Ovih dana moglo se svašta pametnog čuti po gradskim birtijama. Tako se početkom nedelje u bifeu „Kod Laneta” sakupila ekipa – Mile, Kolja, Lale i Jole. Pilo se pravo pančevačko Weifert pivo, pravi brend ovog grada i odmah je započeta tema – strategija Srbije na putu ka EU. Jole je bio zabrinut zbog toga što je, kako mu se čini, javnost u Srbiji zbunjena i dezorijentisana po pitanju tog procesa, uprkos naporima vlasti da nas ubedi da je svim srcem za evropski diskurs.
– Iako naša mala i napaćena zemlja ima već zacrtan put, utabanu stazu kojom gordo korača ka boljoj budućnosti, ili bar nam tako govore eksponenti naroda na privremenom radu u političkim strukturama, čini mi se da tu nešto ne štima – kazao je Jole i pogledao u crvenu etiketu Weifert-a.
– Da. Imam utisak da je ideja Srbije u Evropskoj uniji postala nekako mutna i sve slabije vidljiva ili opipljiva, imajući u vidu ekipu na vlasti koja je na sebe preuzela ulogu glavnog šofera u EU busu. Svoje mišljenje bih ilustrovao time da je mali milion puta bilo rečeno, dobro je poznato, toliko je ižvakano, to da nas najčudnijom igrom sudbine ili čega već, na taj put vode upravo oni koji su se celim svojim bićem zgražavali na sve što dolazi iz Evrope ili sa zapada uopšte – složio se Mile, otpio nekoliko gutljaja piva i nastavio:
– Oni koji su više od dve decenije zauzimali antievropski stav i zagovarali Srbiju do kosmosa, postali su pravoverni evropejci. Samouvereno govore o vrednostima evropske zajednice, o boljitku koji nas tamo čeka, o sjajnom životu koji ćemo bez sumnje voditi, i to od ponoći onog datuma 2020. ili bilo koje godine, kada se Srbija bude našla u društvu Nemačke, Francuske, Slovenije, Poljske, Bugarske, Rumunije… Ali, oni i dalje izgledaju smešno, kao dete koje pokušava da prikrije sitan nestašluk, nevešto lažući, gledajući u stranu, a ne u oči. Uf, baš dobro ovo pivo – poentirao je i eksirao ostatak tog nadaleko čuvenog pančevačkog ječmenog napitka, pa je mahnuo konobaru za još jednu turu.
U razgovor se ubacio i Kolja, između dva gutljaja:
– Naprasno, bukvalno preko noći, iz korena promeniti toliko čvrsto usađene stavove, u najmanju ruku meni je sumnjivo, a nije mi baš ni sasvim normalno. Jer kako uopšte poverovati bilo šta nekome ko se do sinoć izdavao za moralno nepokolebljivu gromadu, a već jutros je sušta suprotnost samog sebe i sa gnušanjem odbacuje dojučerašnje svetonazore? Kakva je to osoba? To bi bilo kao kada bi se jednog jutra, sasvim iznenada i ničim izazvan, Mahatma Gandi probudio željan krvi i izašao na ulice New Delhija opasan dinamitom i vitlajući mačetom. Ili na primer, kao kada bi se John Lennon postideo poruke svoje pesme Imagine, himne sveta, i umesto apsolutnog mira, iz kreveta svoje hotelske sobe u New Yorku, sa Yoko Ono, pred novinarskim objektivima i pred celim svetom, propagirao totalni rat kao rešenje problema savremenog sveta. Aj’ živeli!
– Živeli! Jebiga, uvek postoji mogućnost nekakvog iznenadnog prosvetljenja, neka vrsta unutrašnjeg glasa koji govori toliko dugo čekanu istinu, postoji valjda, kao u filmu „Braća Bluz”, neki božanski snop svetlosti što obasjava lica i tela dojučerašnjih grešnika i pravi od njih dobrodušne rabove božje i narodne… ali to je vrlo malo verovatno – Jole je započeo misao i nasmejao se takvoj ideji.
– Ok, vi se zezate, ali nije malo onih koji su stava da je ova sadašnja ekipa na vlasti zapravo samo folirantska družba, da je neiskrena u svojim namerama da evropeizuje Srbiju, da je približi i uklopi u standarde savremene evropske civilizacije, i da je sva priča samo paravan za uspostavljanje čvrstog autokratskog sistema, oličenog u liku velikog vođe, kojem u leđa duva partija i razna bratija, usput šićareći nešto sitno – nastavio je Lale.
– I ne samo to, mislim da se evropeizacija Srbije svodi na prepisivanje zakona razvijenih članica EU, sa slabom ili nakaradnom primenom, a sve bez jasnog plana, dok su u tom procesu najugroženiji najsiromašniji i najnemoćniji. A nije isključeno ni da su ključevi sefova sa evropskim fondovima najvažnija stvar u procesu našeg puta u Evropu, a ne stvaranje uređenog društva – dodao je Kolja.
– Pa jeste, kako poverovati u iskrenu nameru, kako biti ubeđen da su iz glava radikalskih preko noći isčilele te anahrone ideje iz devedesetih? Kako se izboriti sa duhovima prošlosti? Nešto tu ne štima – ubacuje se deda za susednim stolom i nazdravlja stomaklijom.
Kafana je oduvek bila mesto gde se bistri politika. A u politiku se u Srbiji baš svi doznaju.