Postoje raznorazne igre koje su oduvek služile da zbliže ljude: muške igre, ženske igre, igre za društvo, igre za dvoje, igre zavođenja… Sve one su igrane u svrhu rasterećenja, razbibrige, opuštanja…
Kao socijalnim bićima po vokaciji, ljudima je potrebno da su u kontaktu, da vide reakcije protivnika – smeh, ljutnju, uzbuđenost tokom igre. Sve svoje dobre i loše osobine čovek nesvesno otkriva dok se igra, jer se tada vraća u bezbrižnost detinjstva i poistovećuje sa emocijama koje su tada postojale. U zavisnosti od godišnjeg doba društvene igre su se prilagođavale prostoru. Tokom dugih jesenjih i zimskih dana i noći ljudi su igrali najčešće igre s kockicama, karte, asocijacije… Težnja čoveka za „osvajanjem teritorija” oduvek je bila prisutna, tako da su strategije i taktika uvek imale značajno mesto tokom igre. Šah, bridž, preferans, „Monopol”, „Kluedo”, „Riziko”, jamb… su neke od igara. Činjenica kako samo sreća određuje ishod u igri dovodi do frustracije igrača, jer on ne može da utiče na sreću, tada sreća može da pobrka i dobre taktike i strategije, a ishod se određuje slučajnim događajem – bacanjem kockice.
Davne 1982. godine, pojavila se društvena igra pomalo uvrnutija od „Monopola”, inspirisana novelama Roberta Šea i Roberta A. Vilsona „Trilogija Iluminata”. Tvorac Stiv Džekson društvenu igru je nazvao „Iluminati (Novi svetski poredak)”. Igra je zamišljena kao šaljiv a neozbiljan pogled na teorije zavere. Prva varijanta ove igre imala je 110 karata da bi do 1995. godine sadržala čitavu kolekciju od 412 karata. U igri mogu da učestvuju od dva do šest igrača, kao i u Monopolu, što je više igrača, zanimljivije je. Cilj igre je da se stekne kontrola nad svetom i svaki igrač predstavlja tajno društvo koje se preko organizovanih grupa takmiči da osvoji svet legalnim, ilegalnim ili čak mističnim sredstvima. Premda je malo složenija jer ima više pravila, što joj daje veću draž. Igra započinje jednom kartom koja predstavlja ličnu tajnu zaveru. Cilj igre je svetska dominacija, kako doći do nje kroz razne zadatke koji su prikazani na kartama. Jedna od podela u kartama, a ima ih nekoliko su „upravljači” i „marionete”. U igri je prisutna i kockica. Svo ovo uputsvo u igri je bitno zbog opisa koji se nalaze na kartama kao i njihovim ilustacijama. Upravo određene karte koje se koriste u igri su privukle pažnju mnogih teoretičara zavere na razmišljanje zbog koincidencija prikaza i događaja u realnom životu, te su im dali i „proročki” karakter. Sada karte imaju kolekcionarsku vrednost.
Neki od primera koincidencija koje su izdvojili teoretičari zavere su:
Teroristički napad na kule bliznakinje u Njujorku 11. septembra 2001. godine, kao i napad na Pentagon
Izlivanje nafte u Meksički zaliv 2010. godine
Bostonski maraton – bombaški napad 2013. godine
Nuklearna katastrofa u Fokušimi i cunami 2011. godine
Predsednički izbori u SAD-u 2016. godine
Smrt Princeze Dajane 1997. godine
Lejdi Gaga
Žulijan Asanž
Epidemija
U špilu se pored mnogo drugih zanimljivih karata nalazi i karta „Epidemija”. Ona je takođe privukla posebnu pažnju teoretičara zavere svuda po svetu. Na to su se osvrnuli i Italijani koji su za sada najviše pogođeni ovim virusom. Ova igra ponovo se vraća u žižu interesovanja zbog pomenute karte koja ima grafički prikaz – bela maska u prvom planu, potom reč „Karantena” i leševi u kesama u pozadini. U igri je ona korišćena za dobijanje moći.
Da li je ovo još jedna u nizu teorija zavere koje se plasiraju ili se istorija ponavlja, a mi ljudi krajnje predvidivi, na nama je da izvučemo zaključke. Činjenica je da je ova igra privukla mnogo pažnje i da joj se daje taj mistični prefiks, ali u stvari to je samo igra zasnovana na detaljima iz romana, načinima funkcionisanja planete kroz istoriju i strahu od nepoznatog koji je glavni pokretač sve te tajnovitosti. Nakon svega ovoga (epidemija koronavirusa) ostaje nam nada da će mnogo veća pažnja biti posvećena nauci i struci kao oruđu za razbijanje straha od nepoznatog. Kada je nauka u zapećku mističnost caruje, a um je zatrovan neznanjem i javlja se stigmatizovanje različitih. Na isti način kada su riđi smatrani demonima, svetle oči đavoljima, visoki džinovima, nauka je dala odgovore i spasila generacije.