Nedelja, 25. april 2021. godine
Verujem da nisam jedina koja nedeljom analizira protekle dane i pokušava da isplanira naredne. Cela nedelja bila mi je obojena jednim predivnim događajem, a to je bodypositive slikanje za Elle magazin.
Moram vam priznati da se nikada nisam slagala sa načelima i okovima društva. Prosto nisu fer. Zašto bismo živeli po mnogbrojnim pravilima samo zato što smo ovog ili onog pola? Izgleda? Zanimanja?
Pošto nikada nisam mogla da stojim po strani kada je nepravda u pitanju, rešila sam da pokušam da napravim promenu. Počela sam da se bavim Instagram aktivizmom. Svakodnevno pričam o tabu temama koje se guraju pod tepih kao sramotne, a neophodne su nam za napredak stanja uma. Diskutujem sa svojim pratiocima o temama duplih standarda, muško-ženskih odnosa, feminizma, seksualnosti, bodypositive-a, kao i o mnogim drugim.
Prošle nedelje primila sam ponudu o kojoj sam sanjala od malena. Dobila sam poziv da budem deo prvog Body dodatka za Elle magazin, u pitanju je bio bodypositive shooting u donjem vešu. Sve se jako brzo planiralo i odvijalo u roku od par dana.
Sam dan slikanja nikada neću zaboraviti. Moram priznati da sam na trenutke čula onaj glas sumnje koji je ranije živeo u mom umu. Da li si sigurna da si spremna? Da li si spremna za takvu ogoljenost i iskrenost? Pred celom državom? Svetom? Da li ćeš uopšte ući u taj veš?
Rešila sam da zanemarim te glasove i da budem HRABRA. Neizmerno sam zahvalna na rečima Ive Parađanin, urednice Elle magazina, da sam joj ja bila inspiracija za taj bodypositive shooting. One su otklonile i najmanji tračak sumnje u to da li ja ovo mogu izneti na pravi način. Želim reći da je ceo tim bio savršen! Bili su jako pozitivni, veseli i pažljivi.
Zamislite, fotografije smo radili analogno a igrom slučaja u stanu u kojem smo bili nije bilo ogledala. Nisam imala pojma kako izgledam, niti kako ispadam na slikama. Iva mi reče da je to savršen test jačine moje psihe i apsolutno se slažem. Osećala sam se jako moćno i srećno kada sam takav test prošla bez treme, briga i skrivanja. Nisam brinula o „dobrim uglovima” i radovala sam se tome da svetu prikažemo nešto 100 odsto prirodno.
Nisam mogla da dočekam da se Elle pojavi u prodaji!
Ponedeljak, 26. april 2021. godine
Ponedeljkom uvek imam inspiraciju da diskutujem o škakljivim temama. Ovog ponedeljka na red je došla diskusija o temi šta je razlika između zaljubljenosti i zaluđenosti. Na Instagramu sam odradila jednu zanimljivu anketu iz koje sam mogla da zaključim da većina ljudi uviđa razliku između ljubavi i opsesije, ali malo teže pravimo razliku izmedju zaljubljenosti i zaluđenosti.
Smatram da su za to krive izjave naroda koje nam se usađuju u mozak od malena: ljubav je lepa samo dok se čeka, ko se bije taj se voli, ljubav je SLEPA, kao i da ljubav mora biti turbulentna vatra, a ne mirno more, pošto onda znači da je to prava strast.
Nikako. Ljubav ne treba da boli, manipuliše, muči vas i ne, nije slepa. Ali zbog tih učenja često težimo ka takvoj „ljubavi”, pošto smo naučeni da to treba pronaći i sačuvati po svaku cenu.
Rekoše mi da smo na početku veze zaljubljeni i ne vidimo mane druge strane. Da li je to stvarno zbog zaljubljenosti? Ja se ne bih složila. Smatram da ono što nas čini „slepim” je STRAH.
Strah od samoće, ostavljanja, bola, povređenosti, vremena koje prolazi…
Strah je taj koji nas zaslepi, a ne ljubav. Ako ste vođeni strahom, to je više zaluđenost koja vodi do opsesije, nego zaljubljenost.
Kada se vodimo strahom živimo u grču i ne možemo jasno sagledati situaciju u kojoj smo. Čak i ako vidimo, biramo da ignorišemo zato što se plašimo šta će se desiti ako se pobunimo, suprotstavimo. Pomišljamo kako su nam ipak bolja „poznata sr*anja” nego nešto novo, ko zna kako ćemo se tek izboriti sa tim. Ne verujemo sebi, svojim sposobnostima, vrednostima, procenama.
