„Bogorodica za dušu”. Roštilj za gušu!, dopisujemo uz stihove poznatog srpskog pesnika koga je Crkva anatemisala zbog ove „razvratne i bezbožničke pesme”. Setili smo se Đure, slušajući kazivanje jednog ateiste. Dva puta je vodio bolesnu majku u manastir Tumane. Srpsko svetilište posvećeno Svetom Zosimu i Jakovu, naravno „čudotvorcima” u životu i posle njega. „Srpski Lurd” poziva poklonike da molitvom nad mumificiranim Zosimom i Jakovom dobiju isceljenje. Slavi se Bog na nebesima, ali i zemaljsko božanstvo – Novac (sa velikim N). Baš kao i u francuskom Lurdu, katoličkom svetilištu Gospi od Međugorja i Ostrogu, i ovde, uz mrmljanje molitvi za dušu i telo, čuje se danonoćno zveket novca. Tumane – to vam je jedan veliki verski panađur, prodavnica mistike i iluzija i radionica za pravljenje para.
„Oni u duše bolesnih i zlosretnih utiskuju verovanje u nadzemaljske božje sile. Pobedu nad smrtonosnim bolestima kao što je rak, ovovremenska kuga. Zauzvrat, bolesni nesrećnici za to verovanje daju novac. Sve je ovde jedan merkantilistički vašar. Prodaju se krpe, delovi odežde mrtvih Zosima i Jakova, koje presvlače svake godine. Ikone, brojanice, pomade, tinkture, ulje iz kandila, privesci za kola sa likovima svetaca, krstovi, stikeri…”, kaže naš „hodočasnik”. Nevoljno je u Tumanima boravio dva puta. „Nisam mogao da odbijem majčinu molbu. Odveo sam je teško bolesnu. Zalud. Nije dočekala ozdravljenje, iako je padala ničice pred ikonama, moleći da joj te slike produže život. Verovala je u čudesna isceljenja čitajući i slušajući o tome… Nadala se da će je mrtvi Zosim i Jakov izlečiti od raka…” kaže tumanski „hodočasnik”.
„Majka je molila isceljenje, a ja sam posle višesatnog tumaranja po manastiru, osetio da mi krče creva. Svratili smo u lokal ’Kod Đoleta’. Za blagoutrobije, „krv i telo Hristovo”. Naručio sam deset sa lukom. Vidim na zidu roštiljnice piše da se prodaju i ikone. Krasno, kažem sebi. Dobiješ Bogorodicu uz deset sa lukom. Ikonu odneseš kući, a čevapčiće u stomaku. Puni duša i telo. Avaj! Drugi put kad smo otišli u manastir, roštiljnica i prodavnica nisu radili. Saznajem da su demolirani. Zašto? pitam jednog upućenog badavadžiju. Veli, mnogo pitaš brale. Božja volja. Došli noćni anđeli. Zna se gde se prodaju svete tajne… Što bi rekli Turci ne prodaje se Kuran u aščinici. A gazda, pitam, šta je sa njim. Gazda je, navodno rasčinjeni monah. Antonije. Njegova bivša bratija mu je poslala poruku: Seli dupe i roštilj. Ikone i pare ostaju ovde. Amin!”