Pre par dana vidim najavu za konferenciju za novinare gospođe Tepić. Preletim preko nje, jer ko bi sve događaje mogao da isprati, ali u deliću sekunde uočim reč „Pančevo”. Zapitam se, jel baš Pančevo? Jeste. Jel moje Pančevo? Jeste. E, sada me to zanima. Mislim da je logično da građanina jednog grada, npr. Pančeva, zanima vest o njemu. Tako rešim da odem na najavljeni događaj i čujem šta će reći. Dodatno me zanima i kao istraživača da vidim kako sve to izgleda.
Padala je kiša, a i zaneo sam se nekim poslom. Neću da idem. Ipak hoću. Ma bar kiša da ne pada. I tako se obrem na licu mesta, Pančevcima znanom kao raskrsnica „kod Vodne zajednice”. Prvo što uočavam da nema mnogo ljudi. Odlično, moći će da se čuje šta to toliko važno za moj grad ima da kaže gospođa Tepić. Prilazim nešto bliže centralnoj grupi ljudi, očekujući da se načini polukrug, dovoljno velikog poluprečnika da svi prisutni čuju. Ali, čujem svađu, praktično verbalno nasilje, u kome učestvuju nekoliko muškaraca, koji su očigledno dva, ne samo različita tabora, nego i suprotstavljena. Jedni oštro prebacuju drugom, što nije na poslu. Drugi još žešće odgovara da je na poslu. Međutim nešto mi bode oči. Ne poznajem ni jednog od njih, čak ni iz viđenja. Neću da sudim jer nisam sudija, ali se pitam: kakvi smo to ljudi mi Pančevci, zar tako da suprotstavljamo svoje stavove, bilo o čemu da je reč. Moja pozicija da priđem bliže kako bi čuo gospođu Tepić, drastično se pogoršala komešanjem ljudi, koje je bilo sve drugo, samo ne izazvano radoznalošću. Uz to jasno se ističu neki koji bi da agresivno priđu što bliže. I drugi koji ih u tome fizički sprečavaju, te je sada sasvim jasno da su ti drugi obezbeđenje. Da, obezbeđenje! Pazite, jednoj ženi u našem gradu treba obezbeđenje! Opet se pitam, kakvi smo to ljudi, mi Pančevci. Zar se neko nas plaši, pa mu treba obezbeđenje da pred novinarima javno govori? O, da, trebalo je i te kako. Gospođu Tepić je obezbeđenje spasilo od bezmalo neke vrste linča. Jer je već za par minuta, došlo do masovnog izliva nezadovoljsta. Uzvike „ua” još i da razumem, ali psovke ne mogu. Onda je usledio i javnosti sada već poznati incident sa kokoškom, koji je praćen grubim fizičkim nasrtajima jednih na druge. Sve to bilo je na samo jedan udarac od masovne tuče. Unošenje jednih drugima u lice i ostalog očigledno režiranog onemogućavanja javnog govora gospođe Tepić, ne želim ni da opisujem ni da objašnjavam, jer je sve to neodoljivo mirisalo na početak građanskog rata u Pančevu. Želimo li ga mi Pančevci? Da li nam je malo ratova, pa nam samo još jedan fali?
Na kraju nisam čuo ni jednu reč koju je, iako grubo ometana, izgovorila gospođa Tepić. Logično se pitam, šta je rekla, kada to toliko smeta nekim Pančevcima? Što god da je govorila, mislim da sada nije toliko bitno. Ali je, bar meni, ne znam da li i vama, jako bitno da li je govorila istinu ili neistinu?
Logično razmišljam, čovek nema šta da negoduje na istinu. Ona se valjda pozdravlja, pa kakva god da je. Ali je normalno da ljudi burno reaguju na neistinu. I ja bih, na baš tako, ali svakako reagovao na neistinu. Ali, ti što su reagovali, pa ni oni ništa nisu čuli. Kako onda uopšte znaju šta je pričala? Po tome sudeći, reklo bi se da ometači javnog govora gospođe Tepić, nemaju uporište za nasilje koje su iskazali. Ono je, po svemu viđenom, verovatno uzrokovano nečim drugim. Teško je donositi zaključke o grupi ljudi, koja nije imala nikakvo obeležje. Čak i na par fototransparenata nije bilo nikakve oznake. Ometači uz sve to nisu ni zajedno ni pojedinačno uzvikivali bilo šta, što bi ih moglo povezati po bilo kojoj osnovi.
Sve što sam video ide u prilog tvrdnji da je to što je gospođa Tepić govorila – neistina, koja je jako pogodila istinoljubive Pančevce. Međutim ta činjenica o „istinoljubivim” Pančevcima, ne uklapa mi se u ponašanje koje je na korak od linča. Jer barem ja, ne znam da li i vi, očekujem od svakog Pančevca, posebno od „istinoljubivih“ da budu i „kulturnoljubivi”, pa i tolerantni, jednako prema onima koji govore istinu i koji govore neistinu. Naravno, očekujem i da na svaku javno izrečenu neistinu reaguju.
Ubrzo nakon mučnog događaja mediji sve objavljuju. Tako saznajem šta je rekla gospođa Tepić. Sada me još više zanima da li je to istina ili neistina? Po reakciji onih koju su je ometali, reklo bi se je neistina. Ako je tako, onda ništa lakše da to neko istinoljubiv i nadležan demantuje. Ubrzo se, kako i dolikuje, oglašava naš gradonačelnik. Međutim, on govori samo o gospođi Tepić. Čini mi se da mu je cilj da je omalovaži i diskredituje. Što se mene tiče, ne poznajem je. Jedino znam da je političar, o kojima generalno nemam baš neko mišljenje. Kao Pančevca i ne zanima me kakav je gospođa Marinika čovek i političar. Međutim jako me zanima kako se troši naš novac. I tu od našeg gradonačelnika očekujem da bude konkretan, da jasno kaže da li je istina ono što je gospođa Tepić izjavila? Da li su u našem javnom preduzeću zaposlena lica koje je navela? I ne vidim ništa strašno da je neko zaposlen. Valjda bi svi radno sposobni građani trebali da budu zaposleni? Ako jesu, treba samo objasniti na koji način je to učinjeno. I razvejati svaku sumnju da su imenovani samo zaposleni, a da nisu radili. Što bi u tom slučaju moglo da znači da im je neko protivno zakonu omogućio da dobijaju platu!? Građani Pančeva imaju pravo na istinu.