Kvaka 22 je situacija u kojoj pojedinac mora da ispuni određeni preduslov kako bi postigao određeni cilj, a da bi ispunio taj preduslov mora da postigne željeni cilj. Paradoks je nazvan Kvaka 22 po istoimenom romanu Džozefa Helera iz 1961. godine. Roman opisuje besmislene birokratske prepreke sa kojima se susreću američki ratni piloti tokom Drugog svetskog rata. (Onaj od njih koji hoće da se „skine” sa letova (i iz armije), mora da bude proglašen ludim. Da bi bio proglašen ludim, mora prethodno da bude pregledan, a da bi bio pregledan mora tražiti pregled. Kvaka 22 je u tome da ako si lud moraš da tražiš pregled, a ako traziš pregled znači da nisi lud.)
Kultni antiratni i satirični roman „Catch 22”, prvo je što mi pada napamet nakon pregleda postnovogodišnjih vesti, „kvakaste”, kako stvari stoje i ove 2019 godine.
Procenite:
Ima nas pet miliona
Šesta protesna šetnja „Jedan od pet miliona” završena je i ove subote oko 20 časova na Studentskom trgu u Beogradu, pozivom građanima da dođu u sredu, 16. janura na miran skup na plato Filozofskog fakulteta, kako bi odali poštu ubijenom lideru GI SDP Oliveru Ivanoviću.
Protest je protekao mirno, bez vidljivog prisustva policije u uniformama.
Okupljeni su duvali u pištaljke, nosilli transparente sa natpisima „Ima nas pet miliona”, „Mi smo uz narod, ne uz sadašnje i bivše lopove”, „Ustani Srbijo”.
Jedan od organizatora protesta Branislav Trifunović zatražio je od nadležnih da otkriju ubice Olivera Ivanovića.
„On je bio jedan od nas, dužni smo da mu odamo poštu, dođite na miran skup bez pištaljki i ponesite sveće. Želimo da obeležimo taj dan, da se takve stvari više nikada ne dese”, kazao je Trifunović.
Predsednica nevladine organizacije Evropski pokret sa Kosova i Metohije Rada Trajković ocenila je da neće biti boljitka za Srbiju dok je Aleksandar Vučić na vlasti.
„Mi sa Kosova ne tražimo mnogo, mi tražimo da se Srbi ne plaše Srba, a od kako je Vučić na vlasti mi se plašmo Srba”, rekla je Trajković.
Ona je kazala da je Vučić priznao pravni sistem Kosova kao legalan i legitiman i da zbog toga treba da isporuči Prištini Milana Radojičića koji je osumnjičen da je umešan u ubistvo Ivanovića.
„U Beogradu si ustoličio poligraf pravdu. Ne može tako Vučiću, isporuči Milana Prištini, ne pravi od Beograda sigurnu kuću za kriminalce i mafiju”, kazala je ona.
Trajković je navela da se Vučić zalaže za ideju razgraničenja sa Kosovom, ali da takva ideja predstavlja nove patnje, ubistva i iseljavanja, protiv čega se borio Oliver Ivanović.
„On je za kompromis sa Tačijem (Hašim) i Haradinajem (Ramuš), ali ne sa vama, on je za kompromis sa svakim, osim sa čestitim i poštenim narodom”, rekla je Trajković.
Prema njenim rečima, smrt Olivera Ivanovića trebalo je da pokaže da zajednički život Srba i Albanaca nije moguć, ali se pokazalo suprotno.
„To su pokazale komšije Albanci koji su došli da ga isprate poslednji put”, poručila je Trajković.
Ona je zahvalila vladiki Grigoriju na poruci podrške povodom Božića i dodala da je istovremeno Srpska lista „zabranila Srbima da dolaze u crkve kod vladike Teodosija”, za koga je navela da je „čuvar Srba”.
Prvo okupljanje građana organizovano je 8. decembra pod nazivom „Stop krvavim košuljama”, a drugo 15. decembra pod nazivom „Hajde da se prebrojimo”.
Prvi protesti su inicijalno organizovani zbog napada na lidera Levice Srbije Borka Stefanovića i još dvojicu aktivista, kada je zatraženo da vlast prestane sa nasiljem protiv neistomišljenika i da se pronađu nalogodavci napada.
Zahtevi su prošireni, traži se pet minuta na RTS-u za proteste, jednako izveštavanje o svim političkim opcijama na javnom medijskom servisu, pronalazak počionilaca i nalogodavaca ubistva predsednika inicijative SDP Olivera Ivanovića i nalogodavaca napada na novinara Milana Jovanovića, kao i ostavka ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića.
