Nešto vas muči na poslu već neko vreme. Uvukao vam se neki nemir pod kožu, ali vam je teško da shvatite šta je to. Kao da vas uvek posmatraju, uvek su kritični prema vama i iz nekog razloga vaš posao se uvećava i sve je teži nego što bi trebalo da bude. Kada uđete u kancelariju, svi odjednom utihnu. Imate osećaj da vas svi ili ignorišu ili da vas očigledno ne poštuju.
Iako imate osećaj da su svi protiv vas, u stvari, to je verovatno jedna određena grupa, nekad zajedno sa šefom, koja je odlučila da baš vi budete meta zlostavljanja i uznemiravanja. Neverovatno su vam otežali život. Često ste na bolovanju. Imate problema sa stomakom, a krvni pritisak vam je naglo porastao.
Ovo je opis, iz ugla žrtve, nekoga ko je bio izložen zlostavljanju na radnom mestu i nečemu što se zove mobing.
Šta je mobing?
Najjednostavnije rečeno, mobing je emocionalno zlostavljanje koje određena grupa počini nad ciljanom osobom. Ovo nije ništa novo. To se dešava kod kuće, dešava se u školi i, naravno, dešava se na poslu. Grupa ljudi odluči da se udruži i maltretira, uznemirava i zastrašuje jednu osobu na koju su ljubomorni ili koju smatraju slabom i ranjivom.
Reč mobing potiče iz engleskog jezika i znači agresivno nasrtanje mase ili grupe na pojedinca.
Sam termin se uglavnom primenjuje na emocionalno zlostavljanje na radnom mestu. Odnosi se na upotrebu glasina, zastrašivanja, nagoveštaja, ponižavanja, lascivnog ponašanja, diskreditacije i izolacije da bi nekoga prisilili da napusti posao. Mogu mu pribeći nadređeni, saradnici ili podređeni.
Tako ova nesrećna pojava može imati različite oblike, od verbalnog zlostavljanja i zastrašivanja do suptilnijih ponašanja, kao što je uskraćivanje informacija potrebnih za obavljanje posla ili davanjem zaposlenom previše ili premalo posla (sindrom pretrpanog, odnosno praznog stola).
Zlostavljanje se dešava tokom dužeg vremenskog perioda, stalno se ponavlja i napreduje. Zato je toliko štetan i može izazvati zdravstvene probleme kao što je posttraumatski stresni poremećaj.
Ko je meta?
Svako može biti meta mobinga na radnom mestu, ali postoje neki trendovi.
Dugo se smatralo da su mete maltretiranja na radnom mestu introverti – pokorni, stidljivi i prilično rezervisani ljudi. Tip osobe koju biste mogli opisati kao „delikatnu” i kojoj bi bilo teško da se nosi sa stresnim situacijama.
Međutim, u skorije vreme, mete često nisu stidljive, osetljive ili ćutljive. Umesto toga, to je neko ko je otvoren, popularan, veoma uspešan i kompetentan, a to onda može izazvati zavist među kolegama i učiniti ga metom.
Takođe su meta i oni zaposleni koji uočavaju probleme i glasno upozoravaju na njih.
Ko su moberi?
Svako može biti meta mobinga, ali svako ne može biti mober, to zavisi od ličnog integriteta i moralnog kredibiliteta osobe.
Postoje tri „N” koja karakterišu ličnost mobera: nesavesnost, nestručnost i nesigurnost (maskirana u bes i agresiju).
To su osobe koje se osećaju nesigurno i nemoćno, nezadovoljne sobom, svojom karijerom i sposobnostima, a mobingom prikrivaju neuspeh u nekoj drugoj bitnoj sferi svog života (porodične okolnosti, neuspeh u školovanju, podređen položaj među ljudima koje cene i slično).
Moberi mogu imati poremećaje ličnosti koji ih dovode do agresije, ali često su šarmantni i harizmatični, pa i vrlo društveni. Iza njegove harizmatične ličnosti, stoji majstorski manipulator što mu omogućava da regrutuje druge zaposlene (takozvane saigrače) da se pridruže moberskom ponašanju i da nastave obrazac agresije i zlostavljanja prema meti.
Namera mobera je da zastraši i izbaci svoje mete iz koloseka kako ne bi mogli da obavljaju svoj posao najbolje što mogu. On želi da uništi njihovo samopouzdanje i oslabi njihovu odbranu. Njegov krajnji motiv je da kontroliše svoje mete – da ih navede da reaguju i ponašaju se onako kako on želi.
Mobing i diskriminacija
Iako slična, ova dva pojma se razlikuju kako prema motivima, tako i prema radnjama izvršenja i zakonskom regulisanju.
Kod mobinga motiv je uvek lični animozitet ili neprijateljstvo prema žrtvi ili mogućnost ostvarivanja neke lične koristi za zlostavljača. S druge strane, diskriminacija se sprovodi isključivo zbog ličnog svojstva žrtve: pol, boja kože, nacionalnost, političko uverenje, verska pripadnost, seksualno opredeljenje i drugo.
Ova dva pojma se približavaju, pa usled toga može doći do mešanja u praksi jer posledice mobinga i diskriminacije mogu biti iste ili istovetne. Na primer, često je posledica i zlostavljačkog i diskriminatorskog ponašanja povreda dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja ili položaja žrtve. Ključni momenat razlikovanja jeste motiv zlostavljača tj. diskriminatora. Diskriminator će se nekorektno ponašati zbog npr. seksualnog opredeljenja lica koje diskriminiše, a mober će obično biti vođen željom da ostvari beneficije na radnom mestu, npr. da zauzme višu poziciju na hijerarhijskoj lestvici i slično.
