(P)opisivati, obznanjivati, objašnjavati i obrazlagati naprednjačka zlodela u Gradu Pančevu i gradu Pančevu i okolnim naseljenim mestima, odavno je postao uzaludan posao: toliko učestalo praktikovanje nepravde, toliko unesrećivanje ogromnog broja ljudi, tolika pljačka javnih dobara, fondova i drugih resursa, toliko akcija suprotnih javnom interesu i opštem dobru, a u korist povezanih lica i preduzeća, toliko uništavanje prirode i društva, zdravog razuma i solidarnosti – kao prve pretpostavke postojanja ljudskog društva i jedne od najvažnijih vrednosti u njemu – toliko su postali opšte mesto i svakodnevna pojava da to u profesionalnom novinarstvu više nije vest; što je još gore, izostaje nedvosmislen, dosledan i odlučan odgovor demokratske javnosti na ovaj horor koji kartel braće Vučić svakodnevno indukuje, a što je metastaziralo u neizdrživo batrganje u uništenom životarenju, od ujutro do predveče, pa opet od ujutro; podanici ćute i trpe nezamisliva ponižavanja i uvrede, besparicu i bede svih vrsta i kao da nema više nikoga ko bi se zdravog razuma, čista srca i jakih muda suprotstavio ovom zlu koju spušta Srbiju niz stepenice civilizacije i briše je sa lica zemlje.
Evo, neka ilustruje postojeće stanje i uđe u zapisnik za buduća pokolenja još nekoliko grubih zloupotreba javne imovine kojoj su, u načelu, svi građani vlasnici i koje su počinili ljudi koji bi, s obzirom na svrhu svog posla, trebalo da podižu nivo kvaliteta života građana, a kojima su isti ti svi građani i upravitelji i poslodavci. Evo tek nekoliko nasumičnih događaja o kojima su novinari došli do saznanja, ovako, spolja i iz daleka, evo krajnje skraćene liste primera daljeg demoliranja solidnosti i pristojne komunikacije neistomišljenika tokom poslednjih mesec dana, što počiniše ovdašnji radikalski konvertiti:
Aktivisti početkom marta okupljenog Građanskog udruženja Pančevaca (ili skraćeno GRUPA), nimalo slučajno i sasvim simbolično, u noći 9. marta lepili su plakate sa porukama „Da li vam je dosta partija? Umorni ste od istih političara? Ko treba da se pita u Pančevu? Komšija, a ne partija!” na Tesli, Misi i u centru grada, po mestima na kojima se plakati inače kače. Ta naprednom doživljaju sveta neprikladna aktivnost, jer šta ima ko da lepi plakate, izazvala je pozornost pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, toliku da je patrola uredno popisala podatke iz njihovih ličnih karti i, očigledno, sastavila belešku o njihovoj akciji. Već sledeće noći, radnici JKP „Higijena” su, po Mišovom (a čijem bi drugom, don Brankovom?) naređenju, sasvim detaljno i profesionalno skinuli objave sa „spornih” površina, a cela „afera” završena je tako što je petoro članova Grupe platilo prekršajne kazne jer su lepili plakate na nedozvoljenim mestima – na autobuskim stajalištima. Kakva uzorna briga za komunalni red kad ga „narušavaju” nenaprednjaci!
Trajali su samo jedan dan
Isto tako revnosni radnici JKP „Higijena”, doduše ovog puta u svojstvu stranačkih aktivista (a predvodio ih je bivši demokrata!), bili su vredni i tokom noći 14. na 15. mart, kada su naoružani šablonima i auto-lakom u spreju malo šarali po gradu, one beskrajno kreativne parole „MILICA LAŽLJIVICA” i „MILOŠ FRANCUZ”, očigledno aludirajući na dvoje lidera stranaka tzv. desne, nacionalne, kakve već opozicije. Nije baš sasvim jasno da li su oni hteli da diskredituju ili da promovišu ove srBske nacionalne radnike proruske provenijencije, ali nema nikakve sumnje da je toga jutra, kada su – umazanih prstiju, ali još više ukaljanih obraza – odložili rekvizite po firmi, iza njihovih noćnih aktivnosti ostala velika moralna šteta i desetine škrabotina po trotoarima i pešačkim prelazima. Ovakav način omalovažavanja političkih protivnika (ili afirmisanja saradnika?) spustio je nivo političke i elementarne kulture ispod podnošljivog, i dodatno naružio javni prostor u gradu. Zbog očiglednog oštećenja horizontalne saobraćajne signalizacije, saobraćajni inspektori, začudo, je li, nisu sastavili zapisnik i podneli prjave protiv, u stvari, poznatih počinilaca, jer bilo bi dovoljno samo da su se telefonom raspitali u Gradskom odboru SNS-a ko je dobio ovaj zadatak…
Škrabotine ispred zgrade Institucije Sistema
Kad smo već kod ispekcije, smenilo Bobana Đurđeva! Naši obaveštajci kažu zbog fudbala, što je baš čudno jer je bio baš poslušan i saradljiv, da ne kažemo kooperativan. Setimo se samo vrhunskog dometa njegovog profesionalizma – odlučnog izlaska na lice mesta sa menadžerkom Majom, nakon vandalskog lomljenja sprava na dečijem igralištu u Gradskom parku juna prošle godine – dok investitori i preduzimači na gradilištima lagano i bez uznemiravanja krše bezbroj zakona na šta bi, dovoljno je po saznanju, inspekcije morale da reaguju. Đurđeva je zamenio izvesni Nenad Mirković, pa ostaje da vidimo da li će on biti nezavisan u radu, da li će postupati po zakonu, da li će imati inicijative i preduzimljivosti da uvede komunalni red i zašto neće ništa od nabrojanog.
