Nedelja, 12. septembar 2021. godine (Dobro je, nije jedanaesti)
Kakav odvratan dan, u 10 AM ustajem da pišam, mlaz se naravno podeli u tri različita pravca od kojih mi jedan zakači ruku, al aj nije strašno, dešava se,okrenem slavinu ono nema vode?!
Godina je 2021. nove ere u Majamiju i nema vode!?
Upalim u šoku Gugl mape da vidim dal sam i dalje u Americi!
Plava tačka pokazuje da jesam, a nema vode! Pritisak mi raste. OK, daj akva vivu iz frižidera pa iznad kade se zapiram kao da sam u Deliblatskoj peščari 1993. i mrzim ceo svet i sve na njemu!! Grrr…
Odem da napunim auto i da kupim kafenzi biten, da platim kafu, kaže radnik, 2,5$. Kako dva i po dolara, kad je 79 centi? Pa do podneva je dva i po, a posle je 79c. Pogledam na sat 11:52…
OK, sigurno neću da čekam k’o klošar da bi uštedeo dolar i po, al je i ovo bio odličan pokazatelj odvratnog dana u najavi!
Izađem, sednem u kola, klik, klik, klik… Neće da upali! Živote, mamu ti je–m u pi–u pomislih. Pritisak raste, ulazi u crveno. Ajde OK, izvadim najboljeg prijatelja iz džepa i upalim AAA da pošalju pomoć da mi reše problem. Iskoči mi obaveštenje da mi je pre dva dana isteklo članstvo! (Poslaao sam sliku redakciji, znači sve! Kako kaže onaj „Sveeeeee, aaaah”, nema laži, nema prevare). Znači godinu dana plaćam AAA, nikad problem nisam imao i sad na dan kada su mi potrebni, baš istekne članstvo! Udaram pesnicom u ono sranje za sunce i razbijem ga, sledi sedam godina nesreće, sva sreća što ne verujem u budalaštine.
I sad sedim na suncu i kucam ovo da podelim da mi bude lakše. Aj da vidimo šta je sledeće… Dolazi Amyleign, pomoć sa imenom koje ne mogu da izgovorim kao što i on ne ume moje tako da ćemo komunicirati sa „sir”.
Da ne davim više sa ovim prokletim danom, nakon nove baterije i osveženog članstva sam otišao kući i do kraja dana gledao seriju Billions! Odlična serija, ranije su se snimali kvalitetni filmovi, a serije su bile sapunice, limunade da povraćaš u vazduh, a sada su serije odlične, a filmovi da povraćaš u vazduh.
Ponedeljak, 13. septembar 2021. godine
Najomraženiji dan modernoga doba! Dan toliko ozloglašen da policijski izveštaji pokazuju da nasilje u porodicama i po ulicama značajno skače u nedelju uveče samo zato što su ljudi svesni da nailazi taj dušman, taj taj… Nitkov zvani Ponedeljak!
Za sve druge dane su ljudi nekako našli neki izgovor i sami sebi rekli, na primer utorkom da je već sutra HUMP day! Hump znači grba, kao grba od kamile, ideja je da su prešli preko sredine, preko najtežeg dela i da je do vikenda sada ostalo manje, bliži je i to im daje snage da nastave sa robijom poznatom kao dužničko ropstvo.
Za sredu koja jeste HUMP day već su malo življi. Četvrtak im je super, sutra je već petak koji je toliko omiljen dan da se o njemu pišu pesme.
Ali ja lično obožavam ponedeljak! Prezirem vikend i već u petak posle 5 me hvata nervoza, kod mene obrnuto, bar od kada sam završio školu.
Rekao sam gospodinu koji me zamolio da vodim ovaj dnevnik sedam dana da ću to uraditi i evo kao što vidite uradio sam. Malo sam se nasmejao na ponudu da vodim dnevnik. 🙂 Osećao sam se kao tinejdžerka neka u njenoj sobi okićenoj posterima, onako na krevetu, potrbuske noge savijene i ukrštene, jedna ruka pod glavom i pišem dnevnik „Danas kada sam se probudila padala je kiša, ponovo sam sanjala Marka…”
Ko još vodi dnevnik u ovim godinama?
OK, gde sam stao? Da, 13. septembar!
