Nedelja, 14. maj 2023. godine
Nedelja ujutru me je dočekala kišovito. Izgleda da ovaj maj i dalje ne pristaje da bude proleće, ali meni je to zapravo i odgovarlo ovog dana, jer me je dočekao i ispitni rok. Tačnije sutra počinje i sutra ujutru imam ispit, pa sam ceo dan fokusirana na učenje. Na poslednjoj sam godini studija i još malo je ostalo do kraja, ali je malo i snage ostalo, tako da mi je drago da sam danas našla ipak dovoljno motivacije da izdržim sa učenjem. U toku pauze, izabrala sam da se prošetam po keju, što mi uvek pomogne da slegnem misli u glavi. Pošto smo svi u nekim obavezama, uspela sam samo da se čujem na kratko sa jednom od mojih omiljenih drugarica Kristinom, ali barem na kratko bude slatko i običan momenat ne bude više tako banalan. Današnji dan je jako bitan i zato jer se moja starija sestra odselila. To je jedan od onih istovremeno lepih i tužnih momenata. Ipak biram da budem srećna zbog nje, a prazan orman u kome inače drži odeću će se vremenom manje činiti prazno.
Ponedeljak, 15. maj 2023. godine
Danas je došao na red da se položi duže vreme pripremani ispit. Otišla sam u dobrom raspoloženju, sigurna u sebe i da će sve dobro proći. Moja očekivanja su se i ispunila, a sve je uspelo i da se proslavi sa, što bi moj tata rekao, „osedlanom kafom” (kafa sa rakijom). Najlepši deo završenog ispita (osim sklanjanja knjiga) je javljanje porodici i prijateljima da je ispit položen. Na uvodnom predavanju, moje davne prve godine fakulteta, prodekan nam je rekao da pred nama stoji jedan težak put i da se okružimo dobrim prijateljima koji će biti tu u teškim momentima, kao i da podele uspehe sa nama. Mislim da sam za ovih šest godina studija uspela u tome i smatram to svojim velikim uspehom. Za kraj dana sam otišla kod sestre da vidim kako se snalazi u novom stanu i da prespavam kod nje. Nahranila me je picom, šetale smo se po kraju i za kraj pripremamo film da se uz njega uspavamo.
Utorak, 16. maj 2023. godine
Današnji dan je trebalo da započne učenjem u čitaonici, ali je taj plan bio prekinut jednim pozivom iz inostranstva. Ometanje u učenju se nastavilo u vidu kafe sa Anom i Marijom, mojim divnim drugaricama sa fakulteta. Nakon toga smo dočekali sa balonima i cvecem Jovanu, koja je upravo završila svoj poslednji ispit. U svakom roku, organizujemo i dočekujemo nekoga od prijatelja sa fakulteta posle poslednjega ispita, a dalja proslava se tradicionalno nastavlja u „Jarcu”, našoj kafani na fakultetu. Malo šampanjca nije bilo na odmet.
Posle svih dnevnih druženja i aktivnosti, ipak je moralo da se nastavi učenje, ali ovog puta u „Valteru”, gde smo se Ana, Marija i ja zajedno, uz ručak, preslišavale za ispit. Zajedno smo se trudile da međusobno održimo jedna drugoj pažnju, uz često smeh između trenutaka učenja. Uspešno smo privele kraju zajedničkim snagama današnji dan. Dobro je imati nekoga da te pogura kad malo ponestane snage, a tu smo mi međusobno evo već šest godina.
Sreda, 17. maj 2023. godine
Danas je srećom poslednji dan, za sada, koji ću početi i završiti sa fokusom na učenje. Sutra mi je poslednji ispit u ovom roku, pa sledi jedan zasluženi odmor. Ispit nisam spremila sjajno, ali radila sam najbolje što sam mogla. Nije bitno da stvari budu savršene, posebno ako znaš da si radio najbolje kako si umeo u datom momentu. Ono što mi je danas mnogo značilo, jeste poziv koji sam dobila od tate, koji mi je pružio puno podrške. Još jedna tura zajedničkog učenja je danas sačekala Mariju, Anu i mene. Desile su se neke lepe stvari, kao što je položen poslednji ispit Aninog dečka, ali i tužne stvari, Marijin deda je preminuo. Bili smo tu za nju i pružili joj podršku. Nepredvidljive stvari se dešavaju stalno, a ti moraš naći način da im se prilagodiš.
