Nedelja, 31. jul 2022. godine
Ispratismo dete na more. Još uvek nam fukcioniše baka-travel servis i neka nam je živa i zdrava doveka! Moj muž ih je odvezao noćas na aerodrom, tako da sada već uživaju u turskom hotelu, odnosno u menzi (u kojoj su 24/7). Petnaest dana Antalije sa svim mogućim hotelskim sadržajima, sportskim i plesnim igrama, različitim bazenima i plažama, a one se vrate sa minimum pet kilograma viška. Ali, bucikama ne smeta da se takmiče i učestvuju u raznim igrama. Baka (moja mama) se redovno prijavljuje za takmičenje u trbušnom plesu, dok je unuka podržava jakim aplauzom u nadi da će dobiti neki slatkiš ako pokupi neku nagradu. Bakica vežba u sobi pred ogledalom i mogu vam reći nije loše, nije loše… Posle svih izvedbi Turčin proglašava pobednika na engleskom, unuka prevodi bakici i odlaze u sobu bez ikakvog plena. Mora još da vežba.
Sutradan, mala preuzima stvar u svoje ruke i prijavljuje se za takmičenje u karaokama. Publika i animatori su zauzeli mesta i čekaju nastupe takmičara. Najmlađi kandidat, desetogodišnja naša devojčica izlazi na binu, u papučama, pridržavajući svoj stomačić napunjen baklavama i tufahijama i raspaljuje engleski hit. I sada se naježim kada gledam taj snimak. Stranci ustaju, počinju da pevaju sa njom i ritmičkim aplauzom i osmesima govore o njenom fascinantnom nastupu. Malena je odnela prvu nagradu, a bakica tegli pregršt nagrada od kojih su im zanimljive samo one jestive.
Ponedeljak, 1. avgust 2022. godine
Prvi dan avgusta čini me optimističnom. Kada se završi neki period kao što je sada mesec jul a počinje novi, u meni budi neku dodatnu energiju. S jedne strane, dete nam je na sigurnom, juri po Turskoj jestive nagrade, a sa druge neobavezna mirna nedelja, doručak i film u jutarnjim časovima. Postoji jedno divno mesto gde se moj suprug i ja maksimalno opustimo i isključimo iz realnog vremena. „Mosaique Casa” u Ovči. Ušli smo oko 11h sati i raskomotili se na našim rezervisanim ležaljkama. Domaćini nas srdačno pozdravljaju i donose naručeno piće. Leškarimo u palminom hladu i slušamo muziku Edit Pijaf koja dopire iz pravca šanka. Rashlađujemo se u besprekorno čistom kamenom bazenu, vraćamo se na ležaljke i pijuckamo domaće pivo. Uvek isti osećaj, kao da smo ušuškani na nekom ostrvu. Deci je inače zabranjen boravak i zbog toga je i moguća ovakva atmosfera. Igor izdiše vazduh kroz nos, pao je prvi san! Otvaram knjigu i red po red ulazim u drugu priču. To je taj klik koji mi je falio.
Utorak, 2. avgust 2022. godine
Mi roditelji iz Pančeva i okoline smo se udružili i kroz jednu lepu inicijativu želimo da se omoguće besplatni udžbenici za decu. Lokalci uglavnom ismevaju pokušaje građana, ali u ovoj inicijativi je malo drugačije. Prednjače mame. Mame koje se svakodnevno bore za svoje platice, mame koje su rodile decu da bi se radovala, mame koje ne praštaju nijednu nepravdu učinjenoj njihovoj deci. U početku je poziv bio upućen svim roditeljima, ali su većinom isplivale mame kao veliki borci i ne pitaju za ceh. Par hiljada roditelja je lično potpisalo peticiju i podneli smo zahtev da nam se zakaže sastanak sa gradonačelnikom. Onda nastupa administrativno ćutanje, odgovor nije dat u zakonskom roku i mi bismo verovatno trebali sada da odustanemo? Nažalost, to je nama otvorilo druge mogućnosti. Poslata je pritužba Zaštitniku građana Srbije kao i žalba na saradnju sa građanima Ministarstvu državne i lokalne samouprave.
Godinama unazad plaćamo velike iznose za knjige stranim izdavačima. Baš me zanima ako bi Grad (a ne roditelji kao do sada) plaćao udžbenike, da li bi trošio novac na strane i skupe izdavače ili na naše domaće izdavače za simbolične iznose. Lako je krčmi sa novčanikom veselog gosta.
Takođe, veliki broj osnovnih škola su omogućile svojim đacima jeftine udzbenike, a neke čak i potpuno besplatne. Jedna takva škola se nalazi i u našem gradu. Često je spominjem i zavidim na tome.
Mi više novaca nemamo, a i ne želimo, ako ćemo po zakonu, ni ne moramo. Običan ili luksuzni udžbenik? Običan. Luksuz ćemo ostaviti za neku drugu priliku.
