Nedelja, 15. oktobar 2017. godine
Razmišljam kako verovatno 80 odsto mojih prijatelja danas muku muči sa mamurlukom i piju brufene i kafetine. Juče je bio koncert Repetitora u „Apolu” – idealna prilika za grljenje WC šolje sutradan. Hteo sam i ja da idem, ali kao alkoholičar u apstinenciji ne mogu više ni da gledam niti da slušam rok koncerte. Dosadno mi je. Tako i kad sam išao na koncert The Cure u Budimpešti, strahovao sam da će mi biti dosadno, al je onda neki Mađar izvadio džoint.
A danas se osećam kao da sam bio. Sve me mrzi. Mrzi me i ovo da pišem. Dolazi majstor za krov, izgleda zajebano taj crep, ima nekih kanale i još nešto između. Ja ne izlazim na krov, plašim se da ne skršim vrat. Majka spremila kelj sa junetinom. Malo sam upalio i uljani radijator, nešto mi se smrzle noge. Na jedvite jade dorađivao muziku za koncert, posle sam pao u karmakomu. Kad sam se probudio, osećao sam se kao majmun u svemiru. Na B92 čitam: „Poruka Kurca pogodila živac”. Mozak je, samoinicijativno, prilagođavajući se opštoj situaciji, izbacio Sebastijana. Nazad u krevet.
Ponedeljak, 16. oktobar 2017. godine
U srcu svakog Pančevca koji ima tu neverovatnu priliku da radi u Beogradu, svakako posebno mesto zauzima JKPATPPA. Ta romantična i erotikom nabijena veza obično prolazi kroz tri faze – prilagođavanje, osnivanje zajednice i eksplozija mozga. Čini se da je toga svesno i samo osoblje pa su rešili da razbiju monotoniju koja je sastavni deo svake veze i pri tome koriste različite mehanizme. Ovog dana je na programu „Hladnjača”, u kom je majstor prilagodio klimu na -20. Pomislio sam u jednom trenutku da ću dobiti jajnike od prijatnog tajfuna svežeg artičkog vazduha ili će mi amputirati poplavelu ruku.
Na poslu sam kasnije kroz jedan intervju saznao da je Lida Barova, glumica i Gebelsova ljubavnica izjavila kako „žali zbog neprijatnosti koje je priredila svojoj porodici” – majka joj je umrla na saslušanju, sestra joj se ubila, a otac od stresa dobio dijabetes i odsekli su mu nogu. Pomislih, nema šta, stvarno je napravila neprijatnosti svojoj porodici. Na putu kući video sam plakat za koncert Škrtica, gde peva Cane iz Partibrejkersa i setio se snimka koji je krišom načinio jedan od članova benda, moj drugar, gde Cane priča o tome kako ne može niko tako da udara sisu (deo činele) kao njegov bubnjar, a za to vreme ovaj snima akvarijum kako ga Cane ne bi video. Poneo sam i lap top na posao kako bi doradio materijal za koncert u petak, ali nisam ništa radio. Kasnije sam popio čaj od matičnjaka i valerijane lego da spavam.
Utorak, 17. oktobar 2017. godine
Kroz neke rupice se nazire protok vazduha, ali ATP-ov najnoviji model dušegupke je neumoljiv. Pade mi na pamet da još samo fali da puste i Zyklon B pa da se lepo svi izvrnemo i skončamo na podu autobusa iz čije unutrašnjosti dopiru zvuci nuklearnog rata. Neki studenti u perpetum mobile modu pričaju o kolokvijumima, jako mi idu na živce. Kasnije, u podzemnom prolazu, opet deda svira skroz sjebanu usnu harmoniku, te melodije ladno mogu da se iskoriste za neki novi film Dejvid Linča.
Utorkom, moram da se pohvalim, obično nemam šta da radim na poslu. Ostali zaposleni umiru u mukama, što mene čeka sutra. Stoga ja mogu opušteno da gledam na jutjubu kako se amplituda signala noseće frekvencije menja proporcionalno signalu korisne informacije. To jako lepo izgleda. U pozadini idu instrumentali Simple Minds, muzička remek dela. Posle prelazim na Slayer i spremam se da krenem kući da teglim instrumente. Na probi smo cepali dobro i preznojili se ko silovatelji, dolaze neki klinci da sviraju, ne mogu da uđu od oznojaža ,a ja razmišljam ovima će biti još gore nego meni u autobusu jutros.