Četvrtak, 18. maj 2023. godine
Poslednji ispit danas u roku. Neću se mnogo zadržavati na pisanju o istome, jer su teme fakulteta i učenja prilično zauzele moje stranice ovih dana. Reci ću samo da je uspešno prošlo i ovo i da su se dani truda isplatili. Put ka kući nije bio lak, jer su krenuli protesti poljoprivrednika koji blokiraju puteve na izlazu iz Pančeva za Beograd. Autobusi idu retko, gužve su velike, a ljudi nervozni. Sve se pretvorilo u jedan opšti haos, a meni je trebalo čak dva sata da stignem kući. Sve se to činilo podosta naporno za ovaj dan, ali sam na kraju ipak uspela i da odem do kafića da se vidim sa svojim prijateljima, Danicom, Tarom i Sarom. Bilo je i smeha i suza, analiziranja saobraćaja i koja sve prevozna sredstva ljudi ne znaju da voze (kolica u Lidlu, bajsikl), analiziranje ljubavi i problema u vezi sa istom, kao i novih zaposlenja (Danica prva i jedina zaposlena u društvu).
Petak, 19. maj 2023. godine
Jutros sam rano ustala da završim neke obaveza oko staža na fakultetu. Prevozno sredstvo izbora je bio voz, jer su protesti poljoprivrednika i dalje u toku. Gužva na peronu je bila velika, ljudi su jedva ušli i veliki broj je stajao, ali sam srela drugarice iz srednje, tako da vožnja nije bila dosadna. Na fakultetu sam uzela burek i jogurt, tako da je dan počeo kako valja. Još jedan drug sa fakulteta, Strahinja, danas je završio poslednji ispit, pa smo ga sačekali ispred sa balonima i šampanjcem. To je postala lepa tradicija za sve naše kolege koji prestaju da budu studenti, a ulaze u vode ozbiljne medicine. Posle ispita, naravno, ide se na proslavu u „Jarac”. Predugog zadržavanja ipak nije bilo, morali smo svi da se razilazimo da bismo stigli da se spakujemo. Sutra putujemo na apsolventsku ekskurziju u Francusku, Španiju, Italiju, Portugal, naredne dve nedelje. Po završenom pakovanju, iako je bilo već kasno, nisam mogla a da ne odem da se pozdravim sa mojim najbolji prijateljima Danicom i Kristinom. Zaseli smo na piću i sa drugom iz srednje Stefanom. Iako sam planirala da ostanem kratko, uvukli smo se u priču, pa se dugo sedelo, ali je bilo jedno lepo veče koje je konačno mirisalo na to da stiže proleće.
Subota, 20. maj 2023. godine
Jutro je krenulo užurbano. Poslednji pozdravi i želje za srećan put pred polazak od prijatelja. Poslednje pripreme pred put. Bilo je gusto hoću li stići na vreme, jer su barikade bile postavljene na izlazima. Odlučila sam da se ne nerviram, jer bus svakako ne može krenuti bez putnika. Zahvaljujući brzoj vožnji moje mame, uspela sam ipak da stignem na vreme. Krećemo busom sa mojim prijateljima Teodorom, Milicom, Jovanom, Strahinjom. Iako je sve bilo brzo i haotično, putovanje je dobro počelo. Već je veselo u busu. Poruka za put je – sreća prati hrabre i pomalo lude!
Autorka je stara četvrtinu veka, a planira da bude još tri. Student medicine, obožavatelj i verni fan svoje porodice i prijatelja, ljubitelj života i uživanja, večiti entuzijista