Kako se nositi sa mobingom?
Mobing je najlakše zaustaviti kada se uoči u ranoj fazi procesa. Iako suočavanje s agresijom ili mobingom na radnom mestu nije prijatno, može se efikasno rešiti.
Vera Kondić, psihološkinja iz udruženja NO Mobbing, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, daje konkretne savete:
Imajte na umu nekoliko stvari:
- mobing ne prestaje sam od sebe:
- mober nikako ne želi da bude razotkriven u onome što radi;
- da biste se spasli od mobinga i mobera, morate se boriti.
Pre nego krenete sa zakonskim postupkom zaštite od mobinga, najbolji način borbe protiv mobinga je da „vratite loptu” moberu i da se borite na njegovom terenu, njegovim sredstvima. Ne vredi vam da mu se pravdate jer je već to znak slabosti, a posebno ne da ga molite, jer mober nema ni razumevanja ni milosti.
Setite se da mobing započinje u komunikaciji i na nivou komunikacije se najlakše i najbrže može rešiti.
Važno je i da se ne ponašate uvek na isti način, menjajte taktiku da vam mober „ne uđe u trag”. Mober se hrani vašim strahom, i zato je bitno da ne pokazujete niti njemu/njoj, niti drugim zaposlenima (a posebno onima servilnima, koji kao pokušavaju da vam pomognu) da ste uplašeni. Zato je bitno i da ojačate svoju poziciju jer kako on ima one koji jačaju njegovu/njenu moć, tako i vi morate da pronađete svoju grupu za podršku. To mogu biti drugi zaposleni, klijenti sa kojima ste vi u kontaktu, sindikat ili udruženja čiji ste član ili sa kojima ste u kontaktu.
Važno je i da analizirate svoj „slučaj” i da se dobro upoznate sa mobingom kao pojavom, ali i sa motivima i mogućim budućim „koracima” mobera, da biste bili za „korak ispred” i da biste se dobro spremili za odbranu.
Ako se pitate da li je to što vam se dešava mobing, ili je u pitanju nešto drugo, kontaktirajte specijalizovana udruženja koja se bave mobingom, diskriminacijom i slično i konsultujte se sa njima (NO Mobing, Viktimolosko drustvo Srbije, Poverenik za rodnu ravnopravnost, Sindikat „Nezavisnost”).Ovo je bitno zbog zakonskih procedura, ali što se tiče vas lično, važno je da se oduprete svemu što ugrožava vašu dobrobit i dostojanstvo.
I obavezno upoznajte svoju porodicu i prijatelje sa onim što vam se dešava jer je podrška porodice i prijatelja, čak i da nemaju iskustvo sa mobingom, nešto najvažnije u životu.
Šta kaže zakon?
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu prepoznaje potrebu za edukacijom na radnom mestu, i obavezuje svakog poslodavca da svoje zaposlene upozna sa zabranom zlostavljanja i pravima i obavezama u vezi sprečavanja zlostavljanja.
Zaposleni ima pravo da kod poslodavca ostvari zaštitu od mobinga, a prilikom zasnivanja radnog odnosa zaposleni mora od poslodavca dobiti pismeno obaveštenje kojim će biti upoznat sa zabranom mobinga na poslu.
Zavisno od načina, stepena i vrste zlostavljanja, kao i od toga ko je osumnjičen za zlostavljanje, postoji nekoliko postupaka koji se mogu pokrenuti.
Prvo se unutar firme pokreće postupak posredovanjem (medijacija) između žrtve i mobera u kojem se traži rešenje koje je prihvatljivo za obe strane. Tek ako ovo posredovanje ne uspe, protiv zlostavljača (mobera) može se podneti tužba sudu.
Ukoliko postupak posredovanja ne uspe, a postoji osnovana sumnja da je zlostavljanje zaista izvršeno, poslodavac je dužan da pokrene disciplinski postupak protiv zaposlenog koji je optužen za zlostavljanje.
Zahtev za pokretanje postupka posredovanja podnosi se direktoru (poslodavcu), a ako je zlostavljač-mober baš on, ova instanca se preskače i žrtva može odmah da pokrene sudski spor povodom zlostavljanja na radu, dakle, može da podnese tužbu sudu.
Šta se ne smatra mobingom?
Po Pravilniku o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu mobingom se ne smatra:
Pojedinačni akt poslodavca (rešenje, ponuda aneksa ugovora o radu, upozorenje i drugo) kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, protiv koga zaposleni ima pravo na zaštitu u postupku propisanom posebnim zakonom. (Zakon o radu daje pravo zaposlenom da protiv ovih akata pokrene sudski spor.)
U slučaju uskraćivanja i onemogućavanja prava kao što je pravo na zaradu, dnevni, nedeljni i godišnji odmor i drugo, čija se zaštita ostvaruje u postupku kod poslodavca i pred nadležnim sudom.
Radna disciplina koja je u funkciji bolje organizacije posla (na primer, zabrana pristupu društvenim mrežama u toku radnog vremena).
Preduzete aktivnosti koje su opravdane za ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu (obaveza nošenja zaštitne opreme).
Diskriminatorsko ponašanje po bilo kom osnovu diskriminacije (neopravdano pravljenje razlike među zaposlenima zbog njihovih ličnih svojstava), koje jeste zabranjeno ali sankcionisano posebnim zakonom (Zakon o zabrani diskriminacije) i zaštita se ostvaruje u posebnom postupku.
Povremene razlike u mišljenjima, problemi i konflikti u vezi s obavljanjem poslova, osim ako nemaju za cilj da povrede ili namerno uvrede zaposlenog.