Sećam se da sam za Los Anđeles i Majami rekao da su besmisleno veliki gradovi, široki samo zbog onih ogromnih slobodnih površina koje ne služe ničemu. E, pa – tom logikom opisivano – Sankt Peterburg je smisleno veliki grad. Nema slobodnih površina, sve je urbanizacijom i arhitektonski skladno i logično rešeno, mada, to što sam mogao da vidim u tih nekoliko sati, smešno je u odnosu na veličinu grada. Da je bilo pet dana, pa i u tom slučaju da kažem da sam samo bio u prolazu.
Ono malo što sam prošetao, uverilo me je kako je uprkos činjenici da je Petar Veliki inspiraciju pronašao u arhitekturi evropskih gradova – uspeo da St. Peterburg ukrasi ruskom notom, a da ne ode u kič. Imao sam sreće da se jedan težak kišni oblak istutnjao pred moj dolazak, pa me je nebo počastilo svetlosnim efektima kakvi se retko viđaju. Restorani i kafići su na svakom koraku i ima ih najrazličitijih tipova. I nisam video da je ijedan prazan. Sa kolegom sam svratio na večeru i pivo (ne znam koje je, lokalno, odlično) u neku restoran-kafić-varijantu koja nam se dopala. Prilična gužva, usluga odlična, čim izvadih telefon prišla mi je konobarica da mi kaže šifru za wi-fi. I tako, dok smo jeli, menjaju se numere, kad odjednom – Darkvud dab, „Nešto sasvim izvesno”, ona pesma sa Biserom. U sred Petrograda!
Da zaključim, nisam video ništa. Bar ne od onoga što bi obavezno trebalo videti. Ali, grad je divan i prilično živ s obzirom da je bila nedelja uveče.