Nedelja, 22. juli 2018. godine
Dan je počeo tako što sam ga samo nastavio, iliti nisam ni spavao. Posle dužeg vremena sam se vraćao tako kasno (rano) ujutru kući. Gegajući se, poluzatvorenih očiju, kao i obično, prolazio sam pored Starog buvljaka. Pošto je već bilo pet ujutru dvoumio sam se da li da svratim i pogledam ima li nekih dobrih knjiga. Uvek sam se pitao odakle tim ljudima, koji prodaju, takvo štivo, i da li će se problem mesta na kom donose te stvari rešiti. Pošto sam bio previše umoran, od ideje sam odustao i otišao kući da spavam.
Probudio sam se negde oko podneva. Prvo što uradim kada se probudim jeste da uzmem telefon i pogledam šta se to „bitno” izdešavalo dok sam spavao. Pažnju mi je privukla vest o ženi koja je oborila rekord u hodanju po žici bez sigurnosne opreme. Ustao sam nakon dugog prevrtanja po krevetu. U dnevnoj sobi me je čekalo iznenađenje. Bio je to mali brat kog je dovela mama, naravno bez mog znanja i pitanja da li imam slobodnog vremena. Bilo je naporno s njim, znate kakvi su osmogodišnjaci, mada mi je malo dečijeg društva prijalo. Ostatak dana sam uglavnom proveo čitajući knjigu „Dvori od oraha” koja je ostavila neočekivano dobar utisak na mene. Uveče sam sa N. i sa B. vozio bajs i tako završio dan.
Ponedeljak, 23. juli 2018. godine
Ustao sam odmoran, negde oko deset. Na stolu u dnevnoj sobi me je čekao listnati hleb, moj omiljeni. Mali brat je još uvek bio tu. Pošto mu je bilo dosadno, poželeo je da mi pokaže stvari koje su njemu zanimljive. Iskreno, malo sam se iznenadio tim njegovim „zanimljivim” stvarima. U pitanju su tzv. jutjuberi. Malo je reći da sam bio zgrožen količinom gluposti koju sam video. Popodne sam proveo gledajući seriju „Breaking Bad”, koju su mi mnogi preporučivali. Usledio je poziv od N. da odemo do centra.
Grad je bio živ iako je bio ponedeljak. Nije bilo nekih većih kulturnih dešavanja. Pažnju nam je privukao čovek u čudnom odelu sa šeširom na glavi. Odjednom, čovek je iz sveg glasa počeo da peva „O sole mio” uz gitaru. Ljudi su bili iznenađeni, ali i oduševljeni njegovim umećem. Kasnije smo saznali da je završio solo pevanje. Nakon toga, još malo smo prošetali komentarišući nepotrebne kioske u centru grada koji ruše i ono malo uređenosti parka. Iskreno, nadam da će peticija koja je raspisana za uklanjanje istih uroditi plodom.
Utorak, 24. juli 2018. godine
Sa M. sam krenuo do Beograda. Bilo je previše vruće za bilo kakvu aktivnost, ali je dosada učinila svoje. Prvo što smo uradili jeste da smo se učlanili u studentsku zadrugu, jer pare za more moraju nekako da se skupe. Sad evo iščekujemo poziv. Pošto nam je ostalo još vremena do sastajanja sa A. otišli smo do hrama Svetog Save. Nije mi jasno gde su tolike pare koje silni vernici i donatori daju, pa hram i dalje nije završen. S druge strane, deo hrama koji je završen je sav u zlatu, što se kosi sa verskom skromnošću.
Kada smo se sastali sa M. odšetali smo do Kalemegdana gde me je iznenadio renovirani deo. Naravno, renoviranje nije pokrenula naša država, već je to deo turskog projekta. Sve u svemu, tursko kupatilo koje je renovirano izgleda mnogo bolje, a i česme su sada u funkciji. Još malo vremena smo proveli na tvrđavi. Ostatak dana sam proveo u čitanju već pomenute knjige.
