Nedelja, 17. mart 2019. godine – ”Lazy Sunday”
Blagoslovena nedelja bez alarma. Otvoriti oči tiho i nežno na mestu dodira sna i jave, neprocenjivo… Ležim još uvek u krevetu, luksuzirajući se prilikom da ne moram odmah da počnem sa beskrajnim nizom obaveza (svime što me danas čeka – neka čeka). Pažljivo „meračim” ovo uživanje, vreme samo za sebe, za „biti u sada i ovde”… Osluškujem svoje telo, senzacije koje dolaze iznutra i one kojima me zapljuskuje okruženje – dodir posteljine na mojim stopalima, svetlost koja prolazi kroz rupice na roletnama, tišina – ukućani još spavaju, mirisi (da li u Pančevu vredi pričati o mirisima?!)… Puštam ih da uđu u moj „prostor” i da postanem svesna. Dobro sam. Zato je nedelja dragocena, svakome treba dan za „resetovanje”. Na svakodnevnom nivou, u radnom režimu, preskačemo ova „čekiranja” i jurimo kroz dan često zaboravljajući da budemo u kontaktu sa sobom. Sunce je. Jedan razlog za današnju sreću. Proleće je i zaista, kao što kaže D. Radović, trebalo bi da nam je važno. Važno mi je. Nakon ovog mentalnog umivanja posežem za telefonom i šaljem poruku: „Dobro jutro, ljubavi”. Zavesa je podignuta i dan zvanično može da počne. Danas ja diktiram ritam. Ili?! To što je došlo proleće (mada nezvanično) izgleda da je i drugima „mnogo važno”. Svašta se dešava dok mi „spavamo” i spavamo. Na društvenim mrežama vest da je ukinut nedeljni termin za reprizu emisije „24 minuta”. U petak sam bila deo publike na snimanju upravo emisije čije je repriziranje sporno – sjajan događaj, snažan doživljaj… Srećom moj kablovski operater ima opciju „gledanja unazad”– gledam Kesića 3-4-5 puta, sve u inat!
Ponedeljak, 18. mart 2019. godine – „Srećan rođendan”
Psiholozi tvrde da su za mentalno zdravlje žena važna ženska prijateljstva. Ispunjavajući oba ova kriterijuma mogu reći da „potrefe” i ovi psiholozi nešto. Da, važna su nam. Danas je našoj prijateljici rođendan. Vreme za operacionalizaciju prijateljstva i bliskosti u formi rođendanskog ručka. Nema ničeg mističnog u tome ili možda i ima… Uobičajene teme postaju „prostor i vreme” za povezivanje, za podršku, utehu i isceljenje, ohrabrivanje, smeh i zezanje, grandiozne zajedničke biznis planove kojima se posle smejemo, deljenje brige, prepuštanje toj divnoj „podnošljivoj lakoći razbibrige”, suze i zagrljaje, „čitanje pogleda”… Važan je taj osećaj zajedništva i pripadanja.
Okrepivši se na ovom izvoru, krećem dalje u kroz misiju današnjeg dana – završiti sve poslove sa spiska, kao preduslov za kraći put koji nam se smeši krajem nedelje.
Utorak, 19. mart 2019. godine – ”Love is in the Air”
Ljubav nije osećanje, ljubav je potreba. Svi imamo potrebu da volimo, da budemo voljeni… To je uslov „preživljavanja”.
Volim te – se može reći na različite načine: „obuci se toplo”; „vozi pažljivo”; „javi se kada stigneš”; „zameniću zimske gume na kolima umesto tebe”; „u Maxiju sam, da li ti treba nešto”; „nisam hteo da te budim, umorna si”; „kupio sam rotkvice, znam da ih voliš”…
Današnje volim te – „dođi na sarmice od zelja”.
Sreda, 20. mart 2019. godine – „Svetski dan sreće”
Roditeljstvo je jedan od najlepših i najstresnijih „poslova” na svetu. Sa ovom mišlju, kao mama jednog divnog četrnaestogodišnjeg Aleksandra, dolazim u kontakt na dnevnom nivou. Lično i profesionalno verujem u bezuslovnu ljubav; u iskustvo koje svako dete bi trebalo da ima (a nemaju ga sva deca) da u svom okruženju imaju bar jednu brižnu i negujuću osobu koja će detetu stvoriti stabilno i bezbedno okruženje; u to da dobrota „leči”; u granice koje u razvojnom ciklusu naše male porodice znače da je zadatak jednog tinejdžera da probija granice i dovodi strukturu u pitanje, a moj da postepeno popuštam kruta pravila, ne gubeći iz vida jasnoću i čvrstinu dugoročnih ciljeva (što jeste teško, ponekad deluje i kao nemoguće, ali se očigledno u ovom razvojnom procesu oboje menjamo); prihvatanje i razumevanje svih emocija koje dolaze od/iz deteta i nalaženje načina/učenja da ih „socijalno prihvatljivo” (čitaj nama kao roditeljima prihvatljivo) ispoljavaju – deca računaju na našu snagu da prihvatimo njihova osećanja, a da nas ne preplave; u tehnike samoregulacije kao nužnog preduslova „ispravnog” reagovanja u teškim i izazovnim situacijama roditeljstva; u preuzimanje odgovornosti; u to da ne postoje univerzalna rešenja primenjiva za svako dete i svaku porodicu… Gradimo svoje puteve do sebe i svoje dece.
