„Mrak nastaje kada zatvorimo oči”, glasi moj aforizam.
Odnosi se na sve sfere života, od zlostavljanja žena, preko politike, pa do korupcije. Zatvaramo oči, ignorišemo, dozvoljavamo da kršenje zakona i ljudskih prava prođu nekažnjeno, relativizujemo i krivimo žrtve. Zato je i mrak sve gušći.
Na razmišljanje me je naveo slučaj koji je odjeknuo Srbijom, kada je dostavljač jedne kompanije prekršio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i pravila poslovnog ugovora, te iskoristivši zaštićene podatke, poslao klijentkinji poruku lične sadržine.
Zaposleni je uradio nešto protivzakonito, zbog toga je sankcionisan i priča bi tu trebalo da se završi. Ali nije i ovde leži glavni problem. Ono što uznemirava jesu mizogini komentari i hajka koja se digla protiv žene koja ga je prijavila, jer bolje da je ćutala.
Da smo normalna i uređena država čiji su stanovnici edukovani po pitanju zakona i osnovnih ljudskih prava, ne bismo se ni raspravljali o činjenici da li je žena trebalo da ga prijavi ili ne. Međutim, živimo u Srbiji. Znate da je baš loše kada odraslim osobama morate da objašnjavate da su lična sloboda, sigurnost i dostojanstvo osnovna ljudska prava koja niko ne sme da ugrozi.
Prvo, žena svoj broj telefona nije dala privatno dostavljaču, već kompaniji u kojoj je zaposlen.
Drugo, po poslovnom ugovoru, zaposlenima je zabranjeno da te podatke koriste na način na koji ih je on iskoristio. Dostavljač je prekršio Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Novčane kazne za to kreću se od 50.000 do 2.000.000 dinara za kompaniju i od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice.
Treće, za prekršeni poslovni ugovor, logično, slede sankcije.
Četvrto, ponovo joj pišući, dostavljač krivi klijentkinju zbog toga što je izgubio posao. To je sumanuto, jer nije ona prekršila ugovor i zakon, već je sva odgovornost isključivo na njemu. Po toj drugoj poruci se jasno vidi da je žena sve vreme bila u pravu.
U zemlji u kojoj se zakoni ne poštuju, u kojoj su od početka godine ubijene najmanje dvadeset i dve žene, u kojoj muškarci mogu da uznemiravaju nepoznate žene, bilo porukama bilo na ulici, kao da na to imaju sva prava, odluka koju je donela da prijavi nepoznatog muškarca koji protivzakonito koristi njen broj telefona i koji, pritom, zna gde ona živi, po meni je sasvim opravdana.
Užasnuli su me negativni komentari na ovu vest širom društvenih mreža. Najglasniji su oni koji smatraju da je rospija od žene kriva za to što je dobar, ali nesnađeni, muškarac izgubio posao. Zamislite taj mozak sa nedostatkom logike koji okrivljuje ženu, premda je on zloupotrebio podatke, prekršio zakon i poslovni ugovor i radno vreme koristio da joj dosađuje.
Šta je ona trebalo da uradi? Da pusti, pa kada završi u crnoj hronici kao još jedna žrtva femicida, da je dušebrižnici oplakuju ili da oni stvarno zli govore kako ga je sigurno nečim izazvala. I da se ništa od toga ne dogodi i da je taj dostavljač sasvim normalan čovek, žena nije dužna da strepi hoće li joj će se nešto dogoditi.
Svi oni „romantični” koji smatraju da ju je „samo muvao”, trebalo bi da shvate da za sve postoje vreme i mesto. Ovo je, najblaže rečeno, neprimereno. A i protivzakonito.
Takođe, ima onih koji misle da je žena trebalo samo da ignoriše poruku. Koliko sam puta ignorisala poruke od nepoznatih muškaraca na društvenim mrežama, da bih zbog toga kasnije dobila salvu uvreda i pretnji i ostala zabezekuta nad količinom agresije koja se ispoljava nad nekim koga uopšte ne poznajete. Uvek bi mi nakon toga ostalo jezivo pitanje, šta li oni onda rade ženama koje poznaju?! Ignorisanje nije rešenje, već deo problema.
Ako se loše uopšte može izmeriti, najgori su komentari koji poručuju da bi žena sigurno prihvatila dopisivanje da se sa druge strane nalazio lekar, direktor ili nekakav lepotan, a ne, po njihovim rečima, običan, verovatno ružnjikav, dostavljač. Autori takvih izjava nemaju svest i ne mogu da zamisle da se skoro svaka žena, makar jednom u životu, susrela sa uznemiravanjem od lekara, taksista, bankara, lepotana i sličnih i da to nema veze sa zanimanjem, statusom ili izgledom. Ovde se nepogrešivo oslikava sva ograničenost, zaostalost, mizoginija i šovinizam koji vladaju na ovim prostorima.
Dok god budemo zatvarali oči, dozvoljavali da kršenje zakona i ugrožavanje ljudskih prava prođu nekažnjeno, dok god budemo relativizovali i krivili žrtve, dotle će biti mraka.