U takvom stanju smo jako podložni gaslajtingu, manipulaciji i toksičnim odnosima. Kako vreme prolazi umanjujemo svoju vrednost, a idealizujemo partnera. Počinjemo se osećati kao da ne možemo bez njih živeti, oni su naš izvor života i sreće, ako raskinemo mi ćemo se raspasti i tu će nam biti kraj.
Da li ste razmišljali kako je moguće umanjiti ovaj strah? Odgovor je naravno RAD NA SEBI. Kada radite na sebi nećete (toliko) biti vođeni strahom, samim tim nećete videti probleme gde ih nema i ignorisati one koji zapravo jesu tu „red flags”, nego ćete u odnose ulaziti trezvene glave i korak po korak variti/analziirati situaciju. Da li vam odgovara ili ne. Nećete se plašiti iskreno i otvoreno da kažete šta vam prija, a šta ne. To je jedini način za građenje zdravog odnosa, kako ljubavnih, tako i svih ostalih. Još jedna bitna stvar, VEROVAĆETE SEBI i svojoj intuiciji. Nećete misliti da ste „ludi” ili „tražite previše” ako vam nešto ne štima, niti će iko moći u to da vas ubedi. Rad na sebi vam pomaže da umanjite šanse i reagujete na vreme u slučaju da se nađete u ovakvom odnosu. Svakome se može desiti, ali verujem u vas da možete iz toga i izaći!
Nadam se da je ovo i vašem ponedeljku donelo nešto poučno i zanimljivo!
Utorak, 27. april 2021. godine
Prisećam se prošlog četvrtka kada je Elle magazin izašao u prodaju. Ne mogu vam opisati moj osećaj sreće kada sam otišla do Maxija i kupila primerak novina u kojima se nalazim ja, i to u kakvom izdanju! Od prve sekunde u glavi je krenula da mi odzvanja činjenica „ČOVEČEE, KAKO BIH SE JA OSEĆALA DA SAM OD MALENA IMALA PRILIKU DA OVAKO NEŠTO VIDIM U ČASOPISIMA!”, koliko bih imala manje prepreka do ovog nivoa prihvatanja svog tela i ljubavi prema sebi. Koliko je samo bitno biti okružen različitostima i slaviti ih. I to nije bitno samo devojčicama, BITNO JE SVIMA. Apsolutno svima je neophodno da se osećaju udobno u svojoj koži, cenjeno i voljeno. Od sebe i drugih.
Od trenutka kako je ova vest osvanula na Instagramu, krenuli su da pljušte komentari. Svi su bili prepuni podrške i ljubavi. Prosto jedan neverovatan osećaj sreće. Imala sam potrebu da skačem po kući od uzbuđenja. Ovo je jedna tako velika i bitna stvar! Ne samo za moj rad, nego za sve nas. Za sve nas koji se borimo sa potpunim prihvatanjem sebe i iskrenom ljubavlju prema sebi. Ovako nešto nam daje nadu. Menja svet!
Već nakon par sati dobila sam poziv za intervju za emisiju „Biljana za vas” koja se emituje na Studiju B, 40 regionalnih kanala, TV Vijesti Crna Gora, Australija i Amerika. Možete zamisliti moj šok! Bila sam presrećna što je još neko tako brzo primetio moj rad i poželeo da uradi reportažu o meni. Nisam mogla da dočekam i to da doživim po prvi put! Kao i sve, išlo je brzo i snimanje je zakazano za sutradan…
Sreda, 28. april 2021. godine
Došla je i sreda. Vrlo brzo. Imala sam osećaj da neću spavati od razmišljanja o tome šta obući za tako neki događaj. Uglavnom se ne opterećujem previše time, ali ipak volim da se osećam lepo i udobno.
Snimanje emisije prošlo je odlično! Ekipa je bila divna. Plan je bio da snimamo 10 minuta, a to se pretvorilo u 30. Prelepo je bilo koliko ih je interesovalo šta imam da kažem. Divili su se mojoj hrabrosti i inspirativnosti. Ne mogu dočekati da se opet desi tako nešto zabavno!
Svi su me pitali da li sam imala tremu, ne znam kojom magijom, ali ja čim stanem pred kameru ili aparat sva trema nestane.
