Nedelja, 20. jun 2021. godine
Pohovane šnicle su, rekla bih, bile „malo više” slane, ali zato pite filovane tikvicama, krompirom ili pečurkama… k’o bombonice. Šta ću; ono što volim da jedem, (samo) to znam i da napravim da valja.
Ni nedelju ne volim. Često je i ona presoljena tom nekom kao omorinom, koja nastaje malo posle ručka, a koja nije ništa drugo do sazrela forma one frke iz detinjstva da stignem da završim domaći koji sam ignorisala dokle god sam mogla. „Imala si ceo vikend, Dragana; da nisi čekala zadnji (važno: ne poslednji, zadnji) momenat, sad bi mogla da gledaš Štrumpfove.” Uh! Oduvek simpatišem cvrčka i smeta mi to što je „mravlji lobi” izgurao svoje standarde za poželjne. Naročito me pogađa to manipulativno ignorisanje očigledne činjenice da mrav NE ZNA da pravi muziku!!! U njemu nijedna nota ne spava. Mrav ne može da radi ono što cvrčak može, a cvrčak neće da radi ono što mrav (jedino!) ume (a što je prozvano za neki ”must”), jer ga to odvaja od talenta koji poseduje. I onda taj mrav, realno jednosmeran tip, lupa packe. Uf, uf! Da se razumemo, nek’ je mrav živ i zdrav, ali da je frajer – nije. Toliko. Pravda za cvrčka!
Do kraja dana slane šnicle su nestale; Nenadu su bile sasvim dobre. I omorina je nestala; pojeo ju je beli krem. Ili sam to možda ja pojela beli krem, nisam baš sigurna. J Uglavnom, bi nešto od ta dva, a smora više ne bi.
Kad već pomenuh beli krem, nastaviću „mitingovanje” i zato: „Pravda i za vanilu!”. Tako je često smatraju običnom, naročito oni koji misle da sve na svetu postoji samo da bi njih zabavilo. A ona je zapravo savršena u svojoj jednostavnoj eleganciji. I hrana i parfem u jednom. To isto je i ratluk od ruže.
Ponedeljak, 21. jun 2021. godine
Spuštam se biciklom niz „mostić” iza hale. Oko pola osam, kad idem na posao, obično tu nema nikog, pa sebi mogu da priuštim sjurivanje i tih desetak sekundi praznog mozga; Uuuuuiiiiiiiiiiiiiiiiii i gotovo. Obožavam svoj bajs Karamelicu-Melicu i vozim kad god mogu. Kupila sam joj i „teže bušive” gume (spoljne gume sa zaštitom 3), pošto je lokalni vulkanizer počeo da „tumači” moje prečeste posete. Bilo je tu stvarno materijala; jednom je dva puta u tri dana Ka-e M morala na krpljenje. J Zašto? Pa, zato što imamo uglavnom „super” biciklističke staze u gradu i neke „super-strava” ljude koji, kad vide iscrtan bicikl na betonu, to čitaju kao znak za „Razbij fićoku”. Obožavam da vozim bicikl. Za mene je to više sport mozga nego što je sport tela. Najčistiji tok razmišljanja postižem dok perem sudove, a odmah iza toga dok vozim bajs. Danas pokušavam da izvagam da li sam se zeznula kad sam odlučila da tužim banku zato što mi onomad uzeše pare za famoznu obradu kreditnog zahteva. Ako dobijem tužbu isteraću princip i vratiti otete parice, ako ne, troškovi bi prevazišli i moguću dobit. A još pod pretnjom usvajanja novog Zakona o parničnom postupku… Advokat me je uveravao da se pomenuti propisi ne bi primenjivali retroaktivno, ali da li bi trebalo da se ikad takvi primenjuju uopšte? Slušam tuđa mišljenja, i stručna i ne, većina je užasnuta. Ne, nisam se zeznula. Ukrali su i treba da odgovaraju.
Utorak, 22. jun 2021. godine
RASPUST! Odmor. Kad dođem kući, neću raditi ništa. Neću misliti ni o čemu. Sem o fudbalu. Hoću da otpratim rezultate utakmica koje nisam gledala, da vidim kako stvari stoje i na evropskom i na južnoameričkom prvenstvu. U sred čitanja statistike počinjem da se smejuljim zbog imena jednog od sudija. Eto, meni je smešno to što se čovek zove Del Sero Grande. Oprostite mi, ja sam danas izašla iz prvog razreda (mada mogu da zamislim naslove ukoliko čovek bude nešto zabrljao). I da, ja znam šta je ofsajd.
Čitam dalje sportske vesti; Obradović će doći u KK Partizan. Za mene je to vest. Užas šta je urađeno od našeg sporta, ali ja ga baš zato pratim. A i Partizan se voli.
Sreda, 23. jun 2021. godine
Ustala sam rano; danas zato što hoću, a ne zato što moram. Savršenih 22-3-4 stepena, a ipak se oseća nadolazeća vrućinština. Odlučujem da se zakopam „u šnajderaj” i pravim se da vrućina ne postoji. Ne, imam još efikasniji metod ignorisanja vrućine; sređivaću svoja krzna. Veoma sam ponosna na kolekciju koju imam. Ovo mekano, duža dlaka, crno-beli dezen imam najduže. Devet godina, a lepo je kao prvog dana. Izuzetna mekoća na dodir. Crno-belo-žuti je veći komad, greje izuzetno, zimi je mila majka. Crno-žuto je elegantnije, dok tigrastosivo ide uz sve (ali uglavnom je u ormanu). Najnovije u kolekciji je ovo belo, oštrodlako, ali se jako brzo prlja. Njega danas neću četkati, ne da se Zvekan. Ali zato Makanu, Šaricu, Flekicu i Šapicu hoću. One uživaju i predu mi; teraju svaku šizu. Vasa je kuče, i Meka je kuče, i svi su oni nekad bili neželjeni. Užas koliko ima napuštenih životinja, bačenih na ulicu, kao da su neko smeće. Sram vas bilo neljudi.
