Klečeci, sa tri prsta na čelu, novinarski podvižnici obelodanili su da je mrtvi srpski svetac, „čudotvorac”, Vasilije Ostroški, iz groba na Ostrogu smakao maglu sa nebesa, kad je popa, dežurni prodavac čuda, počeo da deli vino i naforu, krv i telo Isusovo. Nego ko će izgoniti magluštinu, kroz čiju koprenu iskrsavaju zlodusi. Vijaju nekrste, crvene „veštice”… Čiste svetu srpsku zemlju od ostataka Jugoslovena i boraca za građansku Srbiju.
Ovi čuvari uspomena na ratne zločince, klanjaju se njihovim zidnim slikama kao ikonama. Na njihovim poternicama prvo mesto zauzima jedno ime i prezime. Aida Ćorović. Poznata dugogodišnja borkinja za ljudska prava, mirovna aktivistica. Uz prećutni blagoslov vlasti, koja im namiguje i kuraži, troprsti vitezovi srpstva ne daju joj mira. Ako je na ulici, gleda da se skloni u neki kapidžik, pred fašističkim podmlatkom. Nasrću na nju, noseći u džepovima sprejeve mržnje, uzvikuju etničke pogrde. Napadaju je na društvenim mrežama. Šalju joj preteća pisma.Talas te netrpeljivosti prema ženi koja je ostavila, između ostalog, i dragocen trag učestvujući u obnovi srpskih crkava i manastira u Sandžaku, prerastao je u mrzilački cunami posle njene akcije da se iz centra Beograda skloni mural sa Mladićevim likom.Taj sramotni žig na licu srpske prestonice.
„Možeš nam k…c popušiti kurvo stara raspala”, J…m ti mater. Mrš iz Srbije”, „Pišaš po svom narodu…”, „Da te bar mogu pronaći, da te vidim na pet minuta. Krstila bi se sa tri prsta narednih 50 godina”, „Koju drogu koristiš, put pod noge pa u Bosnu.” Ovakvi sadržaji prosto kuljaju na društvenim mrežama. Bacaju se kamenjem na Aidu Ćorović i „njeni”. I sa ove i sa one strane Drine. Svojevemeno je u Novom Pazaru, za čije se lepše arhitektonsko lice borila, Aida osnovala nevladinu organizaciju Urban in. Kroz čiju školu je prošlo mnogo mladića i devojaka koji su prepoznali građanske i civilizacijske vednosti zajedničkog života Srba i Bošnjaka na ovom prostoru. Ta njena misija nije godila uhu i očima zatucanim braniteljima islama i Alaha.
Odlazak Aide Ćorović u Beograd, deo sandžačkih Bošnjaka nabijen etno mržnjom prema Srbima, propratio je salvama uvreda. Ti „pravoverni” sinovi Sandžaka označili su je kao neprijatelja koji je „Prodao veru za večeru, pošto se udala za Vlaha”. „Hairli, ne vraćaj se više”, „Bruka za pleme”, „Sad je jasno šta si iza leđa radila Bošnjacima”, „Fala Alahu, krasnom, samilosnom što je prepoznao tvoju podvalu. Ti su u duši Vlahinja (Srpkinja).” Vuku se ovakvi pramenovi uvreda i mržnje već dugo iza svakog koraka Aide Ćorović da rastera tu maglu međusobne netrpeljivosti međ delom Srba i sandžačkih muslimana. Nije nekima po volji i njen partizanski i jugoslovenski identitet. Njeno koračanje stazama kojima je prokrčen put do slobode. Zajedno sa još nekim ženama u Srbiji, Aida Ćorović, inače dobitnica nagrade „Osvajanje slobode”, i dalje ne silazi sa tog tegobnog puta. Mnogo je košta. Dok ona krči put kroz maglu od mržnje, iza nje neljudi bacaju novo đubre.