Pokazatelji krunjenja vlasti kartela braće Vučić sve su vidljiviji, malte ne iz sata u sat, a taj trend nije mimoišao ni Babaserin južnobanatski vilajet. U samo poslednjih sedam dana, naprednjački botovi, provokatori i plaćenici pokušali su, dakle bezuspešno, da kompromituju dva skupa građana na raskrsnici kod hotela „Tamiš”; ali o tome će nešto kasnije biti više reči.
Pobrojmo tih nekoliko faulova koji pokazuju pukotine u progresivističkoj konstrukciji: Umesto da spase šumu na desnoj obali Tamiša, koja je mučki posečena u utorak i sredu, a što bi mu bio posao kad je već kao neki zastupnik-direktor u JP „Vojvodinašume”, odbornik i pokrajinski poslanik Ivan Tešić, u javnosti poznatiji kao Averel, vređao je prošlog petka opoziciju i profesionalne novinare sa svetog mesta – govornice u Skupštini Grada Pančeva. Toliko nije birao reči da ga je, (postrance gledano), predsednik ovog (u načelu časnog) doma bez ograničenja mandata ser Tigran Tajger Kiš (kao) formalno opominjao na rečnik, a odbornik i poslanik Tešić se (kao) srdio na njega što dopušta da 13 opozicionih odbornika teroriše Skupštinu i ceo grad (ju-ju-ju, siroti isterorisani Tešić). Svoju nečasnu solo-rolu (jer je sticajem tužnih okolnosti ostao bez Miroslava TV Miće Milakova, svog partnera u progonu Malovićevih protivnika), odigrao je i medijski radnik iz Vršca, višestruki preletač bez stalnih uverenja, Aleksandar Čupko Čupić. On je u nekoliko napisa na svom (novcem jedinica lokalne samouprave u južnom Banatu bogato finansiranom) sajtu epancevo nastavio da uvredljivo omalovažava građane koji žele da odaju počast nevinim žrtvama novosadske nadstrešnice (čitaj: naprednjačke korupcije) i zatraže odgovornost svih kojima su ruke krvave. U međuvremenu je gradonačelnik Stevanović (u pauzama merkanja starih kuća po Donjoj varoši i usamljenih starica koje bi ih prodale za potrebe građevinskih poduhvata tata Konstantina), u sredu izveo istorijsku (u isto vreme smehotresnu) saobraćajno-bezbednosnu bravuru: u pratnji načelnika Policijske uprave Stevana Čigoje i drugih seoskih i gradskih visokih zvanica u uniformi i civilu, je li, on je svečano otvorio semafor u centru Banatskog Novog Sela (!), na magistralnom (i međunarodnom) putu, u naselju u kome je brzina kretanja vozila ionako ograničena na 40 kilometara na sat; na opšti podsmeh ljudi koji su još uvek sačuvali zrno zdravog razuma, jer ono što se ovdašnjoj javnosti predstavlja kao nezapamćen i nikad viđen uspeh, u ozbiljnom i normalnom svetu prođe nezapaženo, tako što majstori uklone pregrade i oznake za radove na putu…
No vratimo se na, gore obećanu analizu današnje akcije, u dubinama mozgova kreativnih naprednjačkih mastermajdova osmišljenu, organizovanu i realizovanu, s namerom da relativizuje krivce za smrt 15 i zadobijanje teških telesnih povreda još dve osobe. Nekoliko minuta pre početka okupljanja, zakazanog za 11.52, primećena je organizovana grupa pešaka kako se kreće Ulicom Moše Pijade, predvođena izvesnim Nikolom Uskokovićem. Dotični je službeno, zaposlen u JKP „Higijena”, privatno je kum od Tešića, a to je zapravo onaj lik koji je prošle nedelje nesputano ispoljio neverovatnu količinu nežnih emocija prema (i danas prisutnom) odborniku Patiću. Nidža nam je danas (možda ga je obuzeo blam), bio nešto uzdržaniji u verbalnom iskazivanju naklonosti prema Peđi, ali je zato njegovu ulogu glavnog vikača besmislica preuzeo isto tako izvesni Nebojša Martinović, koji se ničim izazvano gomilama nepovezanih i manje-više neartikulisanih glasova obrušio na profesora filosofije u više pančevačkih srednjih škola Todorovića. Spomenuti Martinović bi u radno vreme trebalo da vodi računa o računima Istorijskog arhiva u Pančevu, što očigledno ne radi već dva petka oko podneva, ali v. d. direktor ove nekada elitne kulturne ustanove Dragan Lončarević očigledno nema problem sa neopravdanim odsustvima svoga službenika…
Bilo je tu još provokatora, u većem broju nego pre sedam dana, koji su se predstavljali kao slučajni prolaznici koji žele da prođu, ali im eto đilasovci to ne dozvoljavaju; među njima onaj bajati Tadić iz Omoljice i ustojali Toma Gligorić iz Gornje varoši (obojica razotkriveni prošlog petka), ali ovoga puta pojačani novim likinjama – izvesnom Nevenom Marković, Majinom sekretaricom, angažovanom preko agencije i nekom anonimnom devojčicom s bubicom u uhu koja nije znala da li je došla ili je pošla. Zatekla su se na licu mesta i trojica radnika kojima je na kombinezonima pisalo Hidro N. D. , a bilo je tu još nekih spodoba čiji identitet još nije utvrđen jer su stvarno u svojoj upadljivoj ćutljivosti bili veoma neprepoznatljivi (ali tri crvene su tri crvene). Zanimljivo je da su ovoga puta, osim što su botovi vikali iz sveg glasa, buku pravili i (sa obe strane linije moralnog razdvajanja) vozači zaustavljenih automobila besomučnim pritiskanjem sirena, a treba spomenuti da su se po prvi put pojavili i snimatelj RTS-a, kao i neki bradonja sa kamerom u ruci, u društvu koleginice koja je toliko uverena u ispravnost toga što radi i za koga radi, da prisutnim radoznalcima koji su je to pitali, nije smela da kaže za koji medij izveštava…
Sve u svemu, reakcije ubačenih elemenata na današnjem mirnom skupu građana nedvosmisleno pokazuju da se sistemu vladavine uspostavljenom na lažima, obmanama, ucenama i pretnjama, kome je politička korupcija osnovni princip funkcionisanja, bliži kraj. Toj ekipi don Brankovih poslušnika treba zahvaliti za ovu demonstraciju primitivizma i nesaosećajnosti, jer je to bila prilika da se okupljeni građani još jedanput uvere kakvi su se udružili u zajednički zločinački poduhvat uništavanja prirode i društva u Srbiji. A treba im i zahvaliti za praktičan doprinos akciji građanske neposlušnosti, jer su svojom brojnošću i telesnom masom doprineli blokadi saobraćajnice ispred svojih prostorija…