Došla mi je iz Pančeva (mog grada koji mi toliko nedostaje da to boli! Znači libo na šatrovačkom!) mama moje devojke u posetu i taman da čuva unuka pa spajamo lepo i korisno.
Biće tu valjda pet meseci i presrećan sam zbog toga. Radica se zove, žena je boli glava.
U 8:30 AM mali treba da bude u školici, al ja ga ne vozim,vozi ga mama.
Ja sam veliki protivnik škole poput onog ludaka sa YouTube-a, tako da ne volim ni da prođem kraj nje.
Prvi razred osnovne prosek 3,83 majke mi, Peca Francuz, ja i Jašari Diamondo. Šta više da kažem kad je sve jasno, Beavis i Butthead su inspirisani nama.
U Pančevu kad idem od „Kupea” do „Zlatnog zrna” po suncokret zaobilazim „Zmajevu”, idem kroz park pa savijem desno i pičim kroz JNA.
Govorili su mi kada sam bio mali i kada sam udarao glavom o zid svako jutro kako bi izbegao odlazak u školu, da će mi jednog dana biti žao i da je je od kolevke pa do groba najlepše školsko doba i te fore… Pfff! Ma kakvi. I sad sa 40 godina kada sam u depresiji samo kažem sebi „Kneževiću sutra ne moraš da ideš u školu” i samo mi se blagi osmeh pojavi na licu 🙂
Priznajem da sam pristao da ga barem pokupim posle škole i to radim, doduše jednom sam ga zaboravio pre par dana, aj ja što sam ga zaboravio, ja sam idiot, a i muškarac sam, al devojka moja je ipak odnela medalju „parent of the year”. Mi u kancelariji i njoj zvoni mobilni, pogleda u telefon i kaže mi „ček zovu me iz Skajeve škole”, verovatno nešto vezano za hranu, u fazonu dal sme da jede ovo, dal je alergičan na ono i te gluposti… Javlja se, „yes it’s me, yes… Ohh my god, I’m sorry”. Meni odma’ jasno.
Dete smo zaboravili tako da smo zreli za socijalnu službu da ga pokupi… Ja pun gas ka školi, Anđela me zove, pita jel imam pare keš? Imam. Kaže 50$ je penal i nakon toga svaki minut plus jedan dolar. E al sada je tu baka i ona je odgovorna tako da se takve avanture neće ponoviti.
Baka će ga pokupiti, ali tu nova avantura počinje gde se stara završava, pošto gde će baka sa malim posle toga otići, e to je već drugo pitanje. Navikla žena da vozi pa Pančevu, a mi je ugurali u auto, upalili navigaciju koja joj bogami baš i nije najjasnija i pustili je pa šta joj bog da. Dodao sam je na Google mapama pa je pratim, dokle god vidim da nisu u Meksiku nije problem.
Nakon škole malog treba odvesti na karate pošto je on karate kid! Nisam ga ja upisao, mama je zaključila da treba dete da se socijalizuje i da vežba malo pa ga upisala, a mene zaposlila da ga vodim, to je OK, pošto sam školu odbio, ajde vodiću ga, to je u pola 5 i traje sat vremena.
Lepo je, sedim tamo i smejem se gledajući decu kako rade karate, terapija.
Nakon karatea pravac na klopu. Vidi ovo, imao sam pre šest meseci 81kg na visinu od 177cm, znaci tip-top, ”Hot shit”, što bi rekli braća Amerikanci, imam i slike i onu vagu što pamti kao dokaz da ne lažem, pošto sam taj period proveo sam pa otud i linija, nisam kupovao ništa, prazan frižider. Moja lenjost je pobedila moju glad. Uglavnom kada su mi sleteli devojka i klinac, nakon tri-četiri meseca ja vidim da je đavo odneo šalu, al’ nemam muda da stanem na vagu.
Kad sam stao vaga mi izbacila, majke mi moje vaga me pitala, da li je ista osoba u pitanju pošto registruje značajnu promenu u težini, nikako nije ohrabrujuća poruka. Hteo sam da je razbijem o zid! Ajde kurvo reci mi kol’ko imam da to pregrmim, pa da vidim sta ću dalje.
Mili bože na nebesima nek se sjaji ime tvoje, 103 kile!!
