Nedelja, 19. maj 2019. godine
Sinoć smo doputovali u Suboticu, sestrić ima u katoličkoj crkvi prvu pričest. Veliko dešavanje, puno dece danas polaže pred ogromnom publikom u crkvi. Vežbali su puna tri meseca za današnji dan. Mnogo su slatki svi odeveni u identične bele odore, ceremonija dugo traje… ali je divno vreme, skoro letnje! Tako da i naš Micko uspešno izdržava, ali šetajući sa tatom po parku oko crkve J, ipak je sve na mađarskom ni ja pola ne razumem baš…
Islikali smo se u dvorištu crkve i otišli da proslavimo na jednom palićkom salašu. Gledam procvetale lokvanje u jezercetu oko salaša i potpuno razumem Monea zašto su ga toliko inspirisali, ja ne mogu dovoljno da ih se nafotografišem… u odsustvu bilo kakvog slikarskog pribora kojim bih ih sad zabeležila…
Odlučili smo da po povratku sa salaša malo odmorimo, pogledamo finale tenisa u Rimu… i polako krenemo. Dan je bio divan, popodne sa jedva osetnom kišicom. Krenuli smo za Pančevo uz opšte negodovanje svih… što ne sačekamo jutro, što po mraku… itd… Mrak nije problem, vreme je delovalo skroz OK.
Sve je počelo na nekih 50 km od Subotice… vozimo, a idemo ka nikad crnjem nebu… što smo bliži… sve mračnije… dok nije počelo da seva posvuda oko nas. Toliko bliski kontakt sa munjama do sad nisam imala, niti sam ih u tolikom broju videla za tako kratko vreme. Uleteli smo u zavesu pljuska koji nas nije ispuštao iz vida sve do Pančeva. Ko nije u tom periodu bio na tom autoputu… ne znam da li može da zamisli kako je ono tuklo… Imam puno kilometara iskustva, po raznim vremenskim prilikama… ali ovo je bilo iskustvo za medalju…
Voda nije uspevala svuda da oteče… pa tako pored svega naletiš na baruštine na autoputu… pa te malo cimne i zanese… čisto da se ne opustiš J. Eh što volem naše sjajne autoputeve… mogu sa bugarskim da se dobro porede…
Mnogo puta sam pomislila na meterologe i koliko su promašili prognozu za nekih nedelju dana…
Led na svu sreću nismo dobili… kao višnjicu na vrhu svega… ali je kiša toliko jako lupala po kolima da smo grmljavinu jedva čuli iako je munja zasijala u polje pored nas… Naravno, Micko se na sve to probudio… pa je bilo i plakanja, namučio se tata da ga uspava ponovo pored toliko munja i buke…
Pauzu nisam htela da pravim… jer se učinila uzaludnom… oblak nas nije ispuštao celim putem, nije delovalo kao kratak pljusak… i samo bismo došli u ponoć kući…
Stigosmo oko pola deset… U Pančevu tek kreće sve ovo… a treba ispakovati i bebca i silu stvari… Ali bitno da smo stigli živi… iskustvo za pamćenje…
Ponedeljak, 20. maj 2019. godine
Prespavali smo noć kao od šale… Micko se vrlo malo budio, hvala mu! Još sam i navila sat pre osam da me budi da u 8:00:00 zovem call centar da zakažem Micku redovan pregled u savetovalištu sa njegovih devet meseci… Dobijem iz prve i sva srećna govorim LBO i šta mi treba kod koje doktorke i padam u mini bedak kada čujem pozovite kasnije doktorka još nije poslala termine! Prvo šok zbog te neefikasnosti koja mi nekako ne ide uz doktorku našu… ali ‘ajde, ljudi smo… svako greši… Pitam, šta vam znači „kasnije”, kada da zovem? Kaže zovite za sat-dva… radimo mi do 20 sati… Naravno krenem ja u 9 h da okrećem broj… i nakon 50 neuspešnih pokušaja uspe 51. i ja zakažem… Mojoj sreći kraja nema 🙂 kako je malo potrebno čoveku… je l’?
Posle vidim na fejsu… nisam jedina… i čak i informacija da može preko kompa da se online zakazuje! Još nisam to stigla da istražim ali ako to radi, ne znam što je tolika frka i upućivanje na call centar… mada imam neki osećaj da nije baš redovno ažurirano… i u skladu sa realnim stanjem sa terminima…
Čekamo da se Micko probudi i da odemo s dvoje kola da ostavim svoje belo pače kod majstora (ime je auto dobio po tablicama) i taj rastanak od kola skontam da mi teško pada… i koliko ne volim da izgubim tu slobodu i nezavisnost, ali što se mora nije teško, kažu. U sredu se vidimo ponovo…
Do knjigovođe pa do Aviva (pardon, BIG-a)… tata malo u teretanu… Micko i ja u šoping. Dosta je i izdržao… pravo muško… čak pola sata…
Šetnja do babe i dede na Tesli, ručak i maženje sa Mickom, nisu ga videli dva dana J.
