Nedelja, 30. maj 2021. godine – Pečenjara „Kod Brana”
Treba uvesti zakon da se nedeljom ne ustaje pre devet sati ujutru. Devet sati je idealno vreme da se čovek vrati u realnost, doručkuje i od jedanaest sati je najproduktivniji (barem tako kažu). Međutim, devet sati ujutru po kišnom i sunčanom vremenu nije isto, te je razumljivo ako se čovek izležava i do deset, pola jedanaest. Nekako se uvek desi da se nedeljom plan iznebuha izmeni. Planirana šetnja se neretko zameni sedenjem u kafiću, ispijanjem kafe i propratnim razgovorom (čitaj: filozofiranjem) na temu svega i svačega. Tako smo Srđan i ja, nakon doručka i kafe, planiranu šetnju zamenili sedenjem i druženjem u uglednoj pečenjari „Kod Brana” u Čačku. Enterijer iznenađujuće lep i prijatan, konobari ljubazni, gosti nasmejano pričaju i niko se ne obazirena to šta se radi za tuđim stolom, ko je sve tu i kakav se razgovor vodi. Teme ne poznaju granice, još ako se uvrsti po neki „Jelički dukat” u procesu, konverzacija iz minuta i minut postaje sve zanimljivija. Nakon vruće jagnjetine, par rakija i nekoliko razmenjenih priča, izvesna je promena u ponašanju ljudi: opušteniji su, smeju se glasnije, zbijaju šale na svoj i tuđ račun i čine sve samo da vam je čašica puna; utom se pokrenula priča oko skandinavskog filma Još jedna tura (originalni naziv: Druk) koji je izašao prošle godine i privukao publiku svojom teorijom koju četvorica profesora u filmu sprovode u delo: Čovek se rađa sa pola promila manje; pošto alkohol u krvi otvara um spoljašnjem svetu, problemi izgledaju manji i kreativnost se povećava, potrebno je održavati nivo od 0.05 promila alkohola u krvi tokom dana, ali ne sme se piti nakon osam sati uveče.
Savet sebi: Ako se nađeš u situaciji u kojoj ne znaš kako da započneš razgovor sa nekim, spomeni i prokomentariši ovaj film – sagovornik će sigurno biti voljan da izrazi svoje mišljenje na tu temu, pritom ako je i odgledao film, onda podobno objasniti pouku koju je izvukao. Na kraju krajeva, šta je vrednije od kvalitetne polemike?
Pesma dana: ”Fooled around and fell in love” (The Winery Dogs)
Ponedeljak, 31. maj 2021. godine – Try not to ”lose face”
Dobro jutro, predstojeća radna nedeljo. Čačak. Buđenje u 6.30, lagani doručak i odlazak na posao. Približavajući se firmi, kolega i ja ćaskamo o neuobičajenom vremenu za mesec maj i kako se sve „poremetilo” u poslednjih par godina: vreme, ljudi i prioriteti. Oblaci iznad Jelice ne obećavaju sunčan dan, ali zato Kinezi koji rade na izgradnji nove deonice auto-puta u blizini firme obećavaju brz završetak radova. Često ih, u prolazu, vidimo kako su poređani „u stroju” i slušaju nadređenog koji objašnjava kakav je plan za taj dan. Stižemo u firmu, kuvamo kafu, pripremamo se za rad. Pošto i dalje studiram kineski na Sičuan univerzitetu, a silom prilika smo prešli na on-line režim, moram pratiti nastavu čak i dok sam u firmi. Korona nam je, priznaćete, svima promenila živote – da li na bolje ili na gore, to je individualno. Moj odmor od dve nedelje u Srbiji se pretvorio u „to be continued”… Krajem januara, iz Čengdua (Kine) stigoh u Srbiju. Bilo je tesno na aerodromu u Čengduu, postojala je šansa da let bude otkazan zbog korone koja je, u tom momentu, predstavljala sve veću pretnju Kini i širila se iz Vuhana velikom brzinom. Ostatak znate. Danas je vreme brzo proletelo. Na sreću, zaobišli smo teme oko korone i vakcina. Kao da su sve pošasti i bolesti nestale, sve muke i nedaće, te nam je korona jedina ostala za komentarisanje. Kada ste, u poslednjih godinu dana, čuli neku lepu vest na televiziji? Ljudima je dosta svega – na prvom mestu nelogičnost ove situacije i zbivanja. Jednom kada Nepoverenje i Nepoštovanje prevladaju, teško je ubediti ljude u bilo šta. Što bi Kinezi rekli: “丢面子”diūmiànzi (engleski: to lose face/reputation; srpski: ukaljati obraz; izgubiti reputaciju), i to je njihov najveći strah.
