Adam je završio neku pivarsku školu u Ulmu. Nikada se profesionalno nije bavio proizvodnjom piva ali je bio profesionalni konzument, reklo bi se – znao je bolje od prosečnog pivopije da prepozna kvalitet. Iako Nemac po nacionalnosti, sudbinski je vezan za Banat, a posebno za Čentu odakle mu je bila majka i za Crepaju gde se sasvim slučajno oženio prvi put, ali to je već daleka istorija. Kada bi došao ovde, ispijao bi u svakoj ponuđenoj prilici velike količine domaćeg piva, pančevačko Standard svetlo, Bip, Vršačko, Zrenjaninsko, sve jedno… da citiram pokojnog profesora P. P. ljubitelja dobre kapljice „Nije važno šta je – važno je da muti glavu”.
Nekoliko godina kasnije u Nemačkoj odlazimo u neki veliki tržni centar da kupimo pivo kako bi u pravoj atmosferi odgledali na TV-u utakmicu Bundes lige i na pitanje kako je mogao da tamo pije ono naše pivo koje po kvalitetu nije ni blizu ovom nemačkom odgovorio mi je:
– Nisi sasvim u pravu, vi možda nemate dobro pivo ali imate strašne majstore.
– ?
– Budi siguran da nijedan nemački majstor ne bi mogao da napravi pivo od onih govana od kojih ga vaši prave. Kukuruz i koješta, bez ječma, bez hmelja, loša voda, a može da se pije. I lepo se opiješ, malo boli glava ali šta bi hteo, da se napiješ i da te ne boli glava! To nema.
Pre neki dan, stojeći sa foto aparatom ispred neobično ukrašenog saobraćajnog znaka u Kovačici setio sam se ove epizode od pre trideset godina.
Došao sam u Kovačicu radi nekog posla i kako bih usput snimio spomenik Svetozaru Miletiću u parku ispred Gimnazije. Navratio sam do Biblioteke i od prijatelja dobio precizna uputstava o lokaciji ovog neobičnog znaka. Sećam se prizora sa severa Bačke kada smo sa čuđenjem prolazili kroz njive sa zasadima hmelja kanapom zakačene za visoke drvene konstrukcije što je nama iz južnog Banata naviknutim na prizemne poljoprivredne kulture bilo neobično. Znam da toga tamo više nema i zato i čuđenje da sam u Kovačici naišao na ovaj prizor.
Koliko sam razumeo, hmelj pivu daje onu specifičnu gorčinu i ukus. Odavno ga nema na našim njivama. Ovi što su pokupovali naše pivare, donose svoje sastojke, slad, hmelj i ostalo, a kakvo je pivo možemo se i sami uveriti poređenjem robnih marki koje se proizvode ovde i u inostranstvu pod istim imenom.
Nisam čuo da je neko u našem kraju ikada gajio hmelj. Verujem da je ovo neka čudna igra prirode, ako nije – tim bolje. Imaćemo bolje pivo. Još samo da neko u Kovačici otvori pivaru.