Opet kiša, ali ne padaju žabe… pa opet sunce… imam osećaj da živimo u Londonu (samo po vremenskim prilikama)… koliko su brze promene vremena…
Razmišljam šta da interesantno pravimo na kreativnoj radionici večeras… Slikaćemo slike sa vunicom…odlučujem.
Vratili su se i moji roditelji iz Subotice… oni su imali super vreme usput… sad su došli da pričuvaju Micka dok držim čas. On je toliko umoran da je zaspao skoro odmah i probudio se nešto pre ponoći… samo da bi nastavio da spava uskoro…
Utorak, 21. maj 2019. godine
Malko iseckaniji san nego prethodne noći i Mickovo potpuno razbuđivanje u 7 h me malo slamaju. Doručak za njega, kafa za mene… On uskoro ponovo spava i to preko dva sata… ja proguravam kroz pospanost i sređujem po kući, sređujem sebe… Krećemo do grada… par sitnica koje moramo da pozavršavamo, neke pripreme za more, neke za odlazak na svadbu posle mora… ručak i relativno bez velikih dešavanja do kraja dana.
Ima neke sreće u toj jednostavnosti… Razmišljam… kada počnem da radim nakon porodiljskog… koliki će mi haos biti u glavi… jureći u četiri škole… porodica… i klub… i radionica… Ma, biće interesantno!
Sreda, 22. maj 2019. godine
Kao spavali smo većim delom noći, buđenje pre 8 h mi je trenutno „rano ujutru”, a Micko je opet uranio… Kreće dan mrmota što se tiče jutarnjeg obreda, Micko doručak, ja kafa dok ga hranim… Baby TV obavezna pozadina… Micko najviše voli pesmice. Imam osećaj da ću naučiti napamet sve pesmice i epizode crtaća na ovom kanalu… dok ih ne prerastemo… pa da pređemo na neki drugi kanal koji će nas primiriti malo dok klopamo… Danas smo testirali neko odelce za hranjenje što pronađoh juče u C&A… a meni je padalo napamet da izmislim odelce, pa i za jednokratnu upotrebu, kao kombinezon za hranjenje bebe (videla sam da postoji za odrasle tako nešto za krečenje)… ono makar napolje kad si… pa ga obučeš u to i nakon hranjenja skineš, a bebče čisto 🙂 za mame milina… patent pending J.
Majstor kaže auto je spreman! Jeee, vraća mi se Pače! Super sam izdržala J, šalim se, nisam baš toliki džanki za kolima, ali volim da znam da su tu ako zatrebaju.
Čekamo da se tata vrati iz teretane i krećemo do grada, po kola i po vaučer za letovanje…
Popodne opet kreće pljusak… pa jako sunce… pa pljusak… aman odluči se vreme već jednom!
Idemo večeras do prijatelja, Micko mi je zaspao već na pumpi… probudila ga kuca, nije nas dugo videla pa zalajala. Super Micko podnosi promenu sredine, uživa sa decom, ali devet u krevet nas zove i krećemo, a ono napolje provala oblaka, grmi, seva, vetar šiba, led! Molila sam se da izdrže sve one grane na visokom drveću u Miloša Obrenovića i ostanu gde su…. Znate ono kada kažu „neko to odgore vidi sve”, e ja ću reći – neko to odgore sluša sve…
Prošle nedelje sam izgovorila – ne bih baš da izazivam Majku prirodu srećna sam što nas preskoči… ali gde je onaj potop što najaviše!? – i dobijem onaj potop u nedelju!
Pa onda napišem – još samo led nismo imali… kao višnjicu na vrhu – evo ti i led kada već tražiš! Micko je bio skoro skroz mokar dok smo ga vezali u sedište… provala oblaka…
Dolazimo do kuće i treba nam kanu da uđemo u dvorište… Zaista bih volela da Pančevo dobije kišnu kanalizaciju i to po celom gradu i što pre!
Četvrtak, 23. maj 2019. godine
Uh… pola sedam buđenje… a ne spavam popodne… već postajem onako kratkog fitilja i to me nervira. Pokušavam da ga uspavam nakon hranjenja ali neuspešno. Odlučujem da tata preuzme prvu smenu i da ga on pričuva dok ja malo još odspavam. Sve je super ispalo… Micko je zaspao tati u kolicima i lepo spavao, probudili smo se nasmejani, odmorni i puni energije.
