Život. Osećamo svakodnevno to nešto živo u nama, neukroćeno, neobjašnjeno, ne znamo šta ćemo sa time. Borimo se. Gde je kvaka i odgovor na sva pitanja? Ovaj tekst koncipirala sam tako da, kako sam i sama čovek koji svakodnevno obitava (jer retki su momenti u kojima zapravo živimo, osobođeno, bezuslovno), kroz unutrašnja ispitivanja, spoljašnja opažanja i subjektivne osećaje i neke događaje, koji su se srećno nametali u okviru proživljenje nedelje potpunim oslobađanjem, pokušam da zagrebem neke dubine života za kojima poneki jurimo. Zanimljivo mi je da zamislim, a uživam u gledanju na stvari na neki izvrnuti, nazvaću ga tako, način, da je sve ovo trebalo ovako da se odigra, od dogovora oko pisanja ove rubrike, preko svih pojedinosti sedmice, kako bi pred nama stajao ovaj tekst i otvorile se određene teme, moguće zaboravljene, od kojih bi, ovde u predgovoru izdvojila LJUBAV kao nosioca teme koju treba osvestiti, temu koje se treba setiti i kojoj se treba okretati svakodnevno.
Talas misli pokrenut osetima i opažanjima, uobličen kroz set priča, biće podržan pratećim citatima koje sam dodala kako biste bolje (izvrnutije?) razumeli i možda zavirili u život kroz moju zenicu i kadar. Ideja mi je takođe da aktiviramo što veći broj čula, pa će dane pratiti tonovi, slike, opisani mirisi i ukusi, sve ono što čini jedno sećanje živim.
Kako bih vam olakšala još malo i upotpunila doživljaj čitanja ove rubrike, ako ste se za to opredelili, zažmurite na 10s, udah!, setite se nečega zbog čega vam se osmehne lice i zaigra srce, uhvatite taj osećaj i nosite ga u grudima dok prelećemo kroz dane koji slede.
Ružičaste naočare na oke!
Uživajte!
The greatest thing you’ll ever learn is to love and be loved in return.
![Tony Bennett & Lady Gaga @ Jazz at Lincoln Center • New York • [Juillet 2014]](https://i0.wp.com/i.ytimg.com/vi/EOKUSSntO4o/hqdefault.jpg?w=900&ssl=1)
(Tony Bennett & Lady Gaga @ Jazz at Lincoln Center • New York • [Juillet 2014] – 6.26s)
Nedelja, 16. april 2023. godine – Uskrs; Ljubav ljubavnika
Krmeljavo žmirkam i ulazim u uskršnji dan nakon beskonačno dugačke subote koja me je položila u postelje. Promene, novi prostori, ljudi. Sve je naizgled poput odraza u ogledalu, Emilija je otišla sa druge strane svog odraza i sklupčala se u svojoj istini. Tu ona ponovo oseća, duboko, zadovoljna je sobom, stvara, deli. Ostaje za trenutak duže u odrazu, u istini, tamo gde je živa, dok porodica čeka, nestrpljivo, ona zna, na porodičnom uskršnjem, sad već, ručku.
Ti si… Frekvencija na kojoj osciluje moje telo danima. U mojoj glavi impulsi naših susreta aktiviraju beskonačan niz slika, oblika, reči, priča, sve postaje povezano, smisleno, jedno, jasno. Ti si čudnovati jedan stvor, ali ja, paralelno, ne želeći više nikad da te vidim, ne mogu da pronađem jednu stvar u kojoj ne vidim lepotu. Osećam život pored tebe. Oseća se strah i bežanje od istine, a istina je toliko jasna da mi je teško i da pričam o njoj. Volela bih da ovaj komadić večnosti zarobim u šupljini svojih grudi, tu gde u zagrljaju prislanjaš svoj obraz, na mestu gde smo ostavljeni jedno drugome. Ti si tu, tu ispred mene, držim te, a ne mogu da te dodirnem. Tvoj, meni do sada nepoznat, nedoživljen, magnetizam, mi ne dopušta da se okrenem. Želim da se spajamo. Čuvaj me, drži me, diši sa mnom. Dugo sam ćutala, jedan pogled u tvoje dubine u meni je otvorio pandorinu kutiju strasti prema životu i odjednom je sve bilo jasno, poznato i krenulo da bujicom teče iz mene i pretače se u reči. Ti si sve ono čega se plašim, a sve ono što želim pored sebe. Volela bih da verujem da je ovo samo jedna iluzija strasti. Dopustiću ti da me povrediš i u tome ću videti samo lepotu. Dišem duboko.
