„Dođe vreme kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati”, pisao je Ivo Andrić uz nejasno tumačenje pojma „fukara”. Znamo da je u pitanju turcizam i da se reč koristila u značenju – siromašan narod, sirotinja, ali kako je život na Balkanu dinamičan tako se i jezik menjao kao i značenje pojedinih pojmova. Tako je ta reč postala pogrdan naziv za „moralni ološ” i ljudsko đubre koje se bogati na tuđoj nevolji. Pa se tako fukare obogatile do neprepoznatljivosti. Nastade nova društvena klasa.
Opet je došlo to Andrićevo vreme.
Pametni zaćutali i otišli. Ono malo što je ostalo jedva preživljava kao manjina.
Fukare grabe šta stignu, a budale ne zatvaraju usta.
Samo, ni budale nisu ono što su nekad bile, i one bi da napreduju. Nije njima lako, ima ih sve više. Konkurencija je velika. Osećaju da su ugroženi i da ih fukare koriste kako bi se što više obogatile pa i one traže svoj deo. Fukare su gramzive, a u prirodi gramzivosti je škrtost, tako da će budale teško ostvariti svoja prava.
U prirodi budala je da su uglavnom beskorisne. Zato im ostaje da rade ono što jedino znaju – da pričaju. A kad budale pričaju obično pričaju gluposti osim kad je njihova guzica u pitanju. Tada i oni zaćute, podviju rep pa zbrišu u neki mrak čekajući novu priliku da se pokažu.
Pa tako se sve češće čuje da su se fukare namnožile preko mere, kako od njih jedna poštena budala ne može živeti, kako ovde jedino fukare imaju budućnost i slične besmislice. Možda su u pravu ali kada se malo bolje razmisli, stvari stoje malo drugačije. Kakav bi ovo svet bio kada bi ga gradile budale.
Zato su verovatno fukare u pravu kada budale drže na distanci. Imaju one dovoljno da prežive, a ne treba im dozvoliti da se petljaju u ozbiljne stvari. Tu opet postoje neki problemi za koje nema pravog rešenja. Na primer: svaka budala pre ili kasnije poželi da postane fukara. Nekima to i uspeva. Srećom, većina završi na pokušaju. Budale koje su uspele veće su fukare nego one koje su to od rođenja ili od onih koje su svoju karijeru izgradile talentom i radom.
Turbulentni Balkan za čas od njih napravi zakonodavce i kriminalce, sudije i policajce, profesore i intelektualce, umetnike i biznismene… Ako su dovoljno pametni i strpljivi, ako imaju dobar želudac i ostale organe u solidnom stanju, ćutljivi imaju šansu da upadnu u neku takvu kategoriju i lakše prežive nevreme. Ili neka pakuju kofere.
Andrić je samo u jednom detalju ostao neprecizan. Nije rekao da treba zaćutati na vreme, a kada je to vreme ? E, to je onaj balkanski osećaj kada se prijatelji dobronamerno savetuju pa mu se kaže: „Ma, pusti budalu!”
A onda se budale namnože.