Nedelja, 31. oktobar 2021. godine
Postoje određena mesta u vremenu koja nose posebnu magiju: svirka četvrtkom, morska obala u septembru, Miholjsko leto.
Tada su tu svi uslovi za nešto sjajno, ali ne i očekivanje da će se tako nešto desiti. Momenti u kojima se utiša zujanje, slegne prašina, vidi put. Oni nose karakterističnu energiju, koju možeš da upiješ ako si je svestan. Natprosečno dugo drži baterije punim.
Kroz godine sam postala ozbiljan lovac na ovakve momente.
Danas sam ulovila jedan.
Šetnja po suncu kroz lišće svih boja, šetnja kroz tajnu baštu sa nitima zlatne paučine u travi…
Ponedeljak, 1. novembar 2021. godine
Neizdrž, nervoza, panika.
Trio koji me sačekao u ponedeljku.
Ili da to nazovem anksioznost, pa da budem u trendu.
Doduše, danas dosta slabijim intenzitetom nego što ume. Verovatno zbog sunca.
Interesantno je da što sam bliže dovođenju svog života onome što od njega očekujem, to se ozbiljnije sukobljavam sa ovom trojkom.
Panika kreće od utiska da neću imati dovoljno vremena – pripremila sam tri pune tacne repromaterijala za pravljenje tri različite stvari, fotoaparat za nove fotke, a usput pripremam postove za Instagram…
Iskreno, mislila sam da će prepreke biti više spoljašnje, na primer, ne uspevam da nabavim odgovarajuća klješta ili odgovarajuće prodajno mesto/izložbeni prostor.
Ispostavilo se da se svi problemi rešavaju relativno lako, nakon što uspem da uspostavim kakav takav unutrašnji balans. Njega postižem prioretizacijom i raspremanjem. Ono što mi najhitnije treba uradim prvo, ono što mi se najviše radi uradim drugo. Za kraj ostaje ono što mi se najmanje radi. Čim mi deluje da nešto neću stići, pripremljen repro materijal vratim na mesto.
Zvuči lako i jednostavno, ali nije.
Kad radiš za sebe, krojiš svoju priču uz put.
„Šta sad?” je stalno prisutno i teško pitanje.
Utorak, 2. novembar 2021. godine
Danas mi je rođendan.
Fun fact:
Kad je moja majka imala godina koliko ja danas punim, ja sam imala 20.
Kad je moja baka imala tri godine više nego što ja danas punim, postala je baka.
Stavljene ovako blizu jedne drugima, ove činjenice mogu da deluju zahtevno.
Imala sam periode u životu kad mi je opiranje očekivanjima okoline bilo teško, ali ponosno kažem da je to iza mene.
Verujem u svoj put.
Volim sve suze do sad isplakane.
Istinski osećam „zrele” životne godine kao „najbolje”.
Dovoljno sam mlada da imam snage, dovoljno iskusna da znam i mogu da ostvarim šta zamislim.
Posle dužeg niza rođendana stvari su našle svoje mesto.
Idem dalje, iako imam utisak da krećem iz početka.
Zastrašujuće i osvežavajuće. Sviđa mi se.
Sreda, 3. novembar 2021. godine
Živim bez televizora sad već desetak godina.
Deluje čudno, čak nemoguće, ali često se zaboravlja koliko su informacije dostupne i bez da nam ih neko konstantno recituje.
Koliko nam podataka može biti dovoljno za uspešan dan:
Dnevna temperatura – dostupna na telefonu;
Kiša, vetar, sunce – dostupno pogledom kroz prozor;
Korona sigurno nije prestala od jutros – ponesi masku ako negde svraćaš.
Sve bitne vesti te neće obići, prisutne su na društvenim mrežama, u štampi, onlajn, na radiju, rećiće ti neko.
Uz kućni internet, svi filmovi i emisije mogu da se skinu ili strimuju.
Biti sam svoj mastor i lično kreirati sadržaj koji se apsorbuje. Izbeći teme koje unose nervozu.
Meni baš prija.
Deluje da je potrebno znati ko se s kime posvađao i ko o kome ima ružno mišljenje. Na žalost, to se smatra informisanošću i opštom kulturom.
Umesto jedne od pomenutih emisija slušati predavanje o modi u vreme prelaska iz devetnaestog u dvadeseti vek i pokretu za ženska prava koji se borio protiv modela suknje jer sputava žene da koračaju normalno. Sigurna sam da ima jutubera koji pričaju o ribolovačkoj opremi, ako moda ne drži pažnju.