Pesma dana: ”Anybody seen my baby” (The Rolling Stones)
Utorak, 1. jun 2021. godine – Osmeh se vratio u grad
Da li ste svesni da je počeo šesti mesec ove godine? Ja sam i dalje negde u aprilu. Kada su ostali meseci prošli? Pre juna, definitivno, ali šta se to zbilo, kuda su protrčali? Gde žure? Dajte, usporite malo, pružite ljudima priliku da se polako vrate u normalu. Iako ovo vreme više liči na početak jeseni, kiša i sunce se smenjuju kao osnovci na trci od 100 metara, međutim ljudima više ništa ne smeta. Razmileli su se kao mravi sa prvim sunčanim zracima. Šetališta su puna, na korzou se prodaju kokice, sladoled, deca voze autiće, ciče i smeju se. Devojke ispijajući kafu u svojim prolećnim šarenim odevnim kombinacijama, boje bašte kafića. Kao putnik koji naiđe na oazu u pustinji, tako ljudi žustro i poletno idu do grada, željni razgovora i druženja. Da li je bezbedno ili ne, ne obaziru se previše; osmeh se vratio u grad.
Nakon posla, sačekam Srđana da stigne kući, pa negde oko pet časova popodne skok do keja, u šetnju pored Zapadne Morave. Mnogo mi je drago što se trenutno nalazim u gradu koji ima reku, kad već nisam u Pančevu. Kej je jako lepo uređen, nema splavova, ali ima kafića koji služe odličan espreso. Preko puta kafića, s druge strane Morave, nalazi se gradska plaža koja čeka još koju nedelju da se vreme malo prolepša, te da dočeka ljude i pruži im mesto za peškir, čitanje omiljene knjige i sunčanje. Nedaleko od Morave nalaze se i FK „Borac”, kompleks teniskih terena, atletska staza, tereni za košarku, odbojku, otvoreni bazeni, skejt park, igrališta za decu, parkić za pse. Sa strane gradske plaže nalazi se i poznata čačanska „Staza zdravlja” koja se proteže do brane u Parmencu, duga pet kilometara. Nakon šetnje, sedamo u jedan od kafića, pijemo kafu i uživamo gledajući u reku. Počela je letnja sezona – biće akustičnih gitara i lepog druženja, kažu konobari. Jedva čekamo.
Pesma dana: ”Looking for love” (Whitesnake)
Sreda, 2. jun 2021. godine – Druženje kao esencija
Danas je dan koji treba provesti kod kuće. Srećom, mogla sam to sebi da obezbedim s obzirom na to da svake srede imam časove celo prepodne, pa ne moram da idem na posao. Tmurno jutro bez tračka sunca. Spremam doručak, ispraćam Srđana na posao i već počinje čas. Koncentracija nije na zavidnom nivou, ali uspevam da ne odlutam sasvim. Ako se malo razvedri, idem sa koleginicom na pivo, obećala sam sebi. Dok slušam predavanja razmišljam šta spremati danas za ručak; malo pišem karaktere, malo tražim dobre recepte koji uključuju junetinu. Na pauzi od sat i po između časova puštam Whitesnake-ov sedmi album ”Whitesnake” i počinjem da pripremam namirnice. Ništa bolje od muzike da se čovek resetuje između obaveza. Na pamet mi padaju ljudi koji ne slušaju muziku kod kuće, koji generalno ne vole muziku bilo koje vrste, a kada ih pitaš šta vole da slušaju sve im odgovara (???). Po tome znam da paralelni univerzumi postoje. Slučajno nalećem na informaciju da se u Kragujevcu održava Arsenal fest 24, 25. i 26. juna i da dolazi švedski gitarista i kompozitor Yngwie Malmsteen! To se ne propušta! Ko ga nije čuo, treba da dođe i uživa, pored ostalih bendova koji će nastupati, naravno. Tvrdim da se ljudi bolje provedu na svirkama i ovakvim manifestacijama nego u bilo kom kafiću ili kafani. Ovde se upoznaju novi ljudi, iz različitih krajeva sveta, svi su opušteni i raspoloženi za razgovor ili druženje; često zajedno pevate, igrate i vičete „bis, bis, bis!” kada je bend završio nastup, vraćajući ih da izvedu makar još jednu pesmu. Najlepše od svega je što ste na otvorenom, a to, po meni, ima posebnu čar. Gotovi časovi, ručak je spreman, sunce je izašlo, tako da je vreme za pivo i druženje! Dragana, koleginica, me zove i ugovaramo mesto. Divan je osećaj kada se nakon tmurnog dana promoli sunce – raspoloženje se popravlja, motivacija raste i već se javljaju nove ideje za sutra, prekosutra, za narednih godinu dana, ceo život. Neverovatno kako sunčan dan i pozitivna energija utiču na ljude – dižu iz mrtvih.
