Volite li stravu, gledate li horror filmove, da li vam je to omiljeni žanr?
Sve do ovomesečnog pregledanja nominovanih filmova za Oskara 2018. i sasvim slučajnog povoda, prekoračila sam pravilo da iz ovog „prezrenog” žanra ne odgledam ni odlomak. „Get Out”, psihološki triler, horror i potvrđeno, kao iz nekih od komentara gledalaca, filmčina. Protivno ubeđenosti da bih rađe gledala „boza” ljubić ili kakav isprazni mjuzikl, kad već horror svakodnevno živimo, desilo se, aleluja, čudo od kvalitetnog i nadasve pametnog „horora”.
„BEŽI!” je provokativni triler u kome su sjedinjeni humor, satira i horor, koji se ne plaši da govori na temu međurasnih emotivnih veza u Americi. „Ideja je nastala dok sam čekao na priliku da dam svoj doprinos i triler i horor žanru, na način koji je jedinstven za mene”, izjavio je reditelj. „Ovo je film u kome se reflektuju moji realni strahovi i pitanja kojima sam se bavio ranije”, komentariše komičar i reditelj Džordan Pil.
Ispostavilo se da je ipak bilo presudno da bez obzira na žanrovski miks, film ponudi ubedljivu satiru i autentičan horor, proistekao iz mogućeg realnog tkiva, a ne iz mitskih skaski i vampirsko zombijevskog modnog trenda loših novotalasnih filmskih imaginacija. Vagajući preciznije, ipak je ova holivudska priča strave, postala „strava priča” i zahvaljujući prepoznatljivim elementima dobrog crnog humora i svojevrsnom apsurdnom happy end-u u kome većina junaka skonča u masakru, koji im konačno prekrati život, a time i muke.
Ako je već autentičnost horora, najbolje potvrđena iz samog tkiva života i realnosti, učinilo mi se da je ne samo medijski prostor već i stvaran život ovde neprevaziđen takmac i da nam kroji remek delo u ovom žanru. Evo mogućeg scenarija koji je satkan samo od poslednjih vesti koje živimo. Procenite sami.
Radni naslov: ako život u Srbiji ništa ne vredi, šta onda vredi?
Početna premisa – poništenje pravde
„Osećam se jezivo zbog pretnji. Krajnje vreme je da se ohrabre tužioci i počnu da rade svoj posao jer policija ne može bez naloga tužioca ništa da radi.Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac ili je nestala ili je zaspala u svom komforu. Više puta sam joj se obratila kao i druge organizacije civilnog sektora koje se bave ovom problematikom i mislim da je ona usko grlo i apelujem javno da ako ona ne može da se probudi, da je neko probudi i podseti za šta prima platu” – izjavila je poslanica Nove stranke u Skupštini Srbije Marinika Tepić Čobanu, posle serije medijskih i političkih napada od strane ultradesničara.
UNS: Novi otkaz Arežini je zloupotreba sudske presude
Udruženje novinara Srbije (UNS) protestovalo je zbog novog otkaza programskom direktoru Radio-televizije Vojvodine (RTV) Slobodanu Arežini koji je dobio uprkos tome što je presudom Apelacionog suda, krajem decembra, vraćen na radno mesto sa kojeg je smenjen maja 2016. godine.
Jačanje agresije, panike i straha
„Šiptar, Hrvat, balija, nisu moja bratija” transparent je koji je grupa Zvezdinih „navijača” istakla na košarkaškoj utakmici svog tima protiv grčkog Olimpijakosa. Ovo nije prvi ovakav ispad, ali je tišina u Srbiji danas glasnija nego ikad.
Isti oni koju u raznim (ne)prilikama umeju da reaguju na šovinističke ispade u susednim državama, ostaju nemi na gotovo preslikane pojave u zemlji u kojoj se oni nešto pitaju.
Nismo čuli ni ministra policije Nebojšu Stefanovića, ni premijerku Anu Brnabić, predsednika Aleksandra Vučića, ali ni ministra odbrane Aleksandra Vulina koji je redovno prethodnih godina igrao ulogu dežurnog lovca na ovakve i slične ispade u susednim državama.
Izgleda kao da je trn u sopstvenom oku najteže primetiti.
„Navijači” Zvezde neće da za njihov tim igra slovenački internacionalac Alen Omić, a transparentom su aludirali na muslimansko poreklo njegove porodice i navodno učešće njegovog oca u ratu u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih godina.Omiću nije pomoglo ni to što je izjavio da je ateista, zbog čega će mu upravo Crvena zvezda biti „nada i vera”, a ni to što je rekao da Srbe doživljava „kao svoje” jer je svim narodima u ovom regionu „mentalitet isti”.
„Uostalom ima li razlike?”, dodao je 25-godišnji košarkaški centar.
Na to pitanje u petak veče pretnjama i uvredama odgovorili su mu osobe koje sebe nazivaju navijačima i patriotama, i čije ispade državne institucije već godinama tolerišu.
Definisanje srži strave
U Srbiji je postalo normalno da osuđenici za ratne zločine po povratku iz Haga postaju deo javnog života Srbije, i to bez ikakvih reči kajanja i pijeteta prema žrtvama. Veselin Šljivančanin bio je glavni govornik na tribinama po Srbiji i to u organizaciji vladajućeg SNS-a, Nikola Šainović je u Glavnom odboru takođe vladajućeg SPS-a, a haški osuđenik Vladimir Lazarević drži predavanja na Vojnoj akademiji budućim oficirima. „Prošlo je vreme stida, ovo je vreme tihog ponosa”, tako to objašnjava ministar odbrane Aleksandar Vulin.