Kako svari stoje
Mi smo u velikoj meri ubili moral i građansko vaspitanje. U društvu je dominantna ideja jedna država – jedan vođa. Deo svakodnevnice je davanje privilegija na osnovu partijskih, rođačkih i prijateljskih veza.
* * *
Nekakav standard u ponašanju, u svetu je da ne idete preko reda u samoposluzi, da dozvolite drugom vozilu da se uključi u saobraćaj, da ustupite mesto starijima u prevozu, da ne prepisujete ni kao učenik ni kao profesor.
* * *
Stigli smo, kao društvo, do tačke preokreta. Ako je ne napravimo, Srbija će da ostane civilizacijski izgubljena i izuzeta od opšteprihvaćenih normi ponašanja i sistema vrednosti.
* * *
Kao prorektor za nauku borio sam se za akademsku izvrsnost i odredbe u fakultetskim pravilnicima kojima se za napredovanja na univerzitetu zahtevaju publikacije u relevantnim međunarodnim naučnim časopisima. To je nailazilo na veliki otpor na većini fakulteta. Neke od mojih ideja i predloga su na kraju prošli, ali ne i ja prilikom reizbornosti.
* * *
Srpski univerziteti su deo srpskog društva. Posle zaoštravanja kriterijma za izbor koje sam inicirao i delimično ugradio u pravilnike, na mnogim srpskim fakultetima se, u cilju formalnog zadovoljenja definisanih kriterijuma, dogodio veliki broj akademskih prekršaja koji uključuju prijavljivanje nepostojećih radova prilikom izbora, falsifikovanje liste autora rada, ili plagijate u radovima.
* * *
Profesori srpskih unverziteta sa značajnim naučnim referencama i utemeljenim moralnim vrednostima, kojih nije malo, imaju trenutno velike probleme u pokušajima da se izbore sa ovakvim pojavama.
* * *
Srbija je zemlja neslobode. Deo života sam proveo u inostranstvu i zahvalan sam ljudima koje sam upoznao van Srbije što su me naučili da otvoreno i javno iznosim svoje mišljenje. U Srbiji je poslednjih nekoliko decenija uspešno razvijena ksenofobija. Vlast devedesetih, koja je i danas na sceni, ubila je i poslednje mrvice kosmopolitizma.
* * *
Veliki broj siromašnih i manje obrazovanih građana Srbije nikada nigde nije putovao i sve informacije dobija iz tabloida i okupirane državne televizije. Takvo društvo predstavlja školski primer dobre podloge za despotiju i tiraniju. Srpsko društvo trenutno ide u sunovrat.
* * *
Aleksandar Vučić je već šest godina gospodar Srbije koji kontroliše sve što može da se kontroliše u ovakvoj Srbiji. Vučić je ubio pravni sistem Srbije, ekonomiju, kulturu, zdravstvo i školstvo. U ovom trenutku mi smo verovatno jedina zemlja na svetu čiji je predsednik patološki lažov.
Srozao je govor Predsednika Srbije na vokabular u kome su važne reči lopuža, prevarant, ološ, đubre, ludak, idiot i budala.
* * *
Mladi i obrazovani masovno napuštaju Srbiju. Mi smo podanici kralja Ibija. Svi Dušani Kovačevići ove zemlje ne mogu da napišu, režiraju i igraju naš život.
* * *
Kažu mi neki da sam pobunjenik. Ako je moj društveni angažman pobuna, onda jesam pobunjenik. Borim se za društvo koje neće da vode ministri klovnovi, prijatelji kriminalaca i plagijatori. Iznad svega se borim da se ova i ovakva Srbija više nikada ne ponovi.
* * *
Borim se za sabijanje vučićizma pod zemlju. Lustracija, krivična odgovornost, lični primer i čestitost ljudi koji će da vode Novu Srbiju mogu i moraju da pobede korupciju, krađu, lažne diplome, partijske veze, rijaliti programe, kič i primitivizam.
* * *
Možda nam se pogrešno čini da Srbiju ne mogu da promene nesrećni ljudi koji, slomljeni i poniženi, čekaju u redu da dobiju kilogram šećera, litar ulja, paštetu sa likom Vučića ili dve hiljade dinara po odluci Dragana Markovića Palme. Teško Vučiću kada oni ustanu!
