Prijo, dal’ si ti vidl’a što su se Prdini opravili. Meto im onaj tišler nove šalone pa i’ ofarbo s’onom masnom farbom, siju se samo. Moda na pendžere obesila nove firange. A firange, slatka moja, ja lepše nisam vidl’a. Dal je to šlingovano il’ ’eklano, ona kaže šlingovano, pa sve na golubice i na neka srca pa gore k’o anđeli i svuder okolo sitno cveće, lepota jedna. A bele k’o sneg. Kazala mi i da će i draperje da kupi, ono somocko samo da se malko sredi stvar sa tom dejkinom zemljom i da prodadu ono iz ambara.
A usobu što je moleraj. Zvala onog Arpada iz Debeljače, taj ima najlepše mustre. Pa sve na ruže ispalo, rozo pa malko vuče na rezedo. Al’ moro Arpad nešto zeleno, povuko gore štrafte a prave ko strela pa jedna deblja svetlija, a druga tanja dunkl zelena, al’ lepo jedared.
A taj tišler ne izbija od Bose iz komšiluka, kuća dokuće furt je kod nji, pa im opravijo i onu lepu komodu, a Moda ofarbala i ono čikmeže. Malko da otopli pa da pomažedu patos, ima i nove krpare, zdravo joj sad lepo.
A jel znaš ti onu njinu baba Desu što je očla u Botoš. E, baba Desa zdravo lepo ’ekla. Oće da joj iz’ekla zavesu, već je birala mustru. Baba Desa joj kazala da će za Gospojinu da bude fertig, al nezna zoto što ’ekla dve venčanice a to nosidu neki njeni rodovi čak u inostranstvo il’ u Beč, šta ja znam. Ona im šila i jorgane i jastuke, pa nije našla dosta perja ondak je išla čak u Mokrin. Tamo imadu zdravo mlogo gusaka.
Eto, kod nji’ ukuću sve sama manguparija. Da imadu neku udavaču kakav bi joj štafir baba Desa opravila! A snajke, to kad dođe ukuću, nedajtibože!