Tata je morao do Biroa… da se javi savetniku da ga savetuje vezano za posao… zaista ne znam šta oni pa rade tamo… nikad savet nije ni dobio… ali mora da se javi… Resistance is futile…. Pa ide na sastanak u Sportski savez.
Izmazili smo se, presvukli, klopali super, stigli da operemo dve ture veša i da odspavamo opet čekajući tatu da idemo zajedno do Lidla i Intersporta.
Stiže tata… idemo po set za ronjenje koji smo naručili pre koji dan. Nakon iscrpne komunikacije preko messengera sa nekim iz Intersporta o veličinama peraja, gde mi rekoše šta im znači S, M, XL… veličine za juniorski i seniorski set… poručim… da bi ispao totalni promašaj… veličina za pet brojeva veća… Pokazujem radnicama prepisku i jedna preuzma na sebe da iznađe broj koji nama treba… od ponedeljka… ‘Ajde… i to je pre nego što odlazimo na more… valjda će biti uspešna.
U Lidlu nalazim par interesantnih stvari i idemo na ručak.
Naši roditelji uživaju sa Mickom, on je svakog dana sve zreliji i reaguje, komunicira što neverbalno, što nekim spajanjem slogova… daleko od prvih smislenih reči, ali pogledom, izrazom lica… koliko ume da kaže… to je čudo 🙂 Zahvalna sam mnogo mnogo mnogo na našim roditeljima i podršci koju nam pružaju.
Petak, 24. maj 2019. godine
Što kažu… urekla sam… Budi me Micko u 4:50 po drugi put i ja pomislim – uh, super odspavao je dva bloka od po četiri sata… sad još jedan blok… pa bilo bi super makar do pola osam još…
I to bude samo u lepim željama… Micko uz sve moje napore dva sata nikako da zaspi… već ne znam šta mu je… šetamo po kući… sit je… nahranili smo i mačke… vraćali se u sobu… ma kakvi… on već počinje i da plače… i to budi tatu… Hvala mu, preuzima Micka i ovaj nakon (meni se barem tako učinilo) manje od 15 min zaspi u kolicima… pa smo nastavili da spavamo…
Budim se kao polomljena… ali odmornija… Sanjam o onome što čitam… kako da vaša beba prespava celu noć… još uvek čekam takvu noć…
Pravim Micku kašicu i sebi kafu. Sviđa mu se i baš se fino najede…
Nekad mi zaista nedostaje posao, taj rad sa decom, oni me zaista inspirišu i pune energijom. Brzo mi je proletelo osam meseci… još malo pa se i vraćam na posao… nakon Mickovog rođendana… biće mi to – shock to the system – nakon porodiljskog, ali ja se nadam pozitivnom šoku J.
Svako naselje bi trebalo da ima park, parkić… neku prirodnu oazicu gde se može lepo prošetati, žarko želim da i Stara Misa dobije nešto tome slično…
Prijala mi je zajednička šetnja, sa sve kucom… velik krug napravismo, vreme nas je poslužilo… baš prizivam sunce i teram oblake mislima… kad god imam priliku. Proleće mi je omiljeno godišnje doba… i jedva sam ga dočekala… barem kalendarsko proleće… sad još da dočekam i realno opipljivo mirisno toplo pravo proleće! Mada će pre odmah da dođe leto…
Subota, 25. maj 2019. godine
Vikend… prvi vikend u ovom maju da je bez planova, i to je dobra stvar! Od kraja aprila kada smo išli za Temišvar u poseti prijateljima, pa sledeći vikend na Balaton da se okupimo na pola puta sa rodbinom iz Češke, pa sledeći vikend do Vrnjačke Banje na Dane Unije (sportske igre prosvetara) pa prošlog u Suboticu… miran vikend je baš ono što nam treba… da se presaberemo za prvi odlazak na more sa bebcem… a nadam se da će svi ovi prethodni vikendi da nam budu dobro iskustvo šta ne zaboraviti…
Danas krajnje opušteno… lagana šetnja po Narodnoj bašti me oduševljava… barem je nešto lepo, održavano, korisno svima u našem gradu. Fotkam obilje zelene boje oko nas i trenutno baš uživam što živimo u Pančevu…
Autorka je magistar digitalnih umetnosti, predaje istoriju umetnosti i likovnu kulturu u dve osnovne i dve srednje škole, trenutno na porodiljskom uživanju sa malim Mickom