Sreda, 18. oktobar 2017. godine
U podzemnom prolazu zapažam manju gužvu ispred javnog WC-a, koji se inače koristi za sve drugo osim za malu i veliku nuždu. Neretko se desi da, dok ste u muškom delu sa pisoarima, tamo gde su kao neke kabine za veliku nuždu krene gengbeng akcija. Jedan čuva stražu a ovi ostali čekaju na red.
Na poslu sam popio dve kafe i pojeo dve pogačice sa čvarcima. Kasnije sam pronašao i jednu jabuku. Kroz prozor mi dopire do čula sluha divna simfonija za automobilske sirene i extra nadrkane vozače u bg-duru. Psihički se pripremam za odlazak sa posla, ali kaže kolega došli su neki stranci, a ovi naši valjda da pokažu da smo lideri u regionu, zatvorili sve ulice, blokirali aerodrom i uključili protivraketni štit. Kasnije se ispostavilo da me loži, ali ja se već bio smorio. Puštam da se arhivira neki materijal. Kaže kompjuter da će da završi sa tim za desetak godina.
Četvrtak, 19. oktobar 2017. godine
Jedva sam ustao ali sam zato lepo obavio veliku nuždu. Obukao sam kožni prsluk da se malo modiram po Beogradu. U autobusu su svi bili nasmejani i ljubili se jezicima, bacali konfete, iskakali kroz prozor od sreće. Na ulicama Beograda ori se pesma „Ide Tito preko Romanije”, neka proslava je nečeg, jebem li ga. U nekom trenutku stiže ortak na poslu i priča kako je pronašao neki sajt gde imaju svi pornići. Kaže, on otvori nekoliko, pa mu se uspori kompjuter. Prebacujem neki materijal i pušim cigare, a onda trk u Pančevo na probu. U sred probe crk’o neki kabel. Kad sam se vratio kući bio sam odmoran i lepo raspoložen. Ne znam šta se desilo. Možda zbog velike nužde.
Petak, 20. oktobar 2017. godine
Pošto sam uzeo slobodan dan, zavalio sam se u fotelju i pijem crni čaj sa anisom. Čujem od ortaka iz Zrenjanina da su se ovi iz SNS usrali pred beogradske izbore. Traže ljude od poverenja po Srbiji da nađu osobe koje imaju beogradsko državljanstvo, da popune neki formular da će da glasaju a onda mora da uslikaju to mobilnim telefonom i pošalju viberom u centralu i sve to do 10 ujutru kako bi ovi mogli da kalkulišu koliko treba da pokradu u Beogradu. Nosam tamo-vamo opremu, kreće nervoza zbog koncerta. Stižem kući i odma puštam The Cult, da odmorim mozak i nogu. Nešto kompjuter zajebava, biće veselo ako crkne u toku koncerta. Dolazi kum i IDEMOOO…
Subota, 21. oktobar 2017. godine
Naroljali si svi na svirci, ja popio četiri bezalkoholna piva – grozan ukus. Kaže taksista nije skoro bilo ovoliko pijanih ljudi u grad, svi smrde na radžu. dreDDup razorio „Apolo”, ostali samo točkići. Niko nije peglirao u WC-u, lepo je moglo da se uđe da se piški. Legao u pola pet, kičmu sam polomio noseći opremu, jebem ti pojačala. Ustao sam fino u 11, kupio papriku u pavlaci i još neke prca-boce i onda otišao na roštilj kod Lazara i Sladže, gde mi je bilo super, pričao sam sa nekim drugarima o rivotrilu, a onda smo krenuli da žderemo. Dono sam i neki kineski namaz, a kaže ovaj drugar – daj luka nemoj te zajebancije. Malo smo se slikali za fejsić, zahladnelo uveče, pa smo obukli zimske jakne i čizme. Neki orasi bili pored pa smo malo krckali, a posle nismo više. Eto, tako je bilo.
Autor je muzičar iz Pančeva