Pitanje koje se zadržalo kroz dane koji su prethodili, koje ću kasnije postavljati svojim saputnicima u nedelji, neznajući još ko su, a na mene ostavilo utisak važnosti njegovog postavljanja, naglasila bih sada: Šta čoveku ostaje na kraju dana, kada možda nestane i novac i svo znanje, status, ugled, zdravlje..?
Nedelju sam provela sa sobom u glavi, na talasima ljubavnosti, trudeći se da se priključim porodičnim uskršnjim aktivnostima.
Ponedeljak, 17. april 2023. godine – Neradan, dan posle Uskrsa; Ljubav porodice
Budim se, budi me žamor u kući oko čekanja jedni drugih kad će poći na kafu. Samo pođite, biće vam lepo, mislim. U polusnu. Čujem i osećam sukob samih sa sobom, sukob koji reflektuju jedni na druge, a koji potiče, znam, iz neizmerne ljubavi. Želja za prisutnosti u buđenju i zaspivanju. Grčevito držanje svojih stavova i navika. Grčevito držanje za slamku ljubavi. Neoprana četkica ostala mi je na stolu od prethodne noći, četkica iz koje su izašle predivne krivulje, nekontrolisano su se tada nadovezivale jedna na drugu, formirajući neobjašnjivo skladnu celinu, pismo osećaja. Poklon. „E ovo je tvoja seka Ema” i u kantu ode moja četkica, čujem. Ustajem. U sada praznom stanu, iz kante vadim četkicu i perem je u acetonu. Vraćam je u funkcionalno stanje. Možda ja i jesam bila ta četkica, trenutno se i osećam kao četkica okupana acetonom.
Interesantna je tvoja kontradiktornost, ti si sukob, u tebi su dve strastvene celine i ne znaš za kojom da pođeš a ostaješ negde između u prašini, međ nitima nahvatane paukove mreže. Imati dom. Imati celinu. Imati smisao kad izgubimo sve što se može opipati. Ljubav je ono što ostaje čoveku.
„Zašto ljudi viču kad se svađaju? – Kada su dve osobe u sukobu, njihova se srca jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugo, kako bi taj krik premostio udaljenost i kako bi se mogli čuti. Što su ljudi ljući, glasnije moraju vikati jer je udaljenost među njihovim srcima sve veća. Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti jer će doći dan kada će udaljenost biti taoliko velika i da neće biti puta za nazad”.
Haićanski umetnik – U poseti kumovima
Utorak, 18. april 2023. godine – Početak četvorodnevne radne nedelje; Ljubav momenta
Slučajni susreti, magnetizam, životinjski instinkti, karmičke veze ili ne toliko slučajni susreti. Ako dve čestice treba da završe zajedno, kojim god putem budu pošle, ako su tako naelektrisane, spojiće se kako njihova fizika objašnjava. Veruj putovanju, putuj i uživaj u svakoj sekundi. Šetaj. Zahvali se svakom susretu. Danas sam zahvalna svom putovanju u doba pauze na poslu. Zdrava hrana, krug do brazilske kafe usmerava me ka mojim omiljenim kiflama iz „Bistroa”. Šetnja sa muzikom. Želja da se podeli trenutak. Čekanje u redu, osećam miris kifli i zamišljam njihovu krckavu koricu. Neočekivan dodir na ramenu. Zajednički doručak. Sve sto je bilo potrebno u tom trenutku. Planovi. Razgovori. Prijatne neprijatnosti. Još šetanja. Čovek teži da deli trenutke i da pronađe svoje uporište i bazu. Delite!