U tom poslu, sve i kada bi hteo da ga obavlja, neće moći da mu pomogne obezglavljena Komunalna milicija. Nakon što je slavom ovenčani bivši načelnik Bogdan Savić (i bivši direktor „Higijene”) poslednjih dana fabruara postao šef Carinarnice Vršac (!), na ovom važnom mestu zvanično ga niko nije nasledio, ili ime tog nekog nije poznato, jer tog podatka nema na inače, opet nimalo slučajno, zapuštenom sajtu Grada Pančeva. A i šta ima javnost da bude obaveštena o ovim kadrovskim promenama, nije valjda da su građani to zaslužili?
Savić na novoj prekomandi
Istina, treba pohvaliti preduzimljivog PR JKP „Higijena” Uroša Draževića, koji je to postao nakon odlaska koleginice Marije Andrić u zasluženu penziju jer, za razliku od svih drugih preduzeća i ustanova, nije diskriminisao gradske medije po osnovu uređivačke politike i kritičkog odnosa prema zločinima okupatorske vlasti. Štura i nekompletna informacija o dežurnim ekipama ovog javnog preduzeća koje su u noći 3. na 4. april, kada je počeo da pada, čistile sneg po gradu, i o tome da je taj posao ujutro nastavila prva smena, stigao je i na mejl adresu naše redakcije (i PanPressa!), između ostalih prorežimskih i progresivnih medija. Fotografija koju je Uroš poslao prikazuje radnika u narandžastom kombinezonu koji lopata sneg ispred zgrade direkcije „Higijene” u Ulici Vladimira Žestića, a ne ispred pošte ili ambulante, recimo, ali dobro, da ne sitničarima i da mu verujemo na reč da je stvarno bilo tako.
Pogled s prozora direkcije JKP „Higijena”
Mnogo ozbiljnije uklanjanje „belog pokrivača” i to na fudbalskom terenu na Sportsko-rekreativnom centru „Mladost”, međutim, usledilo je već sutradan, 5. aprila. Pogoni „Higijene” tokom radnog vremena su opusteli, kao da su zaposleni krenuli na miting SNS-a, e kako bi uklanjanjem snega sprečili razmekšavanje terena na kome igra FK „Železničar”, drugoplasirani u Mozzart Bet Prvoj ligi Srbije i pretendent za ulazak u Mozzart Bet Super ligu Srbije. Eto zašto je našem gradu potreban inače nepotreban fudbalski stadion, eto nove unosne igračke don Branku pl. Maloviću (od Šavnika, Montenegro), a i prilike da se projektanti, građevinski preduzimači i ostali povezani potrošači gradskog budžeta opet nahvataju i nafatiraju javnih para…
Dizelka, Željo moja, Željana
Od zaborava rutine naprednjačkog poslušništva treba otrgnuti i događaje od 24. marta, kada su stotine razdraganih pančevačkih progresivaca pohrlile put slobodnog kraljevskog grada Sombora, autobusima „Pantrasporta”, dakako, ali sa više lokacija u gradu, da konvoj ne bi privukao nepotrebnu pažnju dežurnih zakerala, straniih plaćenika i domaćih izdajnika koji ne misle dobro Srbiji. Oni, podržavaoci i poklonici, krenuše na sever Bačke kako bi se iznova i izravno divili i kako bi ushićeno i uspaljeno klicali vrhovnom komandantu, a povodom navodnog sećanja na žrtve NATO agresije; navodnog jer svakim ovakvim besramnim dnevnopolitikantskim mitingom ti se bestidnici i ponovo se sa mrtvima sprdaju i bagatelišu žrtve onih što izginuše. Tačno u podne, u sred radna vremena, vesela grupa izletnika iz državnih ustanova, uprava i ureda, okupila se ispred Doma omladine, jer moraju, jer su pod pritiskom, jer su ucenjeni, jer su potkupljeni, jer…? Bio je nazočan naočiti saobraćajni inspektor, slobodna umetnica, ljubitelj stonog fudbala i, naravno, neizbežni O’Stoja, kao i pedesetak drugih široj javnosti nepoznatih saučesnika ubijanja Srbije.
Okupljanje saučesnika ubijanja Srbije
Svi oni, i hiljade drugih, iz vescele Srbije, imaće priliku već 21. aprila da ponovo skandiraju „Aco, Srbine” u Gradskom parku, na istom mestu na kome ih onomad, 10. februara 2019. godine, poverenici držaše u metalnim ogradama, sve dok ovaj-što-je-zamislio-da-je-vlasnik-Srbije nije okončao populističko klepetanje…