„Patriote” na tribinama, ali i one u institucijama sistema mogli bi se ugledati, ali i ponositi nekim drugim pripadnicima srpskog naroda. Onim koji nisu činili zločine niti diskriminisali druge na osnovu vere ili nacije. Onima koji su bili spremni da daju sopstveni život za čoveka koje god nacionalnosti bio.
Jedan od takvih ljudi preminuo je 27. januara pre 25 godina. Mladić, srpske nacionalnosti rođen u Trebinju, koji je od vojske bosanskih Srba pokušao da odbrani svog prijatelja Bošnjaka zbog čega je platio glavom. Pretukli su ga na smrt vojni rezervisti Radovana Karadžića. Njegovo ime je Srđan Aleksić. O njemu danas ćute i „patriote” na tribinama, ali i oni u državnim foteljama. Za njih Srđan Aleksić i njegov ljudski čin, očigledno, nisu za ponos.
Proširene sporedne radnje
Predsednik Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković izjavio je da su na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem izneti predlozi koji bi trebalo da promene politiku Srbije prema Kosovu i Metohiji i da su dobili uverenje da će predlozi biti i prihvaćeni.
„Predložili smo da se pitanje Kosova rešava kroz proces, a ne da se da konačno rešenje jer je očigledno da Srbija danas nije spremna da nađe rešenje koje bi bilo najbolje, ni od nacionalnog i državnog interesa i mislim da je predsednik to razumeo”, rekao je Trajković.
Razmatrani su odnosi među Srbima na Kosovu i Metohiji, i mogućnost da se partijski formulisana politika o Kosovu i Metohiji pretvori u nacionalnu i državnu.
Preraspodela uloga
Visoki savet sudstva (VSS) je danas saopštio da su u radnom tekstu amandmana Ministarstva pravde Srbije na Ustav sva rešenja za jačanja nezavisnog sudstva i sudija potpuno derogirana predloženim sastavom i načinom odlučivanja Visokog sveta sudstva.
„Predloženi sastav Visokog saveta sudstva u kome sudije nemaju većinu i u kome se predsednik obavezno bira iz reda istaknutih pravnika i ima tzv. zlatni glas – koji odlučuje kad je broj glasova jednak, dovodi do toga da o svim bitnim pitanjima iz nadležnosti VSS kojima se garantuje samostalnost i nezavisnost sudova i sudija – izbor, razrešenja, disciplinska odgovornost, materijalni položaj, odlučuju članovi VSS koje bira Narodna skupština, a koji nisu sudije”, navodi VSS.
Ov o telo dodaje da je sadržina i način na koji se predlaže uređivanje ustavnog određenja i nadležnosti VSS u Ustavu neprihvatljiv, tim pre što nije predviđeno da VSS u oblasti finansiranja nema druga prava, osim pravo da predloži Vladi plan sredstava za rad sudova iz svoje nadležnosti, što nije u skladu sa međunarodnim standardima po kojima je materijalna nezavisnost jedan od preduslova pojma sudske nezavisnosti.
„Direktan napad na nezavisnost pravosuđa predstavlja i rešenje predloga Amandmana VIII, da disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova može pokrenuti i ministar nadležan za pravosuđe”, navodi se u saopštenju.
VSS navodi da „posebno zabrinjava odredba kojom se na nejasan i nedorečen način kao novi uslov za izbor na sudijsku funkciju uvodi prethodno okončana posebna obuka u instituciji za obuku u pravosuđu”.
Gotska strava
Deklaracija o podršci vakcinaciji potpisana je danas u Lekarskoj komori Srbije, a direktor LKS Milan Dinić ocenio je da sve institucije zdravstvenog sistema danas treba da potvrde „nešto što je pre 50 godina dokazano kao ispravno”.
U Deklaraciji se navodi se da je imunizacija jedno od najvećih dostignuća čovečanstva i da nijedna druga medicinska intervencija nije spasila veći broj života.
„Plasiranje nepoverljivih informacija o štetnosti vakcinacije širi neopravdan strah kod roditelja, što je dovelo do alarmantnog pada u broju vakcinisane dece u Srbiji. Činjenica je da bi dalji pad u obuhvatu dece vakcinacijom doveo do značajnih posledica po zdravlje nacije i zato smatramo da je neophodno osigurati najširu javnu podršku vakcinaciji i kontinuirano raditi na edukaciji građana o ulozi u koristi imunizacije za zdravlje ljudi, kroz pružanje informacija zasnovanih na naučnim činjenicama”, stoji u Deklaraciji.
Dinić je rekao i da je poražavajuće što je poverenje građana u Srbiji u vakcinaciju toliko poljuljano, da je došlo do epidemije i da je lekarska struka prinuđena da u 21. veku ukazuje na značaj vakcinacije.
Predstavnik Ministarstva zdravlja Meho Mahmutović rekao je da je struka nepodeljena kada je reč o značaju imunizacije i da ako građani žele dobro svojoj deci, onda treba da ih vakcinišu. Veliki broj dezinformacija govori da je stanovništvu u Srbiji potrebna zdravstvena edukacija.
Lalić je rekao da se do epidemije morbila 2017. smatralo da o vakcinaciji neće biti rasprave i da je to deo civilizovanog života i da se nada da će imunizacija biti široka, a da će se Srbija vratiti u tokove savremene medicine.
Trenutno u Srbiji registrovano oko 1.500 slučajeva malih boginja, a da je 94 odsto obolelih nevakcinisano ili nepoznatog vakcinalnog statusa. U Srbiji vakcinacija počela 1839. godine.
Prema podacima „Batuta” 75.000 dece predškolskog uzrasta je nevakcinisano ili je nepotpuno vakcinisano.
Izvor: Beta