Pesma dana: „Another time” (Yngwie Malmsteen)
Četvrtak, 3. jun 2021. godine – Ne čekajući Godoa
Neverovatno koliko je organizacija bitna u čovekovom bivstvovanju. Da bi čovek bio u toku sa svime, raspoložen, fit i ispunio sve dnevne obaveze, organizacija treba da bude na visokom nivou. Međutim, tu i tamo nam se potkrade dan u kojem bismo samo lenstvovali. Čovek je hedonista i konformista, te u skladu sa tim voli sebi da priušti ”day off”. Baš iz tog razloga sam danas isplanirala da šetam celo popodne. Bez domaćih, bez prevoda koje treba završiti, samo put pod noge. Treba razmisliti i organizovati letovanje uskoro. Biti na moru je najveća sreća (barem za mene). Najdragoceniji deo dana na moru je negde oko pet sati posle podne – kada sunce miluje kožu, već smo se iskupali dovoljan broj puta da nam se više ne ulazi u more, a čeka nas peškir i omiljena knjiga; samo šum mora,vetar i udaljeni žagor boje takvo popodne u nezaboravan dan. Dočekuje se zalazak sunca, glavna zvezda dana, a onda se lagano pakuje i odlazi. Taj deo dana se utisne u kožu i prati vas zauvek. Ove godine mi je svejedno gde ću otići, samo želim taj miris i plavetnilo mora – „da se bolan lečiš”, što bi rekli.
Treba ugađati sebi i svojim bližnjima kad god se za to ukaže prilika. Sitnice i lepe uspomene čine život vrednim. Učini nešto lepo za nekog svog, makar to bio samo poziv ili zajednička šetnja; ne budi lenj da nekome ulepšaš dan.
Sada, ne sutra; ne želiš da bude prekasno.
Ne čekaj Godoa.
Pesma dana: „存在“ Cúnzài (汪峰Wāngfēng)
Petak, 4. jun 2021. godine – Delaj
Miris slobode u vazduhu. Sledi vikend. U glavi planiramo dvesta stvari koje treba odraditi/završiti, ali se na kraju to nikad ne ispuni – ili se ispuni polovina, ili ništa od toga, ili se doda još stotinak stvari, na primer: „uskoči” večera kod prijatelja, dečiji rođendan ili ručak kod babe. Zbog toga najadaptibilniji opstaju, Darvin je u pravu. „Sve može i ništa ne mora”, kaže Srđan; ne mogu da se ne složim. Živimo tako što pravimo prioritete. Kada banalizujemo obaveze, odmah u glavi bude lakše. Stvari treba objasniti sebi kao detetu od četiri godine; jako teško, znam, ali kad pojednostavite stvari, pojednostavite sebi život. Spontanost je ključ.
Noćas oko 1.20 sati u Kompaniji „Sloboda” u Čačku, došlo je do požara u jednom od magacina u kojem se nalaze upaljači i municija manjeg kalibra. Sigurno je ceo Čačak mogao da čuje kako su odjekivale detonacije, ali ne Srđan i ja. Ne znam kako smo to propustili, očigledno nemamo lak san. Srećom, nije bilo povređenih, samo su nastradala nečija ulazna vrata, prozori i poneki automobili. Požar me je podsetio na onaj koji se nedavno dogodio u Pančevu, u staroj Staklari, gde je skladišteno veštačko đubrivo. Srećom, ni tu nije bilo povređenih. Sve nešto „srećom”. Dokle ćemo se kockati? A kada delati? Ne postoji savršen plan i ne postoji savršeno vreme jer živimo u nesavršenom svetu. Delaj!
P. S. Vrlo bitan dan, upravo saznah da mi je sestra položila ispit iz Srpske književnosti dvadesetog veka na Filološkom fakultetu! Jeeej!
Pesma dana: ”Angel don’t cry” (Toto)
Subota, 5. jun 2021. godine – The story ain’t over
Dok ispijam kafu na terasi, razmišljam da li ću nastaviti da vodim dnevnik i nakon ove subote? Definitivno ne svaki dan, ali mogla bih zapisivati bitne dane, uspešne, neuspešne, gorke i slatke. Nije loše ponekad se vratiti u stanje uma iz prošlosti i osvrnuti se na određeno zbivanje iz drugog ugla; učiti na sopstvenim greškama? Nasmejati se istoj fori kao pre par godina? Što da ne. Hvala, Nenade Živkoviću, što si me naučio da je dnevnik zapravo kul.
Pesma dana: ”The story ain’t over” (Avantasia)
Autorka je radosno dete velikog srca, širokog shvatanja i osmeha, što život velikom kašikom jede i u potpunosti želi da ga iskusi