Nakon što predahnete na vrelu Mlave, predlažemo da krenete ka Kučajskim planinama i da na 20 kilometara od Žagubice obiđete prerast Samar. To čudo prirode je ostatak nekadašnje pećine, kroz koju je, pre ko zna koliko hiljada godina, proticala rečica Perast. Od pećine je ostao veliki kameni most lučnog oblika, dužine 10, širine 14 i visine 15 metara, ispod koga sada teče ta rečica. Isplati se napor da makadamskim putem stignete do prerasta, jer je prizor impresivan.
Na Crnom vrhu
U dalji obilazak istočne Srbije, vozite se magistralnim asfalnim putem ka Boru. Na tom putu, dugom pedesetak kilometara, očekuju vas nova prijatna iznenađenja. Od žagubičke kotline, nadmorske visine oko 300 metara, počinje lagani uspon severoistočnom stranom Crnog vrha, kroz šumoviti predeo, obrastao gustom listopadnom šumom. Najviši vrh ove planine je na 1.043 metara nadmorske visine. Nije preporučljivo da ovuda krenete kad su jake, snežne zime i kada meteorolozi upozoravaju da je „put Žagubica – Bor preko Crnog vrha zatvoren za saobraćaj zbog velikih snežnih nanosa”.
Krajem rata, 1945. godine, u surovim zimskim uslovima, na Crnom vrhu je organizovana velika radna akcija, radi seče ogrevnog drveta. Po vejavici, dubokom snegu i na temperaturi ispod minus 20 stepeni, brigada od 1.600 omladinaca, od januara do aprila, isekla je oko 15.000 kubika drveta, izgradila železničku prugu do Bora i njome otpremila neophodan ogrev za beogradske bolnice i škole. O tome danas na Crnom vrhu svedoči prigodno spomen obeležje, koje preživeli akcijaši i građani Bora svake godine posećuju na dan završetka radne akcije.
„Zabranjeni grad”
Posebnu pažnju na Crnom vrhu privlači „tajni” ili „zabranjeni grad”. To je megalomanski građevinski kompleks, započet 1996. godine, za koji šira javnost dugo nije znala, jer se gradnja odvijala pod velom državne tajne i pristup je bio zabranjen. Posle pada Slobodana Miloševića, četvorogodišnji intenzivni radovi su obustavljeni. Nova vlast je odustala od ovog projekta, a javna glasila su obelodanila mnoge zanimljive pojedinosti o grandioznoj nezavršenoj investiciji. Objavljeno je da se ovde, na površini od desetak hektara, gradio kompleks „Jelen hajat ridžensi”, zamišljen kao jedan od najmodernijih planinskih centara u Evropi, namenjen visokom turizmu. Osim de luks hotela sa 400 ležajeva, tu su i rezidencijalni objekat sa predsedničkim i četiri ambasadorska apartmana, apartmanski objekti visoke kategorije, apartmanske vile i konaci (sa još hiljadu ležajeva), kao i neophodni prateći objekti. Jednom rečju, pravi mali luksuzni grad. Kažu da je na gradilištu svakodnevno radilo po hiljadu radnika. Investitori su bili nekadašnji privredni giganti „Naftagas” i „Jugopetrol” sa ukupno 56 odsto, RTB Bor sa 20 odsto i sa manjim udelima „Energoprojekt”, „Srbijašume”, PTT Srbije i drugi. Do 2000. godine utrošeno je više od 50 miliona dolara, a procenjuje se da je trebalo još toliko novca da bi se radovi završili. Nažalost, posle više od dvadeset godina, ovo veliko gradilište i dalje je pusto. Ono što je izgrađeno propada, a mnogo toga je pokradeno.
Pre petnaeset godina, potpisnik ovih redova je uspeo da odobrovolji jednog od čuvara, pa je uz njegovu pomoć, sa čuđenjem i divljenjem, detaljno razgledao kompleks „tajnog grada”. Preporučujemo znatiželjnicima da zastanu, da sa asfaltnog puta skrenu desno, prepešače uzbrdo par stotina metara i okušaju sreću, možda će im poći za rukom da uđu u „zabranjeni grad”.