Stojim na njoj, gledam taj trocifreni broj prvi put u životu i osećam kako mi duh tone bez preterivanja. Sa 81kg na 103? Sto kila je termin koji se koristi da se opiše čovek koji je postao svinja. Kaže se „Idi bre, ima sto kila”. Iako nema 100 kg, tako se kaže da se da do znanja da je njegova debljina prevazišla sve granice. E ja imam tri kile preko toga.
Trauma koju sam tada doživeo mi je ubila ne samo želju za hranom već i za životom. Prestao sam da jedem i sišao na 90-93. Sad sam samo debeo, al ne dovoljno da bi se okretali na ulici.
A kada paaadne noć, u 9 uveče odem na zenBa,veliki topli bazen i đakuzi. I u njemu sam do pola 11 svih 12 meseci u godini.
Nakon bazena kupanje i to odma tu na tuš, ne moram kod kuće tako da kad se vratim u stan pravac kauč i Amazon prime, Netflix, Hulu, Disney, sve moguće kanale sam kupio, čak i onaj sportski da gledam MMA direktno.
Utorak, 14. septembar 2021. godine
Zbog imigracionog procesa itd, advokat mi je objasnio da hoće da prikaže državi da sam uredno zaposlen (što nisam) i da plaćam porez kako bi ubrzao proces.
Rešenje se našlo u poslovima tipa Lyft, Uber, Doordash itd… Kad si raspoložen upali mobilni i radi dokle hoćeš.
Palim uber aplikaciju i postoji opcija da ti napišes kuda ideš i oni ti ubace nekog ko ide u istom pravcu, ne ideš sam i još te plate. Stalno to radim kada nemam goste što je izuzetno retko.
Ja u Fortu i treba da odem do Majamija, upalim App i posle minut stiže da Richard koji odseda u Sheraton suites, gde i bogati plaču, ide za Miami. Parkiram ispred Sheratona kraj Bentley Phantoma od bukvalno milion dolara, otvaraju se vrata. „You Vjouk”?!
Reko taj sam.
„I’m Richard!”
Onako vidno srećan u nekoj euforiji blagoj, ima jedno 60+, preslikani Steven Ballmer iz Mikrosofta.
Kaže „OK, Mr. Vjoukk, take care of her”.
Ja reko’ ovaj će da mi pokloni auto, kad sa suvozačevog mesta izlazi devojka za koju vidiš da je kurava u mikrosekundi. Latino, naravno jednom rukom dira kosu, obučena napadno, glupost seva iz pogleda, pokreti oni bez trunke elegancije.
Ušla ona u auto, Richard mi namignuo ono muški, kao između nas sve jasno, ja njemu thumbs up, on pretiso fantoma i ostavio mene i kurvu u oblaku prašine i polako nestao u pravcu svoje žene.
OK, nije to poenta, kaže ona, „I can’t wait to get home.“ Pogledam gde joj je home… Coconut grove! Tu ti je sa leve strane komšija George Michael, a desno Versace! Pa ti devojko ako tu živiš, pa u najmanju ruku bi trebalo u rodnom selu da podigneš veliki spomenik u obliku one stvari! Vadi ona telefon okreće drugaricu i kao da ja nisam u kolima bez pardona kaže joj „Hey I’m in Fort Lauderdale, I just did Richard!”
Odradila je Ričarda!
Sad ja ne čujem drugu stranu, al nema ni potrebe, kaže Latinka „Yes, yes he gave me 500$ i asked him for 800$ but never mind… Hmm… Maybe half an hour. He was clean. He’s crazy about me, he wants me to stop seeing other people… Payed uber to and back from Miami and he wants to buy me a car next month…” Jujuju!
Što je duže pričala drugarici o beneficijama koje pruža Ričard skoro da sam postao ljubomoran. Mamu mu jebem, za 30 minuta 500$, nema porez, nema ništa?! Iz neke banana države došla, gde se za 30 dana teškog rada zaradi 100$ i pravi 1000$ na dan ili 30.000$ mesečno!! Ccc… Hteo sam da je zamolim pre izlaska, ako nije problem da pita Ričarda dal kara i tipove…
Sreda, 15. septembar 2021. godine
Zamolio me Jovče Makedonac da ga odvezem na aerodrom njegovim električnim kolima, doduše, nije tesla već shevi boltom i da zadržim auto dok se ne bude vratio za tri dana, može, reko, nema problema.
Bar sam ja zaključio da mi je to rekao pošto mi se obraća stalno na makedonskom i ja pojma nemam, možda trećinu nešto razumem šta priča, al kao klimam glavom. Znam da je rabata – raditi, i još tri reči.