* * *
Do tada, bi trebalo da se glasnije čuju profesori univerziteta, inženjeri, sudije i lekari. Nadam se da će hiljade demonstranata koji subotom uveče premeravaju Beograd i druge gradove da konačno probude sve one koji zbog svog položaja u društvu moraju da govore. – profesorDušan Teodorović
Demografski podaci – upozoravajući
Demografski podaci Srbije su upozoravajući, a čak i da se reši status Kosova i time otvore vrata za brži ekonomski i društveni prosperitet, nije moguće izbeći migracije, smanjenje i starenje stanovništva, navodi se u studiji „Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa izmedju Beograda i Prištine”, urađene uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Autori studije su analizirali posledice demografskih kretanja i dali pesimističke procene ukoliko izostane rešenje prihatljivo za obe strane, odnosno ako ostane status kvo stanje.
Rezultati analiziranih projekcija stanovništva, u oba scenarija, ukazuju na dalju depopulaciju i intenzivno starenje. Ako se ostvari realni scenario, za koji autori smatraju da je očekivan, a koji podrazumeva uspešno rešavanje odnosa Srbije i Kosova i pristupanje Srbije EU sredinom naredne decenije, broj stanovnika Srbije u 2060. godini opao bi na 5,57 miliona, što je za 21,5 odsto manje nego u 2015. Po toj projekciji u Srbiji bi u 2030. godini bilo 6,34 miliona ljudi, što je pad od 10,7 odsto.
Procenjeno je da bi gubici proistekli iz prirodnog kretanja stanovništva u periodu 2015-2060. iznosili 1,7 miliona (do 2030. bi bili 582.000), dok bi negativan uticaj migracionih kretanja postojao do 2030. godine, da bi nakon toga povećana imigracija uticala na manji pad broja stanovnika. Obim radne snage, kako se navodi, smanjio bi se za 26 odsto, do 2030. za 10 odsto, a koeficijent zavisnosti starih, koji sada iznosi 30,3, u 2030. godini bi bio 43,7, a do 2060. povećao bi se na 57,4.
Status kvo scenario pretpostavlja da će odnosi Srbije i Kosova ostati nerešeni, odnosno da neće doći do njihove normalizacije, da će pregovori Srbije sa Evropskom unijom biti neuspešni, što sve zajedno isključuje povoljniju demografsku i ekonomsku situaciju. U studiji se navodi da ovaj scenario podrazumeva održavanje vrednosti demografskih indikatora na nivou status quo (nepromenjeno do kraja projekcionog perioda), što bi vodilo smanjenju ukupnog stanovništva od 44 odsto, tako da bi u Srbiji u 2060. bilo 3,96 miliona stanovnika.
Da je depopulacioni efekat u Srbiji praktično nezaustavljiv upozoravaju i stručnjaci sa Instituta društevnih nauka. Ivan Marinković, naučni saradnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, navodi da, ukoliko bi se zadržale postojeće vrednosti rađanja, umiranja i migracija, za pola veka, odnosno 2061. godine, ukupan broj stanovnika Srbije (bez Kosova) bio bi izmedju 4,2 i 4,5 miliona. „Bilo koju varijantu kretanja fertiliteta i mortaliteta da primenimo, Srbija će 2061. (50 godina od poslednjeg popisa) imati manje stanovnika nego 2011. godine”, rekao je on.
Čak i kada bi se hipotetički preuzele reproduktivne norme švedskog stanovništva, Srbija bi do 2061. imala manje stanovnika nego posle Drugog svetskog rata.
On je rekao da su produženje očekivanog trajanja života i dugogodišnji nivo fertiliteta ispod proste reprodukcije, kao i emigracija pretežno mladog stanovništva, osnovni faktori demografskog starenja u Srbiji i aktuelnog smanjenja broja stanovnika. „Kao posledica višedecenijskih nepovoljnih demografskih trendova, starosna struktura sve više postaje ograničavajući faktor pri definisanju mera populacione politike”, dodao je on.
U periodu 1991-2011, kako navodi, broj žena starih izmedju 15-49 godina smanjio se za 250.000, a u isto vreme i populacija žena u takozvanom optimalnom reproduktivnom dobu (20-34 godine) manja je za gotovo 90.000.
Tekst je deo serijala o ključnim pitanjima koja se tiču odnosa Beograda i Prištine, pregovorima o normalizaciji odnosa i unutrašnjem dijalogu. Serijal je podržao Fond za otvoreno društvo Srbija.