Nedelja, 17. mart 2019. godine
Nikada u životu nisam vodio dnevnik. Mada, davno, bio sam deo jednog. U ranoj srednjoj školi, kada smo osnovali prvi bend, moj prijatelj Ivan Stanojević (u daljem tekstu Đerđel) vodio je dnevnik prvih opažanja i aktivnosti koje smo preduzimali na polju muzičkog biznisa. Tada se još nismo zvali Ljubičice, a glavni unosi u dnevniku, pored izveštaja o količini para koje smo odvajajući od užine uspeli da sakupimo za prvi set bubnjeva, bili su tipa: „Umro je Sloba.” ili „Flamingosi su izgubili na Evroviziji.”
Ako bismo se merili po standardima velikog posla, naše delovanje ni danas nije daleko pa bi i naš sadašnji dnevnik trebalo da bude sličan. Ipak, slučajnost je htela da sam zadatak da napravim svoj primerak dobio u jednoj od naših najuzbudljivijih i najsadržajnijih muzičkih nedelja. Gledam u kalendar i razmišljam o svemu što nas čeka.
Ali ne danas. Ne znam kako je kod vas, ali meni nedelja počinje od ponedeljka. Tu se držim strogo biblijski. Danas se Bog odmara.
Od događaja iz naše političke i socijalne stvarnosti izdvojio bih da su sinoć upali u RTS i blokirali ga, na kratko, što sve u svemu nije loša fora, kao i to da sam ja u prolazu svratio do „Kokoške” na plazma šejk i time zapečatio dijetu, verovatno na duže.
Ponedeljak, 18. mart 2019. godine
Pogotovo kada tražite dobar izgovor, običaj je da se od ponedeljka započne, uvede ili izbaci nešto iz života. U svakom slučaju, ovo nije ta nedelja. Kao kontrolor letenja u „Ima li pilota u avionu” koji je definitivno odabrao pogrešnu nedelju da ostavi pušenje. Možda ću od prvog…
Glavni izvor uzbuđenja i posla je izdanje koje ćemo sledećeg ponedeljka objaviti. Za tačno sedam dana, pojaviće se kao Deezer ekskluziva, a sadržaće muziku koju smo pravili za Bjelinu seriju „Žigosani u reketu”. Sve se vrti oko singla „Jedva čekam rat ljudi protiv mašina” koji je dobio studijsku verziju, pa sada konačno može da se vine u osvajanje vrhova malog broja preživelih top lista. Premijerni let doživeće već u ponedeljak u Hitu Dvestadvojke. Ako se sretnete sa njim u etru pošaljite poljubac ili mahnite, značiće mu. U svakom slučaju, mi mu želimo srećan i uspešan let.
Dosta planiranja i žestok početak nedelje.
Pljeskavica kod „Đenerala”, pa na spavanje.
Utorak, 19. mart 2019. godine
Moj saputnik, saborac i sapatnik, brat, Lepi Pera, uspeo je još u januaru da, nespretnim padom na stepenicama, slomi kičmu. Bukvalno. Sada je dobro, ali je ova nezgoda doprinela da se akumulira neverovatna količina posla u studiju, pa je i današnji dan uglavnom posvećen aktivnostima u „Krokodilu”. To je mesto na kome radimo, probamo, snimamo i kontempliramo na temu muzike. Danas se miksa novi singl benda „Buč Kesidi”, za koji verujem da će skrenuti još više pažnje nego prošli.
A danas je takođe dan koji posvećujem radio produkciji. Jer već sutra je redovan termin u kojem objavljujemo „Čistu pakost”, podcast koji trenutno čini polovinu naše skromne radio produkcije. Paja i ja obrađujemo neke delikatne teme uz istančan muzički izbor. Fokusiramo se na kulturni koučing, a ako ste zgroženi ili uopšte ne znate o čemu govorim, ovo je prava emisija za vas. Već smo stigli do sedme po redu, što znači da ćete već od sledećeg meseca imati na raspolaganju pun radni dan „Čiste pakosti”. Priključite se na vreme.
Sreda, 20. mart 2019. godine
Jutro uz oblande koje je doneo ujak, a napravila ih njegova komšinica. Mnogo volim kolače, a još više jutra uz kolače.
Danas je počeo „Kontakt”, najveća muzička konferencija u ovim krajevima, koja se jednom godišnje održava u Beogradu. Sećam se da smo prošle godine gacali po snegu i smrzavali se tokom konferencije, a ove godine pijemo kaficu u bašti. Znam da to nema veze sa globalnim zagrevanjem, ali pošto je deo zadatka da se stavim u socijalni kontekst, pozdravio bih i proteste koje mala Greta Thunberg gura širom civilizovanog sveta. Smešno je što ovo pišem iz Pančeva, ali treba preduzeti nešto po pitanju tog zagađenja. Zaista. A i ja generalno volim proteste.