Dobro je zapitati se šta nam kultura predstavlja i znači.
Otpustiti višak, koliko god da je propagiran kao obavezno štivo.
Četvrtak, 4. novembar 2021. godine
Na radiju je ponovo tema izolacija i koliko je teško ljudi podnose. Uglavnom se savetuje hobi kao metod prevazilaženja teskobe.
Potpuno se slažem sa preporukom.
Ja sam napravila posao od hobija između ostalog i zato što mi je uvek popravljao raspoloženje.
Stvaranje, kreiranje, majstorisanje je za mene zapravo mnogo, mnogo više od toga.
Beg, ventil, utočište, pogon, teren za razvoj, teren za eksperimentisanje, teren za prevazilaženje, lek, spas.
I pored raznih drugih interesovanja, Imam utisak da nisam imala izbor u odabiru profesije, da je ona odabrala mene.
I hvala joj.
Ako je bilo kad postojala ideja o isprobavanju nekog ručnog rada, sad je prilika.
Držanje svog proizvoda u rukama garantuje endorfin. To je konkretan dokaž sposobnosti, koliko god da je vešto ili nevešto urađeno. Genuine quick fix.
Uz put saznaš nešto novo o sebi, uradiš nešto za šta nikad nema vremena kad su okolnosti normalne.
Probaš, možda u tvom slučaju ne pali, a možda baš upali.
Ne znaš dok ne probaš.
Petak, 5. novembar 2021. godine
Novembarska kiša ronđa od srede, a pošto je temperatura 24 stepena, umesto ledene dvorane na ulicama imamo potop prošaran gomilama blata sa lišćem.
Ima u ovoj zemlji/narodu dosta stvari koje me nerviraju. Današnji odlazak do kontejnera za đubre me je setio bar pet stavki sa tog spiska.
Kritiku sam sebi zabranila.
Smem da kažem: „Meni se ne sviđa kako ovo funkcioniše”, pod uslovom da odmah smislim konstruktivan predlog kako da bude bolje rešeno. Ukoliko nisam kadra ili kompetentna da osmislim konstruktivan predlog popravke, zadatak mi je da umesto uočenog problema nekako popravim sebe. Da nešto novo naučim, usavršim postojeću veštinu, uradim nešto što odlažem, ulepšam nekome dan. Budem bolja tetka, sestra, ćerka, komšinica…
Ako želiš promenu moraš krenuti od sebe.
Uostalom, šta ko (pogotovo ti) ima od kritike blata, lišća, kišne kanalizacije, gradske čistoće ili zelenila?
I zamisli sad realnost u kojoj su svi preuzeli taj princip. Psihičko rasterećenje, neraspoloženje pretvoreno u lični razvoj, sociološki preokret… nema kraja.
Uopšte nije lako, ali ne možeš da kažeš da je nemoguće, čak ni komplikovano.
Subota, 6. novembar 2021. godine
Kad se stvarno baviš umetnošću više ona ima pravo na tebe nego ti na nju.
U skladu s tim, ja i danas radim.
Danas s posebnim užitkom.
Ne postoji vremenski raspored, sve rokove sam ispoštovala u toku nedelje, što znači danas samo lagano, sa potencijalom za pauzu bilo kad.
Pauza se, naravno, pravi odmah ako svrati sestrić.
Neverovatna je privilegija biti svakodnevno uključen u odrastanje deteta. Posmatrati razvoj osobe, karaktera iz bliza.
Volim decu i često sam boravila u njihovom društvu. Uglavnom sam videla sebe kao nekog ko treba da ih zabavi, pokrene, organizuje, nešto nauči. Odnos sa sestrićem je drugačiji, ravnopravan, koliko ja učim njega toliko i on mene. Potpuno je fenomenalno i uvek iznova iznenađujuće. Jedna od onih stvari koje ne mogu da se prepričaju ili opišu, možeš jedino da ih doživiš. I da smatraš sebe presrećnim zbog toga.
Autorka je kreativka i kreatorka, optimistična po opredeljenju, frilenserka po predodređenju, shvaćena umetnica
Fotografije: Marija Komanov Jaćimović, autorkina sestra, sestrićeva mama
Autorka portretne fotografije: @pilezutophotography