Obojica pričamo engleski i Jovče zna srpski, ali nekako ipak pričamo makedonski. Nije bitno, ode on ja uzo kola (nisam uzeo, nego sam uzo), i on mi rekao gde da ih napunim, u Galleria shoping centar.
Uzmem klinca i odvezemo se tamo, reko taman da dok se puni, da ga odvedem na sladoled il’ šta već hoće, ima u molu svašta. Seli u Starbucks gde idem isključivo da bi video lice zaposlenog kada uzme na kafi da mi napiše ime i ja mu kažem da se zovem Vuk. Ta zbunjenost i neprijatnost u njemu jer pojma nema kako se to piše, a ne bi da me uvredi jer su ovde svi politički korektni je meni vrh, skupljam te čaše kako su mi pisali ime, veze nema sa Vuk. Uglavnom, aj da nazovem Emu, Jovčetovu ženu, da je pitam kol’ko treba da se napuni, da znam kako da pijem.
Kaže Ema treba barem osam sati. Osam sati?! Kako bre Ema osam sati, znam da sam čitao da je tipa 35-45 min? I onda ukapiram, ovo je besplatno, a ako hoćes brzo idi pa plati.
Tako da sam se do kraja dana se vozio na struju što jeste doživljaj, bio u Ikei jer mi prija miris kad uđem, sav taj nameštaj. Nikad ništa ne kupim samo njušim, popijem kafu i paljba.
Četvrtak, 16. septembar 2021. godine
Ajde Radicu da izvedemo negde, žena stalno u stanu sa malim, šeta tu okolo i idu na bazen, ali nikada radijus veći od 300 metara. Ajde idemo na kruz tu neki lokalni koji me svaki put raspameti. Zove se Jungle Cruise i ide kroz kanale, iskaču delfini, vodič priča priče ko gde živi po tim vilama od po 20 miliona, na otvorenom se sedi, piješ koktel znači bahato uživanje, onda idemo na neko egzotično ostrvo sa majmunima i papagajima, gde gledamo show sa krokodilima, lik im neki gura glavu u usta, mi navijamo za krokodile, al ne vredi, ovaj zna foru. Evo ako mi ne verujete, pitajte Pančevce Radeta, Kljaju, Blažu, Duleta, Sanju, Dozeta, Cecu, Cacu, Bojanu, Nikolu, Snežu, pola Pančeva sam vodio. I sve to za tipa 30$ po osobi. I nazovem ih, a oni mi kažu da su zbog korone ukinuli tu rutu i ima samo neka od sat vremena bez ostrva, tako da nismo otišli.
Otišao sam u firmu uveče i desila se jedna zanimljivost.
Imam internet kompaniju koja proizvodi i prodaje proizvode preko mreže.
Pazi ovo. Pošto ide Noć veštica plasiramo u promet Majkla Majersa, to je onaj sa maskom što na Noć veštica ubija sve redom kuhinjskim nožem. I krene super dva dana i treći dan nula prodaja na Facebook marketu. Nema šanse da je nula, nešto ne valja, ulogujem se i vidim poruku od Fejsbuka da su našli moj status iz 2013. gde sam i to na srpskom pisao protiv manjina koristeći brutalno uvredljive izraze, što jesam, ali je bila u pitanju fora neka, ja sam sve samo ne rasista i homofob, iako sam njih u tom statusu ispljuvao. Uglavnom izbunarili to i rekli mi da palim sa platforme. Sad mi je jedina nada ćelavi i stari dobri Ebay.
Petak, 17. septembar 2021. godine
Ustao u 9:30 jer se tada otvara berza na kojoj sam aktivan već par godina. Kada mi se račun otvori u zelenoj boji zarađujem, ako sam crven topim se (bar negde da se topim).
Naravno da sam u crvenom kad je stari uspeo da izgubi rat u Avganistanu! Berza ne radi vikendom pa je petkom aktivnija, tako da sam blejao u te brojeve i linije bar do 12 a onda sam dobio ponudu da idemo na plažu svi zajedno kao one big happy family sa svim onim sranjima na naduvavanje i lopaticama i mišićima i sa toliko toga da sam momentalno izgubio volju, a i inače od kada živim na Floridi nikada ne idem na plažu, osim kada vodim goste, kada sam dolazio kao turista plaža je bila sastavni deo dana, al kada živiš kraj nje, ma kakvi, a druga stvar to što je Florida svetska prestonica za napade ajkule.