Na „Kontaktu” smo se, kao i obično, povezali sa novom, zanimljivom ekipom, koja se skupila iz svih ćoškova regiona. Na svakoj od ovih konferencija otvorimo nova vrata, a najzanimljivija su ona skrivena, obično ispred nosa, koja slučajno otkriješ, a iza kojih se po pravilu nalazi nešto veoma korisno. Makar i put do sledećih vrata. Ipak, primećujem da baš mali broj bendova nalazi da su im ovakvi događaji interesantni ili korisni. Razmišljao sam dosta o tome, ali bez nekog zaključka.
Danas sam uspeo i da se napijem.
Stigao njeguški pršut.
Četvrtak, 21. mart 2019. godine
Za tačno nedelju dana krećemo na turneju. Naša tradicionalna Prolećna turneja ove godine je najavljena pod naslovom „Ako Pera ustane”, iz gorespomenutih razloga. Biće to naša najveća turneja do sada, a ako se sve bude po planu, sviraćemo dvadeset koncerata, kroz četiri države, tokom mesec i po dana.
Volim ove koncerte, a kada su, srećnim okolnostima povezani i grupisani, njihov blagotvorni uticaj na moju psihu višestruko se pojačava. Svaki koncert doživim kao seansu meditacije i kada je predamnom skoro dvadeset vezanih datuma znam da mi nakon toga neminovno sledi stanje mentalne pročišćenosti i fizičke iznurenosti. Kao što je najavljeno, biće ovo jedan od najuzbudljivijih muzičkih događaja u dosadašnejm radu, započećemo ga u Novom Sadu, a sa našim Pančevcima ćemo se sresti 19. aprila u „Apolu”. Definitivno jedva čekam.
Svakog dana probamo, i osećam da se neke neverovatne stvari dešavaju u našoj muzičkoj energiji. Petljamo oko novih pesama, menjamo stare. Rale, multimedijalni mag i burgija, dodao je mnogo tehničkih unapređenja u sam šou. Zbog svega toga sam veoma nestrpljiv da konačno izađemo na scenu. Ne sećam se kada sam poslednji put imao tremu, ali evo je sad. To je zapravo super, ali bih teško uspeo da objasnim zašto.
Važno mi je da napomenem da u ovome nismo sami. Bez naših dragih prijatelja, saradnika i ljubavnika ne bismo uspeli ni deseti deo priče da sprovedemo u delo. Hvala!
Petak, 22. mart 2019. godine
Sinoć je i kalendarski počelo proleće, što bi u životu jedne ljubičice trebalo da bude bitna vest. Mi smo je obeležili burekom sa kolenicom. Sva ova hrana zapravo je samo priprema za ovogodišnje specijalno izdanje serijala „Ljubičice Tour: Trip tips & tricks” koje će biti posvećeno upravo klopanju na putu. Ocenjivaćemo kafane, burekdžinice, pljeskavičarnice i pekare širom regiona, a sve preporuke, predlozi, saveti, pozdravi, želje i čestitke su više nego dobrodošli. Zajedno ćemo ocenjivati, a Pera će dodeljivati koliko kuvar zavrednjuje ljubičica, čime planiramo da totalno zasenimo Mišlenov vodič i njihove zvezdice.
Kao naturalizovani Pančevac i dalje imam mnoštvo pomešanih osećanja kada govorimo o Beogradu. Ali kad već imam priliku da napišem nešto javno, ne mogu da propustim da spomenem isečena stabla na Kalemegdanu, pod kojima smo rasli i voleli se. Ovo se nije dogodilo danas, ali mi je i danas palo na pamet, uz užas koji osećam jednako. Što bi rekao Ivica, „Kakvi ste to ljudi”.
Subota, 23. mart 2019. godine
Poslednji radni dan u nedelji punoj trećih smena, poslednji dan „Kontakta” i poslednji dan vođenja dnevnika. Pisao sam Đerđelu u Kuvajt i podsetio ga na naš stari dnevnik, da pokušam da kompletiram sliku i zatvorim ovu sentimentalnu konstrukciju.
Nedeljom se obično odmaramo, ali sutra će nam doći Jovana, koja je zadužena za naš scenski stajling, i nisam živ kako će odreagovati na značajan porast kilograma koji je zabeležen po glavi člana benda.
Mislićemo o tome sutra, sad odoh na prostest, a ako vreme posluži, a sve tako deluje, sutra se radujem i starom buvljaku. Ima dosta sličnosti između ova dva događaja. Protest deluje po malo kao politički buvljak. U šarolikoj ponudi svašta se nađe, uz obavezno cenkanje, natezanje, rizik. I šetanje. Šetanje i maštanje.
Ljubim vas sve i vidimo se uskoro.
Autor je Bog ritma, otac gruva i ljubičica