Srećna sam. Počinjemo sa novim ciklusom i dve nove grupe roditelja u okviru programa Novak Đoković Fondacije „Podrška, ne perfekcija”, namenjenog roditeljima dece uzrasta do šest godina. Tri informativna roditeljska sastanka plus iskustvo iz prethodnog, zimskog ciklusa, kao efekat imaju veliki broj zainteresovanih roditelja spremnih da svojoj deci budu, ne savršeni, već najbolji mogući roditelji. „Zavrteli” smo jednu uspešnu priču i u Pančevu.
U životu svakog čoveka bi trebalo da postoje ona stabilna, bezuslovna i nenametljiva prijateljstva, koja ne zahtevaju da se čujete svaki dan, ali podrazumevaju bliskost kao da ste se rastali pre pet minuta. Blagoslovena sam jednim takvim. Srećan rođendan, draga moja Natalija!
Četvrtak, 21. mart 2019. godine – „To do list”
Ne volim čekanja, zato tu svakodnevnu nažalost nužnost, ublažavam uživanjem u čitanju poruka koje ljudi objavljuju na stranici „Mudrolije sa twittera”. Duhovitost je sjajna osobina, koja upućuje na živahnost mentalnih procesa i kreativnost koja kao efekat često ima originalne načine na koje se pojmovi dovode u vezu i daju nova značenja poznatim stvarima. Danas „živim” jednu takvu poruku koja me je pre par dana nasmejala –„Ja sam 70 odsto umor i 30 odsto glad”.
Lista obaveza koje je potrebno uraditi pre odlaska na put nije nimalo kraća. Pitam se kako je to moguće?! Iz telefona samo „iskaču podsetnici”.
Priprema za šestodnevno odsustvovanje od kuće i četvorodnevno odsustvovanje sa posla je u mom slučaju ravno pripremama koje preduzimaju neke ozbiljne ekspedicije pri osvajanju planinskih vrhova. Sigurno je problem u meni.
Radimo sve kao da sutra putujemo, a živimo kao da to može u svakom trenutku da se promeni.
P. S. Neću vas zamarati prozaičnostima u vidu završavanja poslova u kancelariji, kuvanja ručkova, nabavke provijanta, odlaska u banku, pisanja zahteva za GO, ažuriranja po pitanju odgovaranja na zaostale mailove…
Petak, 22. mart 2019. godine – „Naša destinacija nikada nije mesto, već novi način posmatranja stvari”
– ljubav je… „Siđi, krenuo sam po tebe”
– auto put, naplatne rampe, pasoši, pauze, benzinske pumpe, auto put…
– dugački razgovori – neispričane priče
– muzika – kompilacija za putovanja
– ljubav je…„Ja ću da vozim, ako si se umorio”
– poverenje i dremka na mestu suvozača
– dosetke na naš račun i smeh, puno smeha
– tradicionalna dobrodošlica – odmorište i restoran gde telo ne može da isprati apetite „očinjeg vida”
– „malo” drugačiji auto put
– veličanstveni ulazak u Alpe, svaki put jednako fascinira i ostavlja bez reči. Čarobni spoj ili mesto dramatičnog obrta – sunčana i pitoma ravnica u trenu prelazi u kolosalne snegom pokrivene Karavanke, zavisi od ugla gledanja
– zadivljujuća i nezamenjiva priroda – mesto za detoksikaciju i „uzemljenje”
– dreiländer ecke
– stigli, zadovoljni, uzbuđeni, srećni i umorni
Subota, 23. mart 2019. godine – „Zelenija trava”
Da li je trava zelenija u tuđem dvorištu? Da. Skoro pa iznenadih samu sebe brzinom i odlučnošću ovog odgovora, ali trava zaista izgleda zelenija „preko plota”. Zašto nam se čini da je drugim ljudima bolje, da imaju više, da su srećniji, zadovoljniji? Da li je trava zaista zelenija ili to zavisi od ugla pod kojim sunčevi zraci padaju? I na kraju, naravno ne najmanje važno pitanje, želimo li mi zeleniju travu u svom dvorištu?
Kako da se dobro osećamo u sopstvenoj koži?
Poređenje sa drugima u nekim situacijama može biti konstruktivno – onda kada nas to inspiriše i motiviše da se pokrenemo i da radimo na ličnom rastu i razvoju. Biti u kontaktu sa sobom, negovati zahvalnost, uživati u onome što jesmo, prihvatanje i uživanje u svim divnim nesavršenostima koje nas čine autentičnim i jedinstvenim osobama. Paradoksalna teorija promene upravo govori o tome da se promena dešava u procesu prihvatanja.
Ovde su travnjaci zaista zeleniji, uređeniji, uredniji… to je neosporno, a tom „uglu pod kojim sunce pada” doprinosi i činjenica da sam na odmoru.
Možda travu „zelenijom” čini činjenica da živeti ovde, znači da za sat vremena vožnje imate mogućnost vrhunskog skijanja ili uživanja u moru. Sami odaberite pravac. Ma trava je ipak zelenija!
Autorka je mama, psiholog, najponosnija na to što je „brodeći” kroz uspone i padove uspela da sačuva u sebi jednu dragocenost – ushićenost životom