I Novi Sad
Između prvog i drugog bačkog putovanja, stao je kratak izlet u prestonicu Vojvodine.
Stigla sam nešto ranije od dogovorenog vremena, pa svratila do omiljenog mi Dunavskog parka. Ponovo je bila nedelja, ali je atmosfera u podne bila drastično različita od one koja usledi nakon što sunce počne da pada. Odmorila sam se u zelenoj oazi i produžila do katedrale, gde je trebalo da upoznam nekoga.
Bio je visok, crn i Rus. Pre devet godina, stigao iz Kazahstana. Nisam znala ništa o sukobima u toj zemlji, dok mi nije ispričao između gutljaja kafe. Sjajno je savladao srpski jezik, ali je umeo da ubaci i neke hrvatske reči, koje sam, srećom, uspevala da ispratim. Pitam se, koliko će se Z generacije iz dve susedne zemlje razumeti?
Mnogo volim razgovore sa ljudima koji dolaze iz druge sredine. Njihova perspektiva širi moju. Kao zanimljive razlike između naših zemalja, spomenuo je da je nasilja više tamo, ali ne onog porodičnog – tu prednjačimo. Isto tako, kaže da su naše devojke zbunjene kada ih neko tretira kao dame. Jeste feminizam iz ideje prerastao u stil života, ali to što možemo sve same, ne znači da i moramo. Muško-ženski balans se poremetio i baš me zanima kakav će biti u narednim decenijama.
Ispred sinagoge smo se rastali, moj novi inostrani prijatelj i ja. Nadala sam se da ću sledeći put čuti šta mu se to dopada u ovom gradu, zemlji i svetu, pošto je prvi susret bio rezervisan za negativne pojave. A, možda i neću – neki ljudi ti odmah pokažu kako vide svet.
II Vrbas
Oktobarski jednodnevni izlet počeo je u Vrbasu.
U prvih pet minuta sam naletela na ružičastu gimnaziju, čija je kapija bila otvorena. Šetala sam po dvorištu i fotografisala grafite inspirisane srednjoškolskim hormonima. Poruke na zidovima sam nalazila i u drugim prolazima; moja omiljena je bila ovde si mi dužna poljubac, kao da sam znala da ću jedan dug izmiriti iste večeri.
Hodala sam uzduž i popreko, prelazila mostove koji spajaju novi i stari deo grada, prozujala kroz pijacu. Obožavam bačke gradove, tako su elegantni i zeleni. U godini koju provodimo u kućama, priroda mi prija u svim oblicima.U izlozima sitničarnica merkala sam romantičnu zlatastu skulpturu, par koji sedi na srpastom Mesecu, i ružičasu lanad, koja bi obogatila moju novogodišnju dekoraciju.
Ogromnom žutom mačku, koji je iskusno vrebao ispred prodavnice, kupila sam i istresla kesicu hrane. Kud ne uzeh i nešto za pse; srce mi se slamalo par sati kasnije, dok je u Srbobranu jedna lutalica od gladi glodala klupu na autobuskoj stanici, a ja imala samo vreo pomfrit u krilu. I u Vrbasu je bilo nekoliko mirnih pasa na ulici, sklupčanih u pokušaju da te subote sačuvaju toplotu mirovanjem.
Sedela sam na nasumično odabranoj klupi i jela nešto iz pekare. Ispred mene je prošao lik koji se javio nekoj poznanici koja mu je išla u susret, a meni su se dopali njegov glas i kosa. Sat vremena kasnije, nakon obavljene kupovine, svratila sam u kafić koji mi se najviše dopao. Ubrzo se pojavio vlasnik – muškarac kojeg sam videla dok sam žvakala kiflice. Dok su se otvarali oblaci, grejali su me voćni čaj i ljubav prema životu punom zabavnih slučajnosti.
III Srbobran
Sve vreme je padala kiša. To me nije sprečilo da šetam.
Grad svetog Tome sam tužnjikavo gledala desetak dana ranije, kada sam se vraćala iz Sombora. Trg je delovao divno za šetnju, a bački tok kanala Dunav-Tisa-Dunav, pored kojeg je autobuska stanica, mnogo lepši od banatskog, koji sam u maju videla blizu Bele Crkve. Bilo mi je žao što ovu varoš ne mogu da uklopim u svoje putne rute. No, želje mi se ekstremno brzo ostvaruju u poslednje vreme. Recept: poželi i ne razmišljaj kako ćeš dobiti. Tako stiže lakše nego što bi da planiraš.
Trg je bio manji nego što je delovao kroz prozor autobusa. Ali, ako sam nešto naučila u istraživanju Bačke, to je da baš volim švapske kuće. A, i ovaj ih je grad pun. Kanal me, pak, nije razočarao. Kiša nije oterala pecaroše, ni labudove, ptice koje su mi znak da sam na pravom putu. Volela bih da sam mogla duže da se opuštam uz reku, ali to je začkoljica sa željama – čak i kad se ostvare, ne znači da će biti onako kako si zamišljala.
Posle celodnevnog smrzavanja, jedva sam dočekala da, crvena od vrele vode, pobegnem pod omiljeni jorgan. No, mesto me nije dugo držalo – moj podznak u Strelcu živi za spontanost i zna da se možemo zagrejati na mnogo načina.