Zeleno-levi front u Pančevu je rešio da podrži građansku inicijativu „Vajfert 301”, jer je čine mladi, kreativni i posvećeni ljudi koji prepoznaju važnost tradicije i očuvanja kulturnog nasleđa, što zgrada Vajfertove pivare simbolizuje.
Kao odbornica sam u julu pismenim putem postavila odborničko pitanje da li Opština ima plan da rekonstruiše krov, za početak. Pošto nisam dobila odgovor, postavila sam pitanje i na sednici Skupštine, na šta mi je gradonačelnik lepo rekao da je raspoložen za saradnju sa opozicijom i građanima o svemu što je značajno za ovaj grad i veoma srdačno je izjavio da su njegova vrata uvek otvorena. O tome sam informisala javnost i nekoliko ljudi iz „Vajferta 301”, da bismo zajedno otišli na konstruktivan razgovor sa njim, računajući da smo zvanično pozvani. Pokušala sam da nađem termin kada on prima građane/ke, ali to nije javno dostupna informacija. Onda sam u utorak otišla u Opštinu, da kod gradonačelnikove sekretarice zakažem sastanak sa njim, ali mi je portir rekao da to ne može. Ja sam mu objasnila da može, jer sam građanka ovog grada, a i da nisam, a može i zato što sam odbornica u Skupštini. Onda me je pitao za ime i pozvao nekog telefonom i preneo mi poruku da ostavim svoj broj, pa će me sekretarica pozvati. Nije me pozvala u prethodna četiri radna dana. Što bi se reklo: „Nemojte zvati vi nas…”. Opoziciona odbornica je stigla do portira, dalje ne može.
U petak se desila tragedija u Novom Sadu. Poslanici/e i odbornici/e Zeleno-levog fronta su u subotu, iz nemoći, besa i očaja, reagovali ostavljajući otiske ruku od crvene farbe ispred Vlade Srbije sa porukom „KRVAVE SU VAM RUKE”. Njih petoro je privedeno na informativni razgovor par sati posle toga. Popodne su aktivisti/kinje ZLF kolima krenuli u Novi Sad da odaju poštu nastradalima, ali ih je zaustavila policija sa zadatkom da ih spreči u tome.
Poslanici/e ZLF će inicirati da u Skupštini Srbije opozicija zatraži formiranje radne grupe koja će se baviti pozivanjem na odgovornost svih uključenih u rekonstrukciju zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.
U nedelju je priveden aktivista grupe „SviĆe”, koja je inicirala održavanje protesta u Beogradu.
Opozicija stalno pokušava nešto da pokrene, da pozove na odgovornost, da reaguje i na ulici i u institucijama, da upozori na propuste, da informiše… To su legalni načini borbe.
Ljudi koji vode ovu državu moraju da odu sa vlasti, svi zajedno, odmah. Oni, naravno, to ne žele, jer su sebi organizovali život u svojoj verziji Diznilenda, u kojem rade šta hoće i kako hoće, a još dodatno uživaju u tome što ostaloj većini to nije dozvoljeno. Nemaju osećaj odgovornosti i griže savesti i niko im taj osećaj ne može nametnuti. To što su im ruke krvave, njih ne uznemirava dovoljno da bi nešto u svom radu promenili. Naprotiv, keze se i podsmevaju kad tako nešto bilo ko spomene, jer smatraju da su superiorni i da vrede više od svih nas, pa sve to što im je u ovom sistemu dato, njima po prirodi pripada. Njihova odgovornost ne postoji, jer im je nepoznat pojam odgovornosti.
I onda ja ceo vikend razmišljam o krovu Vajfertove pivare i o svojoj odgovornosti. Zamislite da naprednjačka vlast u Pančevu osvesti važnost tog spomenika kulture, zamislite da oni podrže ideju divnih dobronamernih ljudi i odvoje pare za sanaciju krova. Onda zamislite da to odrade u svom maniru, po svojim merilima, preko svojih tendera, po svojim projektima, sa svojim firmama, svojim izvođačima radova i svojim nadzornim organima. Zamislite da onda svi poverujemo da je to prvi korak u očuvanju zgrade i budemo ponosni na svoje angažovanje i pomislimo da je ipak moguće sarađivati sa predstavnicima vlasti. I zamislite da uzmete svoje dete za ruku i uvedete u tu zgradu, da zajedno pogledate kako je rekonstruisana. Posle tragedije u Novom Sadu, ja nisam sigurna da želim da zamišljam takve slike i da želim bilo kakvu vezu sa tim projektom. Ja nemam hrabrosti za taj rizik.
I tako, ceo vikend, opozicija i građani/ke pozivaju nadležne na odgovornost, i ja samo o tome razmišljam jer mi je lakše nego da razmišljam o ubijenoj deci i ljudima (oni jesu ubijeni, iz nehata, ali ubijeni, i ubice postoje).
Jasno mi je da SNS ništa neće promeniti i nikada neće dobrovoljno napustiti svoj Diznilend, jer imaju u rukama sve poluge vlasti koje ih štite od svakog otpora i protesta. Mediji, tužilaštvo, policija… sve je njihovo i zbog toga ne moraju da brinu zbog svojih odgovornosti i krvavih ruku. A važno je znati da je danas, nažalost, stanje mnogo bolje nego što će biti za par godina, jer je i pre par godina bilo manje loše nego što je danas. Prosto, njihov Diznilend opstaje samo na ogromnom spektru žrtava iz nehata, kojih će biti sve više. I predstavnici opozicije to ne mogu da promene, ali možda možemo svi mi, ako se rešimo na to. Duboko verujem u moć većine, moć volje, solidarnosti i osećaja slobode. Kada bi svako od nas izašao iz svoje zone komfora i pružio neki, bilo kakav, otpor besmislu sa kojim se svakodnevno suočavamo, imali bismo šanse za uspeh.
A dok se svi ne pokrenemo, bolje je, možda, ne dirati onu divnu, propalu zgradu bivše pivare, možda ima više šanse za opstanak bez naše pomoći. Možda treba da dočeka neka bolja vremena i odgovornije ljude u ovom gradu i u ovoj zemlji.