Ako ne vidiš zlo, ne znači da ga nema.
Ako ga vidiš a ćutiš – saučesnik si.
Ako vidiš zlo a podržavaš ga – zlo je i u tebi.
Ako je tako, a ti ništa ne preduzimaš – možda si uz to i glup pa ne kapiraš. Ako razumeš sve i ništa ne učiniš, nema ti spasa. Upotrebljen si i ostavljen. Potrošen i zaboravljen. Ti to još ne znaš, a kad saznaš biće kasno. To je kraj. Bićeš samo jedan mali, beznačajni bivši bot. A treba izaći na ulicu, odvesti decu u školu i otići na pijacu. Treba pogledati ljudima u oči.
U svetu insekata muva sigurno ima neko važno mesto i ulogu. Za ljudsku civilizaciju, muva je uvek predstavljala neku smetnju. Leti oko glave, zuji, sleće na mesta gde ne bi smela i verovatno bi se mogla svrstati u red strvinara, jer je često možemo zapaziti na mrtvom organskom tkivu. Tako je muva zapravo prenosilac raznih bolesti koje čak mogu ugroziti opstanak čoveka. U toj tački životnog toka spajaju se sudbine čoveka i muve. Sudbina svake muve je da pokupi nešto loše i podeli po svetu. Pri tom, muva ne strada od bolesti koju prenosi već je obično neko zalepi za zid prigodnim alatom.
Mnoge loše stvari koje su nam se dogodile, tako su započele. Kuga, kolera, grip, fašizam, razne nijanse crnog – sve to prenose neke kliconoše. Za nas, krajnji stadijum te bolesti je mrak. Za njih to je tek početak. Zlo i zli se odlično snalaze u mraku. Mrak je prostor slobode svakog zla. Kada se upali svetlo, zlo gubi snagu i nestaje. Zato svakom zlu smeta svetlo uma – istina, slobodna misao, normalni i pošteni mediji, pamet i mladost. Ne odlaze ljudi u tamo neku emigraciju tek tako, beži se iz mraka na svetlo.
Da li je sve to doletelo na dvoglavom orlu, dojahalo na besnom konju ili na tenku, da li ima krunu na glavi ili zvezdu, krst, šubaru ili šajkaču, svejedno je. Nismo bili spremni ni za šta. Nismo dorasli ni jednoj velikoj ideji. Sve se kod nas završava nasiljem i prevarom, hajdučijom i pljačkom, klanjem i vešanjem, policijskim pendrekom i robijom i sasvim moderno – neubedljivim lažima i uvredama uz pljuvanje po medijima. Nebrojeni slojevi mraka su za nama. Strah, nemir, zebnja i pometnja, što bi rekao penzioner B. P.
Da li ćemo i dalje postojati, zavisi od nas. Da li ćemo puzati u ljigavom, slinavom mraku ili kao ljudi hodati uspravno po suncu, od nas zavisi. Ova generacija ima samo jedan zadatak, misiju – da poništi efekte svojih loših odluka. Da počisti dvorište od nagomilanog smeća, ignoriše i otera bolesnike i sitne lopove iz javnog prostora, pronađe prekidač i ugasi tvorce i aktere lažne stvarnosti, provetri i pozove one pametne i poštene klince da se vrate kući i spasu ovaj pokvareni svet od propasti.
Znaju oni kako.