Sreda, 19. april 2023. godine – Jutro na fakultetu, dan na poslu, veče za otpuštanje; Ljubav partnera
Ljubav su dogovoreni susreti
Ljubav je kasniti
Ljubav je čekati
Ljubav su priče s taksistom
Ljubav je vetrenjača
Ljubav je sebičnost
Ljubav su nežnosti
Ljubav je smeh
Ljubav je bolna Iskrenost
Ljubav je bol
Ljubav je gorčina u stomaku
Ljubav je posvećenost
Ljubav je prisutnost
Ljubav je voleti spavati sa nekim
Ljubav je razgovarati
Četvrtak, 20. april 2023. godine – Mali petak, jer dosadno je nazivati dane pravim imenima; Ljubav spoznaje
Presek stanja, spoznaja pravih oseta.
Melanholično.
Ljubav je topla reč na kraju dana, koja nas osnaži da idemo dalje.
Petak, 21. april 2023. godine – Jutro na fakultetu, dan na poslu, kraj radne nedelje, a početak svega lepog što donosi novi vikend; Ljubav je prijateljska
Buket cveća pristigao je koleginici ovog jutra i otvorio ovaj dan. Buket je doneo porodični prijatelj, vodoinstalater, koji ljubav gaji u bašti svog doma kuće. Kako je buket nemoguće opisati, jer nisam ništa tako videla u životu, ovog puta će fotografija preneti trenutak. Čisto. Prirodno. Intenzivno.
Danas se putuje! Prva stanica, okrepljenje pred polazak, punjene paprike mirišu sa ulaza kuće moje saputnice i prijateljice. Brzo pakovanje, jer je protekla nedelja bila takva da nam je obema ostao samo taj poslednji sat za to. Šabac. Malo vremena je ostalo u danu za iskoristiti. Javlja se ponovan osećaj gladi koji nas odvodi do lokalnog restorana/picerije „Rustico” (preporuka ako se nađete u Šapcu – Pasta sa pletinom, sušenim paradajzom i rukolom + beli luk, jer kako bez belog luka). Časa vina. Iskreni osmesi. Osvrtanje na život, kako smo u raskoraku poslednjih godina, razmena ključnih fotografija.
Vraćanje na šine. Obnova. Osećaj kao kod kuće. Osećaj smirenosti. Nestajanje svake anksioznosti. Krevet. Misaone egzibicije. Ključ i brava. San.
Subota, 22. april 2023. godine – Cer; Ljubav za mene
Ljubav je priroda i oslobođenost, pevanje u kolima na putu do destinacije iz petnih žila. Uzbuđenje. Napetost. Start. Otpuštanje. Simbolično za kraj ove rubrike u sedmom danu nalazimo se na planini Cer, cerimo se, zahvalni životu, dišemo duboko, jedemo lepo, baš lepo jedemo (tu su gulaš, pasulj, vo i prase na ražnju, sutlijaš, štrudla mak i baklava). Miris sveća koje gore u simbiozi su sa grilom lokalne kuće na kojem se prevrću pljeskavice i bele vešalice. Trka sa preprekama, život sa svim svojim oscilacijama. Ja iza objektiva polazim, kao neuspešno prijavljena za trku, srećom slučajnih susreta ljudi, jedan škljoc na pravu stranu i pojavila se prilika da i ja trčim, kako sam i duboko želela, i budem u oku drugih objektiva, a svoj odložim sa strane i posvetim dan sebi. 15km. 30 prepreka. Tri okrepne stanice. Sviraj kraj. Mir je prisutan. Bistrina u glavi. Mišići se grče i smeju. Telo se zahvaljuje. Ljubav prema sebi samoj. Po to se došlo.
Štrokavi odlazimo da speremo sa sebe sve. Voda izvlači i poslednje negativne čestice. U ušima su prizvuci latino tonova, u rukama se pojavljuju boje, autoportret, zadatak koji čeka na praznom platnu, jasnije se vidi. Kada donesemo odluku da iskreno volimo, osećamo i želimo, pomognemo, zagrlimo, živimo, osetićemo sve radosti trenutka večnosti. Ljubav!
Autorka je uživalac u životu, sanjar, lutalica sa idejom doma, istraživač unutrašnjih oseta i spoljašnjih nadražaja, renesansni posmatrač. Sebe smešta iza objektiva po unutrašnjem osećaju, iako je često, u oku drugih posmatrača, na suprotnoj strani, što bi je definisalo kao nekog introspektivnig aktera života. Nalazi se sa obe strane objektiva, sa romantičarskim premazom koji definiše njenu iluziju života
