Treća sednica Skupštine Grada Pančeva održana je u petak, 29. novembra. TV Pančevo nije prenosilo događaj uživo. Neko od opozicionara je pitao gospodina Kiša zbog čega, ali predsednik Skupštine je samo slegao ramenima.
Na sednici je izglasano sve što je predloženo, a verujem da je Pančevcima najvažnija informacija da je povećana cena poreza na imovinu. Dopunićemo svi zajedno još malo budžet grada, u koji godišnje ionako uplatimo preko šest milijardi dinara. Sreća da se taj novac domaćinski i namenski troši, pa nam nije žao.
U ime Zeleno–levog fronta Pančeva sam komentarisala Strateški plan rada Komunalne milicije. Mi smatramo da je njihov primarni posao da se bave bezbednošću građana, a ne poslovima saobraćajne policije. Skrenula sam pažnju da je problem pasa lutalica i dalje alarmantan (grad je isplatio 44 miliona dinara odštete građanima zbog ujeda prošle godine). Smatramo da su gradilišta po gradu često nebezbedna za prolaznike i da komunalna milicija tu ima mnogo posla, ali ga, čini se, ne radi. Da bih naglasila važnost brige o bezbednosti građana spomenula sam i tragediju u Novom Sadu i pokazala krvavu ruku. Na to su naprednjaci iz prva dva reda počeli da viču da to nije na dnevnom redu. Opa! Pa nije valjda to razlog što nema prenosa sednice?! Ili ipak jeste?
Možda se pančevački naprednjaci ipak plaše opozicije? Verovatno su mogli da pretpostave da će simboli građanskog nezadovoljstva koje kulja na sve strane po zemlji da se pojave i u njihovoj Skupštini. Na trećoj blokadi raskrsnice pred mostom pojavila se grupica da nam viče: „Sram vas bilo!” Prilično nekreativno i bedno, ali su poslušali Damira Zobenicu, visokog funkcionera AP Vojvodine, da se brzo organizuju i vređaju okupljene. Jedan je pokušao da prođe kolima kroz ljude, što mu, naravno, okupljeni nisu dozvolili. Pančevački SNS sluša komande i naravno da neće dozvoliti da se u Skupštini Grada vide odbornici opozicione koalicije u majicama sa natpisom „15 – ODGOVARAĆETE”.
Razumem i gradonačelnika koji je prilično nervozno i neprimereno krenuo da me grdi kada sam mu rekla da zaposleni u njegovom kabinetu ne rade, ili ne znaju svoj posao, jer me sekretarica još nije zvala da zakaže sastanak na koji me je on sam pozvao na prethodnoj sednici, a povodom saniranja krova Vajfertove pivare. Taj arogantan i sveznajući nastup mladog, a iskusnog gradonačelnika, baš se ofucao za samo tri sednice i već je predvidljivo šta će i kako odgovoriti na koju kritiku i pitanje. Mislim da bi svoju samouverenost mnogo efektnije demonstrirao da lepo organizuje sastanak sa inicijativom „Vajfert 301”. Nadam se da je, ipak, u stanju da sasluša argumente arhitektkinje i stručnjaka koji su toj temi posvećeni. Ne treba da se plaši kontakta sa školovanim i pametnim ljudima koji su dobronamerni, to bi moglo biti pravo osveženje u njegovom radu.
Na sednici sam skrenula pažnju i na činjenicu da Opštinski savet roditelja nije formiran od aprila 2022. godine, a Skupština ima zakonsku obavezu da to radi svake godine. Roditelji su više puta pisali gradonačelniku i predsedniku Skupštine, ali nisu dobili nikakav odgovor. Većnica za obrazovanje Tanja Božić je objasnila da su to direktori škola krivi što ne šalju imena izabranih predstavnika iz svojih škola, pa eto, ne mogu da formiraju to telo. A i to treba da se radi svake godine, pa deluje da je preveliko cimanje za većnicu. Naročito što bi roditelji, verovatno, imali neke ideje i zahteve, kao što je realizacija inicijative Grupe „Komšija“ za subvencionisanje udžbenika našim đacima. A to nije baš tema kojom bi većnica da se bavi. Gradonačelnik je na predlog „Komšijama” odgovorio u svom maniru sa 50 rečenica bez poente. Svakako se izjasnio da njemu lično takva pomoć za udžbenike i ne treba.
Sednica je trajala samo dva sata; bila je to demonstracija glumljenja demokratije. Kamere su tu, ali nema prenosa, predsednik Skupštine nije baš zainteresovan za svoj posao, funkcioneri odgovaraju na pitanja koja nisu postavljena, gradonačelnik poziva na sastanke za koje nema nameru da nađe vremena, par odbornika je izuzetno agresivno komentarisalo rad opozicije na kraju sednice, baš neprimereno i nepotrebno.
Iako se trude da deluju superiorno i nedodirljivo, očigledno osećaju da se zadnjih nedelja nešto menja. Građansko nezadovoljstvo izbija svaki dan na različitim skupovima i različitim povodima. Studenti blokiraju desetak fakulteta i Rektorat BU, blokade sa Savskog mosta su se prelile u Beograd na vodi, opozicioni poslanici su blokirali rad Skupštine, opozicionari su blokirali zgradu Tužilaštva u Novom Sadu, crvena farba i otisci krvavih ruku se ne mogu oprati na Trgu slobode u nedelju, petkom se sve više građana na sve više mesta širom zemlje okuplja na 15 minuta da oda počast žrtvama i zahteva odgovornost nadležnih, gimnazijalci se pridružuju…
SNS na to reaguje demonstracijom sile, povređuje starce, vređa gospođe, hapsi decu i drži ljude u pritvoru bez razloga. Interesantno je to da je prekomernom nasilju uzrok uvek veliki strah. Da su pametniji, ne bi ga tako otvoreno pokazivali, naročito zbog toga što mi deluje da goloruki ljudi na ulici ne pokazuju strah pred batinašima. Odnosi se menjaju i oni to osećaju, a ne znaju kako da odgovore na promenu, kao da ih nešto blokira. Šta?