Sreda, 3. avgust 2022. godine
Kada se za nešto borite, najvažniji su vam Saborci. Izvori energije, moći, ideja, strategija. Moji Saborci su neumorni. Branka, živa i okretna ženica sa pobedničkom energijom, trkač na duge staze. Trenutno je u građevinskim radovima ali, na sam pomen reči aktivizam sa velikim odrazom skače u prvi red. Tanja, majka troje dece i nema nikakav problem u komunikaciji sa bahatim sagovornicima. Bila je vojno lice. Ako bismo govorili o partiji šaha ona bi bila i skakač i lovac. Dragana, tvrd orah, nikad na prvu loptu, gasi požare bez ikakvih problema. Nastavni kadar ali, ne možeš je uvrediti. Retkost.
Od oružja imamo oči i jezik. Živi bili pa videli!
Četvrtak, 4. avgust 2022. godine
Jutros mi se javila moja kuma Bojana. Vratila se sa mora što podrazumeva hitnu kafu, kiselu i kolač dok je još pod jakim utiskom. Fino me je rashladila svojom pričom pa smo prešle na moje doživljaje. Prepričavala sam joj prošlonedeljni koncert Bočelija. I vama ću.
Beograd na vodi, ogroman broj ljudi, zatvorene ulice, obezbeđenje, policija i hostese. Koncert je bio na otvorenom prostoru, crveni tepih od par desetina metara, večernje šljašteće toalete, kokteli iz visokih čaša. Brankica i ja smo preskočile ovaj glamur, udobno se smestile i čekale početak koncerta. Javilo nam se nekoliko Pančevaca i publika je počela da se utišava. Dvorana je bila velikog kapaciteta i sva mesta popunjena, ali dovoljno komforno. Taman kako treba. Izlazi svetski tenor i počinje svoju prvu tačku. Više niko ni ne šapuće. Želudac treperi pa se opusti. Ta muzika je stvarno čudo. Posle trećeg bisa, iznad bine raspršio se veliki vatromet. Dugo je trajao. Publika je ustala i očima uprtim ka nebu neprekidno aplaudirala. Tog trenutka sam sela, gledala u vatromet i skrenula pogled ka bini. Pomislila sam, kakvu sam privilegiju imala da budem na ovako neverovatnom koncertu. I zahvalila se nekom gore.
Petak, 5. avgust 2022. godine
Kao bivši dzudista i reprezentativac, naučila sam da je fizička nemoć nemoguća. Odnosno moguća je ali, u tom slučaju protivnik će te progutati kao žabu. Jutros mi se ovo naše sportsko pravilo vrzma po glavi jer upravo osećam blagu slabost. Grlo me boli sve jače, kroz par sati blaga temperatura koja je do 15h prerasla u visoku. Šaljem supruga po sve moguće medikamente, sprejeve, vitamine i tečnosti. Ne pomičem se iz kreveta i opirem se snu. Bolovi u rukama mi ne dozvoljavaju da primaknem jastuk. Po koracima prepoznajem da se Igor već vratio i čujem šuštanje kesice koju ostavlja pored mog kreveta. Poluiscrpljeno mu opisujem koliko se loše osećam i uzvraća mi pitanjem: „Da nije korona?” Posle toga je jednostavno nestao. Progutam većinu tableta iz kesice i počinjem unutrašnju borbu sa temperaturom. Zamišljam kako ulazim u drveno bure puno leda (u tom trenutku nisam pomislila na pivo) i rashlađujem se. To me opušta. Ponovo isti koraci, novo šuškanje pored moje glave, nova kesica. I pobeže. Posle dva sata mučne temperature koja i dalje ne prestaje, zahvalim se u sebi farmaceutskoj industriji, izvučem ostatak energije iz sopstvenih depoa, ustajem i dohvatim flašu rakije. Prekrijem se oblozima i čekam. Osetila sam veliko olakšanje i tonem u san. Posle dva sata polako se pridižem i otvaram novu kesicu koju mi je moj muž brižno (brine za sebe) doneo i vidim testove za koronu. Okrećem se na drugu stranu i ponovo tonem u san. Budi me neko gurkanje, ugledam Igora kako suptilno i tiho izvlači svoje prekrivače i seli se u drugu sobu. Ponaša se neprirodno i skriva se po ćoškovima druge sobe, navodno nešto radi. Mogućnost da imam koronu se nikako ne poklapa sa njegovim planovima da nas to neće dotaći. Test je bio negativan, ali sam sa namerom prećutala. Neka se i dalje sklanja i šunja špijunskim koracima po kući a ja ću iskoristiti priliku da se bahatim na velikom krevetu uz veliki televizor. Bez imalo griže savesti.
Subota, 6. avgust 2022. godine
Sedam dana je zaista malo da bi čovek mogao da napiše ukratko svoje doživljaje jer se oni ipak vezuju i za neke prethodne dane. Potrudila sam se da dočaram jedan delić moje svakodnevnice i uživala sam u tome. Pisanje dnevnika me vraća u školske bezbrižne dane. Nije mi tako delovalo na samom početku, ali se na kraju ipak sve ovo pretvorilo u jedan lep i neočekivan doživljaj.
Autorka je roditelj, borac, optimista