Sreda, 25. juli 2018. godine
Najviše volim kad pomislim da, ako dođem ranije kod lekara, da ću brže i završiti. Međutim, koliko god rano dođem, dočekaće me red penzionera koji su tu već od svitanja. Čekam još neko vreme i napokon dolazim na red. Poseta je trajala čitava tri minuta, a čekanje tri sata…
Danas je jedan od onih dana kada se čoveku apsolutno ništa ne radi i kad bi samo ležao i uživao u tišini. Nažalost, taj moj mir prekida vest koju iz dnevne sobe čujem na televizoru. Ta vest se tiče požara koji je izbio u mestu Mati, nedaleko od Atine. Veoma sam iznenađen tom vešću, jer je ove godine leto u svim državama hladnije nego proteklih. Kasnije saznajem da možda to i nije posledica vrućina, već je uzrok vandalizam nekih mladića. Slike porodica koje zagrljene gore i drugih koje kilometrima pokušavaju da pobegnu. Takvi prizori čoveka ne ostavljaju ravnodušnim.
Četvrtak, 26. juli 2018. godine
Dan je počeo vešću da sutra ipak neću putovati u Kragujevac. Malo sam se razočarao, jer sam hteo malo da promenim sredinu. Dobra vest je to da je putovanje pomereno za samo nekoliko dana. Kad već ne moram da se pakujem, odlučujem da sredim sobu. Knjige od ispita koje su svuda po sobi stavljam u velike bele kutije, prašinu temeljno uklanjam uz učestalo kijanje. Napokon soba izgleda pristojno.
Kasnije tok dana, kao i svakog drugog odlazim sa društvom do centra. Sedamo u kafić i pratimo našu vaterpolo reprezentaciju. Neki na taj meč gledaju kao trenutak u kome ćemo sada mi pokazati šta umemo iako fudbal i vaterpolo nisu isti. Meč se ovog puta završio dobro po nas uz nekoliko konfilkta, kao što je udarac u glavu koji je zadobio naš kapiten Filip Filipović. Šetajući tako, sve vreme pazim da ne upadnem u rupu, jer je ovog leta grad raskopan u potpunosti. Građani, naravno, o tome nisu bili obavešteni. Na mestima gde su rupe zakrpljene to nije urađeno onako kako je bilo, pa se možemo pohvaliti sa sto različitih nijansi asfalta.
Petak, 27. juli 2018. godine
Kraj ove nedelje se bliži, to me pomalo plaši jer moram da se vratim učenju, a opet raduje jer se odlazak na more bliži. Sa M. i A. sam otišao da uplatim deo novca koji je potreban za odlazak na more.
Danas je dan za remi, tako da kod A. na terasi sedimo, grickamo tortilje i igramo karte. Karte mi se danas nisu posrećile, pa sam bio najgori, što me je malo iznerviralo. Uprkos kišnom danu, otišao sam da uhvatim par dobrih kadrova zalaska sunca posle kiše. Mesto na koje uvek rado odem jeste deo Tamiša koji je iza Hrama Preobraženja Gospodnjeg na Margiti. Priroda, zvuk tišine i mirnoća reke mi uvek poprave dan.
Veče sam proveo gledajući film „Se7en” (ponovo), jer nijedan drugi po mom ukusu nisam mogao da nađem. Dok sam gledao film zaboravio sam da pogledam pomračenje Meseca koje je trajalo najduže do sada, čak pet i po sati, a ja i uprkos tome nisam stigao da vidim. Posle sam pogledao na internetu ono što sam propustio. Nadam se da ću sledeći put biti u pravom trenutku na pravom mestu.
Subota, 28. juli 2018. godine
Subotnji dan protiče kao i inače, dok sam ja ustao, mama se već vratila sa pijace. Danas nemam ništa isplanirano. Kada malo bolje pogledam, čini mi se da ove nedelje ništa pametno nisam radio, mada opet mogu reći da je bila na svoj način posebna. Sada evo sedim u svojoj sobi i dovršavam započeto. Očekivao sam da ću više toga opisati i reći, ali prosto to ovoga puta nije bio slučaj. Planiram da ostatak večeri provedem u istom ritmu. Opušteno uz ledeni čaj i neki dobar film, jer subota za to i služi, da se posle uzbudljive, ili manje uzbudljive nedelje (kao što je slučaj sa mnom), napravi mali predah i rezime pređašnjih događaja i aktivnosti koje su se odvile tokom ove nedelje.
Autor je knjiški moljac, zaljubljenik u fotografiju i hranu