Kod pumpe u Spoljnostarčevačkoj me dočekuju Sirotanovići; muž i žena psi, prava slika siromaštva; gladni, zdravstveno nezbrinuti, neuredni, sa loše zaraslim starim povredama… Žive u kartonskoj kutiji kod zatvorene pumpe, skrajnuti. Duše željne. Za njih imam vodu i hranu, maženje i lepu reč… nemam uslova za više. Ako neko hoće ili može, pomozite im.
Četvrtak, 24. jun 2021. godine
Pijem kafu u dvorištu. Toplo je, ali ništa ne najavljuje da predstoji najtopliji 24. jun u poslednjih sto godina. Veći deo dana šijem, okupiram se poslom da me ne bi uhvatila panika od ovog dinstanja.
Prošlo je 7 sati, vrelo je i dalje. Da imam svoj vodomer, iz tuš kabine ne bih izašla ceo sat. Poštujem ja ideju da ne arčimo pijaću vodu zarad očuvanja resursa i budućnosti čovečanstva, ali danas je u pitanju budućnost moja neposredna. Opstanak mene rođene.
Voda me vraća u život. Želim da izađem iz kuće, da vozim malo bajs.
Kada sam izašla, vazduh je imao i boju i ružan miris onog debelog, mutnjikavog (a kao providnog) najlona. Tolika jačina smrada čini da mu prosto osećam i ukus. Strašno. Kao da nas ova žega nije dovoljno mrcvarila. Vozim ka Vojlovici, u Spoljnostarčevačkoj je stvarno neizdrživo. Srećom, stižem do Nenada. Tu me dočekuje i moj Vaske; Duša moja četvoronožna, on bi da idemo napolje i da se igramo. Ne zna on šta je zagađenje. „Čak i da se ne ugušimo, Vaso, izujedaće me komarci. Kao da su poludeli od ove hemije, sve u oči uleću”. Vasa uporan stoji kod vrata. „Ali ja nisam dobila zaštitu od srčanog crva, hoćeš li da ti se razbolim?” Ista blentava faca. „E, Vaske, šta imamo to u frižideru? Salamicu?” Dotrčava u kuhinju, ne moramo napolje.
Čitam na netu da je Republičko Ministarstvo za zaštitu životne sredine poništilo Rešenje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine u NovomSadu. Znači nije da izrada Studije o uticaju na životnu sredinu skladišta gotovog proizvoda mineralnog đubriva firme „Promist” na prostoru bivše Industrije stakla Pančevo nije potrebna. Radujem se. Mala, ali slatka pobeda.
Kad sam se vraćala kući, osetila sam u par navrata, da je kroz mutan, smrdljivi vazduh promirisala lipa.
Petak, 25. jun 2021. godine
Pijemo kafu u dvorištu, sabajle, na dvadesetak Celzijusa, a kao iz rata da smo se vratili; napaćeni, ali tu je ta neka radost što preživesmo.
Danas ću pripremiti dokumenta i crtice za razgovor koji bih da u ponedeljak obavim sa nekim u NSZ-u, jer mi je potrebno pojašnjenje u vezi sa mojim statusom. Kada sam mejlom pokušala da dobijem tu informaciju (u crtama: „Prijavila sam se online tad i tad, potvrdili ste mi prijavu ali me niko nije kontaktirao posle toga; koji je moj status?”), oni, odnosno, izvesni gospodin Jan Husarik, u odgovoru mi objasni kako da se prijavim. (?) Onda ja opet mejl tipa: „Ne, ne, već sam se prijavila, razumete?“. Oni ništa. Dobro. Mogu ja i da odem pa da pitam nekog od onih koje plaćamo da vode evidenciju o nezaposlenima, kako su me to, bez ikakve konsultacije sa mnom, izbrisali sa tog spiska, ako sam ja, od datuma prijave do dana današnjeg nezaposleno lice? Evo, lepo piše u ugovoru pod kojim sam angažovana (inače sam na uslove svesno pristala) da sam u (italik-bold- podvučeno) statusu nezaposlenog lica. A? Džaba je zahladnelo. Čoveku mozak da proključa od ove šizofrenije. Dakle, imam to jedno pitanje: Ako je moguće raditi u statusu nezaposlenog lica, onda uplate PIO fondu ne znače automatski da je osoba zaposlena. Zašto onda automatski brišete? Jedva čekam ponedeljak.
Subota, 26. jun 2021. godine
Celu ovu paklenu 40 plus nedelju sam preživela bez mora, bez klime, bez jagoda. „Na suvo”. Patnja jača volju. J
Sedim ispod trema i uživam uz kafu. Danas ću ići kod Žareta na rođoš. Razmišljam da bi valjalo završiti pisanije. Aaaa! Imam samo 4000 hiljade karaktera! „Imala si celu nedelju, Dragana…”, kreće u glavi. Da, da… ali nije zadnji momenat, imam još 12 sati!
Zadnji momenat… samo gramatički nepravilni izrazi imaju dušu! Kao kad nekog pitaš šta se gura. ‘Si kući?
Jašta sam kod kuće, kuckam (odnosno pipkam). J
Autorka je svitac u basni o cvrčku i mravu