Umesto u nezavršenom Miloševićevom grandioznom zimskom kompleksu, ljubitelji skijanja danas na Crnom vrhu mogu, po povoljnim cenama, da odsednu u renoviranom planinarskom domu. Ovde je na skijalištu 2012. godine postavljena dvosedna žičara i uređene su dve ski staze. Bolji i smeliji skijaši mogu da koriste stazu dugu kilometar i po, a početnici i manje vični stazu sa blažim nagibom dužine osamsto metara.
Nadomak Bora
S leve strane magistralnog puta, 17 kilometara pre Bora, u podnožju planine Crni vrh, nalazi se Borsko jezero, pravi turistički biser istočne Srbije. Ovo veštačko jezero nastalo je 1959. godine pregrađivanjem Brestovačke reke i akumulacijom voda nekoliko manjih vodotoka. Zahvata površinu od 30 hektara, a najveća dubina mu je 50 metara. Jezero je stvoreno da bi zadovoljilo potrebe rudarskih i industrijskih pogona u Boru, ali je postalo i veoma atraktivna lokacija za odmor. U letnjem periodu temperatura vode dostiže 25 stepeni, pa je tada ovde idealno kupalište Borana i gostiju sa strane. Pošto se redovno poribljava, jezero je pravi raj za sportske ribolovce. Gostima se nudi udoban smeštaj u elitnom hotelu „Jezero”, koji raspolaže sa 250 ležajeva, a podesan je i za kongresni turizam. Smeštaj je moguć i u vilama i vikend kućicama, a postoji i veliki prostor za kampovanje.
Na pola puta između Borskog jezera i Bora, u prekrasnom ambijentu stoletne šume, na nadmorskoj visini od 385 metara, nalazi se jedno od naših najstarijih prirodnih lečilišta – Brestovačka banja. Lekovitost njenih voda otkrili su još stari Rimljani, a procvat je doživela u vreme Obrenovića i Karađorđevića. Iz tog perioda potiču objekti koji su danas, kao kulturno dobro, pod zaštitom države (turski hamam, konak kneza Miloša iz 1837, dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića iz 1856, letnjikovac kralja Petra prvog iz 1906. godine). U Brestovačkoj banji se leče oboljenja kičmenog stuba, kostiju, mišića, zglobova, reume, nervnog sistema, perifernih krvnih sudova i druga. Gosti i usputni posetioci mogu ovde natočiti lekovitu vodu sa nekoliko obeleženih česmi (voda za oči, voda za nerve, voda za želudac).
Na kraju ove turističke rute, stižete u Bor, sedište Borskog upravnog okruga. O Boru se uglavnom zna da je zagađen rudarski i industrijski grad. Jedan od najvećih rudnika bakra u Evropi. Kao naselje razvijao se upravo uz rudnik, koji je 1903. godine otvorio Đorđe Vajfert. Od 1945. Bor ima status grada, u kome danas živi oko 30.000 stanovnika. Predlažemo da posetite tamošnji Turistički savez, gde će vas uveriti da ovaj grad i njegova okolina obiluju prirodnim lepotama i drugim znamenitostima. Pored već pomenutih lokacija (prerast Samar, „zabranjeni grad”, Borsko jezero, Brestovačka banja), u okolini Bora treba obići planinu Stol, Lazarev kanjon, Zlotsku pećinu, Veliki i Mali krš. U samom gradu zanimljiv je pogled na jamu površinskog kopa. Jedinstvena atracija na kraju posete Boru neka bude poseta kafiću „Jama”, koji se nalazi na 400 metara dubine. Ispijajući kafu u utrobi zemlje, osetićete bar delić atmosfere u kojoj rade rudari.
U subotu 2. jula: Niz Dunav ka Đerdapu – Tragovina davne prošlosti