Od kad je (srpskog) sveta i veka, dakle već nekih 12 godina, on nije viđen bosonog.
Možda neobuven nije hodao ni kao dete.
Uostalom, on je rođen drugačiji.
Nije ova zemlja za njegova bosa stopala.
Nije to zaslužila.
Nijedna zemlja nije, ali je našoj to zapalo.
Nikada ga niko nije video ni da je jašući na magarcu ušao u prestonicu, a opet, mnogi tvrde da je baš jašući magarce oteo državu.
* * *
Legenda kaže da je nekoliko godina pre nastanka onog gorepomenutog sveta bio „go k’o pištolj”, da je imao je svega par stanova računajući i onaj koji je kao nagradu za ratne i mirnodopske zasluge dobio od „zahvalne otadžbine” (ili Centralne otadžbinske uprave, đavo bi ga znao).
I nije to mala stvar kad u vreme dok mnogi tvoji vršnjaci od države, uz malu „pomoć” poziva za mobilizaciju, „dobijaju priliku” da svoj život daju za nju i tu priliku iskoriste, ti toj državi hrabro i odlučno kažeš „NE” i kao nagradu za „iskazanu hrabrost i do tada neviđen prkos” od te iste države za koju nisi hteo da gineš kad je trebalo, ipak dobiješ to „priznanje”.
Ne može to svako.
* * *
Nije, dakle, nosio vojničke čizme, al’ je zato druge ljude „nagovarao” da ih obuju.
On ih ne obuva, ali dobro zna da su one potrebne kad je teren opasan i težak.
Teške i stvarno opasne terene uspešno izbegava, a gaženje po njima prepušta drugima.
Svojim stopalima je namenio poseban zadatak u procesu „obrade” volje i misli građana.
Za tu „obradu” čizma dobro dođe, ali u početku ne spada u obaveznu opremu za tu aktivnost.
Može nečovek čoveka kvalitetno da gazi i u nekoj drugoj i udobnijoj vrsti obuće.
* * *
Ako ćemo pošteno, i gaženom je milije kad je đon pod kojim stenje mekši ili barem skuplji od onog koji krasi običnu vojničku ili policijsku čizmu. Još ako je taj đon neki dizajnerski primerak onda je stvar prestiža leći pod njega.
Legne tako naš čovek, legne i nada se da će mu, ako bude imao sreće, na koži ostati neki otisak đona sa čitljivim nazivom luksuznog brenda, pa da tako obeležen uzdignutog čela krene međ’ rodbinu i prijatelje.
Zna taj isti čovek da je bolje da pod brendirane patike legne odmah, nego da ga na to nateraju nečije cokule.
Naučilo se ponešto za onih pet vekova pod Turcima, što je naš univerzalni nacionalni izgovor koji treba da znači da mi nismo bili oduvek ovakvi već nam je to zbog Turaka.
„Pre Turaka mi smo bre bili nešto…”
„A onda su oni došli…”
„Na srpskom dvoru mi viljuškom boc…” – eto takvi smo po pričama mi bili, dok nas nisu pokvarili.
Ali, ko se još seća nas onakvih pre nego što smo postali ovakvi.
Srbima su, onih nesrećnih devedesetih, baš neki (tada radikalni a danas napredni) Srbi uspešno „prodali” ideju da je zarđala kašika za spas i opstanak Srba i Srbije značajnija od one viljuške iz prošlosti.
Kamatu za tu „kupovinu” cela Srbija i danas plaća.
* * *
„Nosi patike od 110.000 dinara!”, zakukali su dežurni protivnici svesrpskog napretka kada su ga ugledali na te-ve ekranima dok je obilazio nedavno prispeli, takođe veoma napredni, elektromotorni voz.
„Ta garderoba i obuća koju nosi, pa to je sve iz fundusa!”, ponovili su po ko zna koji put oni koji su zaduženi za ponavljanje, tako da svakom čoveku u nekom trenutku postane jasno da je taj fundus nešto odakle on pozajmljuje garderobu a ne kupuje je.
Taj fundus doduše još niko nije video, ali ako i on kaže da to postoji onda nema razloga da mu se ne veruje na reč.
Toliko puta je rekao istinu.
„Razume narod” da posle nošenja on tu obuću i odeću vrati tom istom fundusu jer je pošten čovek koji ne bi tuđe uzeo ni da ga puškom na to teraju, i koji zna za onu staru izreku „caru carevo, a fundusu fundusovo”.
„Pa on bre nema ni neki dobar mobilni telefon, i vozi onu češku šklopociju, od usta odvaja pa daje svom narodu. Baš njega briga za modu, o narodu on brine!”
„Ne smetaju njima patike zbog cene, već zato što mu lepo stoje…”
„Pa šta hoće od njega više, je l’ treba da ide go i bos?”, upitaće se zato, posle svega, svaki dobronameran čovek pa makar bio i nedovoljno napredan Srbin.
Sad više nema nikakve dileme.
Sve je jasno kao dan.
Znalo se da ima onih koji bi da ga skinu, al’ se sad zna da ima i onih koji bi da ga izuju.