Dobio sam poziv i glatko odbio, al sam odma u kontri dobio zahtev da ako neću da njih odvezem, što mi dođe na isto, da nosim u kola sve te dečije igračke i kreme, pa da preživim prvi udar nezamislive toplote kada uđem u kola koja su bila na suncu na Floridi, koja je najtoplija država u Americi i sigurno u svetskom vrhu i još je prva polovina septembra. Ako ne umrem od srčke kada uđem u kola super, u panici palim auto i klimu do daske.
Svi osim mene u kolima imaju težak oblik anemije, i Anđela i Radica, pa Anđela demonstrativno zatvara one rešetke gde izlazi hladan vazduh, a u retrovizoru vidim Radicu koja izvodi Matrix u pozadini, nešto neprirodno se krivi pa u stranu, pitam šta ti je? A ona posto je skromna, neće ništa da mi kaže, a smeta joj klima pa se trudi da eskivira hladan vazduh koji duva ka njoj… Cccc…
Ostavio sam ih na plaži i odvalio klimu da mi udara direktno u glavu, a ja znojav, ne znam ima li šta lepše. Brzo kući, pa pazi sad ovo, izlazim iz kola u kojima je 18 celzijusa na toplotni udar od 35, pa ulazim u stan u kojem je ponovo oko 20 stepeni, uvek se setim onog popularnog mita kako klima nije dobra jer ti sa jedne temperature pređeš na drugu pa te preseče itd. Ovde ne bi bilo živih da je to istina. I druga glupost, kako ne treba biti razlika veća od tamo nekih 10 stepeni. Pa kako onda u Rusiji kad je minus 30, da lepo naštelujem grejanje na nekih minus 20 da bude prijatno?
Ušao u stan, skačem lastu u kauč i odgledao sam Vikinge, scenu ”Ragnar remembers his family” na repeat jedno 94 puta, dok me moji nisu zvali da ih pokupim.
Nakon higijene smo otišli po namirnice u čuveni Wall Mart koji je doživljaj prvi put za sve Evropljane jer je neverovatno veliki i ima sve od grickalice do guma za traktor, ali mene interesuje uvek samo jedno, a to jedno je gde su genetski modifikovane lubenice! Pa to je sreća jedna jesti ih bezbrizno bez da vadim koštice il da ih vešto pljujem kao starije generacije, ne interesuje me dal ih prave u Cernu, genetski modifikovane lubenice i grožđe su najbolja stvar koju nam je nauka dala, tek posle ide penicilin, interneti, struje i ostala čuda.
Posle ajmo doma, pa tegljenje kesa od kola do stana grrrr! Uf, kako to ne volim. Jebiga, jedini sam mužjak u ekipi stariji od četiri godine.
E i uveče oko 9 siđem dole do Dejana i Maje, bračnog para iz Zaječara i tu sam odvalio jedno sat vremena kvalitetnog socijalnog života.
Subota, 18. septembar 2021. godine
Znaš što mrzim subotu odma u startu, zato što sam se rodio i odrastao u kafiću i noćnom klubu „Kupe” i znam da kada dođe subota dolaze problemi, stres, sklopka i pokušaj ubistva.
Problemi sa osobljem, problemi sa bendovima, sa toncem, sa obezbeđenjem, sa hostesom, sa pijanima, sa drogiranima, sa siledžijama, sa pandurima koji dolaze da ti smanje muziku, sa komšijama koje su ih pozvale, ma to je stanje kao Džoni Dep u Blow, kad mu se rađa ćerka, original! Znači vikend moj u Pančevu, već oko 10 uveče ja kao Rambo radim zgibove, sklekove, vezujem traku oko glave i stavljam nož u čizmu pre prelaska na posao, i jurim kokošku (Il’ to bese Roki?).
Ovde nije stresno, ovde je sve pod kontrolom, nema tih problema, al mi ostala trauma tako da subotu svaku provedem kako drugi provode nedelju. Mir, tišina i naravno bazen.
Autopr je po struci armirač betonjerac, ali ne radi u struci jer ne zna ni šta je armatura. Trenutno neplanirano zaglavljen u Americi na relaciji New York-Miami