Emisiju možete pogledati i na YouTube-u:
Uvek mi je smešna jedna konfuzija u vezi sa mojim Instagram imenom. Ono glasi dacamagic, kao magija, treba ga čitati na engleskom, dok ga ljudi često pročitaju kao Daca Magić, pomisle da mi je to prezime. Imam želju da ih ispravim i kažem a gde ste čuli takvo prezime? Onda stanem, razmislim se, i shvatim da ni moje prezime nisu nigde mogli da čuju s obzirom na to da ga još uvek nosi moja porodica i još samo jedna porodica rođaka. Skoro smo pa nestali. Sem ako mi devojke ne rešimo da zadržimo svoja prezimena, pošto je ostalo samo još nas četiri.
Četvrtak, 29. april 2021. godine
Jutro je prosto bilo prelepo. Konačno, sunce! Nisam mogla nego da odmah pohitam u dvorište. Dečko i ja smo se dogovirili da moramo da iskoristimo ovaj dan na najbolji način. Rešili smo da odemo na Palić, da posetimo jezero i Zoo vrt. Da li ste znali da tamo ima Zoo vrt? I da uopšte nije mali!
Ja sam znala da postoji, ali sam se iskreno iznenadila raznovrsnošću životinja. Ako upoređujemo sa beogradskim ima manje životinja, ali se nalazi na većoj površini. Životinje imaju mnogo više prostora i to velikim delom na poljanicama punim drveća i zelenila.
Imam jako pomešana osećanja kada pomislim na Zoo vrt. Mnogo volim životinje, samim tim volim i da ih vidim, ali mi ih je uvek žao što su zatvorene. Verujem da ne žele da budu tu. Onda sa druge strane znam da su neke spasene iz prirode i da ne bi preživele da nisu. Jako je tužno ako je neka životinja sama, čim ih je više izgledaju srećnije.
Stvarno ne znam šta da mislim i osećam.
Nakon Zoo vrta prošetali smo se pored jezera, šetalište je bilo prepuno ljudi. Znate kako bude kada sine sunce posle mnogo kišnih dana. Svi jedva čekaju da protegnu noge po suncu, još ako je pored vode, milina!
Petak, 30. april 2021. godine
Radim u španskoj školi OS „Connect” koja sprema studente za ispite engleskog jezika, kao što je na primer Cambridge ispit. S obzirom na to da me jako zanimaju različite kulture uvek sa njima diskutujem o različitim temama. Ono što me uvek fascinira je kako oni u Španiji posmatraju život. Pre svega, niko ih ne pritiska da se venčavaju i prave decu sa 25, nego, baš naprotiv, njima je to čudno! Normalno vreme im je oko 35-40, za mene milina. Smatraju kako do kraja života treba uživati, plesati, putovati i učiti nove stvari. Kod nas ljudi smatraju da čim napraviš decu kao da ti se život polako privodi kraju. Jedini fokus ti je porodica i ništa više. Izgubiš sebe, svoje želje i snove. Baš zbog toga mislim da su ljudi ovde toliko nesrećni i sivi, pogotovo s godinama.
Iskreno se nadam da ćemo shvatiti da to nije jedini način i da možemo srećno i veselo živeti do kraja života!
Subota, 1. maj 2021. godine
Prvi maj. Uvek smo ga veselo slavili, bez obzira na promenljivo vreme. Ove godine počeo je vakcinom protiv korone. Hm. Nema veze, izborićemo se i sa tim, idemo dalje.
Rešili smo da odemo na Babin zub. Iskreno da vam kažem, smučilo mi se svakodnevno zagađenje i trovanje Pančeva. Prosto ne mogu da verujem kako to besramno čine kao da naši životi nisu bitni.
Jedva sam čekala da udahnem svež vazduh.
Kada smo stigli tako je bilo lepo disati punim plućima, a ne oprezno „na škrge”. Bilo je mnogo hladnije nego u gradu, ali nije mi smetalo. Sunce me je grejalo i stvarno sam uživala.
Dragi moji Pančevci, nadam se da idete na svež vazduh što je češće moguće. Nadam se da ćemo se u celoj državi pokrenuti i stati na put zagađenju, trovanju i uništavanju naše lepe prirode.
Autorka je devojka koja od malena nije trpela nepravdu, a pak verovala u pozitivno i u dobrotu u ljudima