Već godinama se zgražavamo šta se u Pančevu radi i gradi. Gradilišta na svakom ćošku, najčešće bez table i bez zaštitne ograde. Često kamioni sa mešalicama blokiraju neku ulicu, trotoar i biciklističku stazu i ne pomeraju se dok majstori ne „ispolivaju” beton. Džaba ljudi zovu građevinsku inspekciju i komunalnu miliciju jer neretko beton mešaju do kasnih večernjih sati. Psujemo lokalnu vlast a bogami i predsednika koji kada je god u Pančevu ne propusti priliku da se pohvali kako je cena kvaratnog metra stambenog prostora ista kao u Beogradu.
Kao jedan od onih koji svoje stambeno pitanje na žalost nisam rešio, pritam se šta je tu za pohvalu. Kao invalidski penzioner nemam prava da podignem stambeni kredit, supruga zbog visine primanja takođeto nema tu mogućnost. Za koga grade te preskupe stanove? Priča se po gradu svašta, ali je se ne bavim tračevima već proverenim informacijama. Sve u svemu liči da će Pančevo pretvoriti u „Beogradsku spavaonicu”, kao što je onomad to bio Novi Beograd.
Ruku na srce, nije samo problem u vlasti. Naslednici devastiranih kuća ne žele da ih obnove, žele stanove jer jedino tako mogu da pristojno unovče svoje nasledstvo. Moj prijatelj je imao želju da kupi jednu takvu kuću i da napravi sebi porodičnu kuću sa dvorištem. Kontaktirao je bezbroj vlasnika nasleđenih straćara i svi su mu postavili isto pitanje: „Jeste li vi investitor?”. Kada čuju da on hoće sebi da gradi kuću, glatko su ga odbijali ili „zacepljivali” neke sumanute cene. Na kraju je tražio i slobodne placeve na periferiji Pančeva. Sutuacija ista. Tako da je odustao od te ideje.
Na kraju možemo da zaključimo da manje više svi imaju isti cilj. Od lokalne samouprave, preko investitora, do vlasnika starih kuća i placeva. Cilj je uzeti što veće para. A za izgled grada i njegovu bogatu istoriju, koga je to briga…