„Želim razvod!”, mirno je rekla mužu dok je skidala kaput u hodniku.
„Šta si rekla, ne čujem?”, odgovorio joj je iz dnevne sobe.
„Kažem, želim razvod”, rekla je sada već naslonjena na ragasto u dnevnoj sobi.
„Molim? Zašto? Odakle ti sad to?”, zapitao je iznenađeno.
„Nije ’odakle ti sad to’, nego hoću razvod, čoveče!”, povikala je razdraženo, podstaknuta njegovom ležernošću.
„U redu je… Polako, smiri se. Hajde prvo da ručamo, pa ćemo onda da razgovaramo”, rekao joj je sasvim mirno.
„Ne želim da ručam, ne trudi se, ne idi u kuhinju i nemoj ništa da mi spremaš! Jednostavno, neću da jedem, hoću da ovo rešim što pre! Hoću i da se iseliš iz stana, takođe što pre! ”, zvučala je preozbiljno, sada kada je sela na kožni trosed kraj njega.
„Šta te je, ženo, spopalo?! Ušla si u kuću, ni zdravo nisi rekla, već si mi s vrata saopštila tako jednu – ma, ne znam ni odakle ti to – rečenicu, da sam zaista zatečen? ‘Ajde reci, šta te je spopalo?”, rekao je sada i on nervozno.
„Prevario si me! Eto to me je spopalo!”, poskočila je sa troseda šireći ruke bespomoćno.
„Prevario?! Odakle ti ta debilna ideja da sam te prevario?”, rekao je smejući se i klimajući glavom, ne verujući šta je upravo čuo.
„Pa… gledam te već danima… Ne dolaziš kući odmah s posla, šalješ mi poruke, umesto da me pozoveš. Kad te ja zovem na posao, tvoja sekretarica mi kaže da nisi tu, da si negde otišao. Šta mi je drugo preostalo, nego da pomislim da si me prevario, u stvari da me još varaš!”, rekla je brzo dok je gotovo bila na ivici suza.
„Ha, ha!”, gromoglasno se nasmejao, a na licu mu se videla neka vrsta olakšanja. „Ludice moja, pa stvarno ne znam kako si to mogla tako da zaključiš kad znaš da smo u braku tek par godina i da sam u tebe zaljubljen kao i prvi put kad sam te video u bioskopu! Volim te od prvog dana, kao da to ne znaš i bio bih mnogo glup kada bih se igrao svojim tek svežim brakom, a i tobom!”, dodao je veselim glasom, sada već raspoloženiji.
„I dalje ti ne verujem!”, rekla je kratko. „Ako je tako kako ti kažeš, objasni mi onda, molim te, kakva je ovo poruka sa nepoznatog broja koju sam danas dobila? To potvrđuje sve moje sumnje!”, dodala je opet nervozno, kao da se ponovo prisetila svojih reči od malopre.
„Koja poruka? Daj da vidim! Ko ti je to poslao?”, upitao je ozbiljno.
„Evo, ova poruka. Gledaj!”, rekla je kratko dok mu je pružala telefon.
„Dušanka, gde ti ide muž posle posla? Ja bi’ se pomalo brinula”, pročitao je poruku s njenog telefona i rekao:
„I ti si iz ove poruke, sa nepoznatog broja, od neke ŽENE, zaključila da te ja varam? Ooooo, gospode Bože! Pa, ti si stvarno… Ne znam šta da kažem! Vidiš da se nije ni predstavila! Ovo je neka budala koja hoće samo da te iznervira i koja je ljubomorna! , rekao je iznervirano jer nije mogao da veruje da se na osnovu ove poruke njegova Duša odlučila da se razvede od njega i da ga zauvek napusti.
„Zaključila sam, pa šta? Hoćeš da kažeš da nisam u pravu?!”, povikala je.
„’Ajde, daj mi broj da nazovem tu ŽENU, da vidimo ko se to zajebava s nama!”, rekao je odlučno, čekujući da mu izdiktira broj.
„Evo ti, zovi! Ali da znaš, ti si me prevario i ja želim razvod i tačka!”, uzviknula je.
„Ma, idi ženo bestraga! Sad neću iz inata da zovem jer si nerazumna! Ne dam ti razvod! I TAČKA! Saznaću ko je to pisao, pa ću mu ja presuditi! Idem napolje da se izluftiram… Kad se smiriš, lepo ćemo da porazgovaramo, ali da znaš, NIKAD te ne bih prevario! NIKADA!”, urlao je dok je obuvao patike u hodniku, a onda je otvorio vrata i izašao, zalupivši ih tako snažno da su se i prozori zatresli. Ona je ostala sama nasred dnevne sobe s telefonom u ruci.
Nakon par minuta, istipkala je broj na displeju i rekla: „Hej, ja sam… Pokušala sam… Nije naseo. Molim? Ma, jesaaaaam! Sve sam uradila kako si mi rekao: napala sam ga, vikala, pokazala mu poruku… Navodno je hteo da te zove, ali se predomislio… Šta da radim?? Dobro, pokušaću večeras… Skinuću mu je sa prsta i sakriti… Probaću da ga optužim da je izgubio burmu i da me definitivno vara i da je sada definitivno kraj. Važi, čujemo se… volim te”.
Prekinula je vezu i spokojno sela na trosed.