Nedelja, 11. avgust 2019. godine
Iz sna me budi mama koja, u žurbi da završi nedeljni ručak, lupka sudovima u kuhinji. To mi daje nagoveštaj da se bliži podne, iznervirano ustajem iz kreveta zato što ne volim da ustajem kasno, iako je tako bilo prethodnih par dana. Ipak, nije mi toliko žao prespavanog prepodneva, zato što sam sinoć prisustvovala jednom od najboljih rok festivala, Rok Vilidžu u Banatskom Sokolcu. Moja porodica i ja godinama posećujemo ovaj festival koji je snažno uticao na muzičke ukuse mojih sestara i mene. Vraćam film unazad, da se prisetim zanosnih zvukova Nikole Vranjkovića i Vlatka Stefanovskog u pratnji ansambla Rok Sinfoni, koji je došao iz Makedonije kako bi bio deo ove manifestacije. Stvarno zadovoljna jučerašnjim provodom, vedra izlazim iz svoje sobe gde me dočekuju Sofija, Mita, Marija i njen momak Miloš. Ushićeno mi pokazuju video snimke naših mačića kako skaču po dvorištu i nagovaraju me da ih ponovo obiđemo zajedno. Naravno da pristajem, obožavam te đavolčiće. Posle nekog vremena provedenog u društvu devet mačaka javlja mi se stric kome treba ispomoć u kafiću ovog popodneva. Prihvatila sam ponudu i užurbano se spremila za posao.
Popodne je prošlo bez gužve. Zamišljena sam sedela i slušala Ejmi Vajnhaus dok se polako smrkavalo. Veče u kafiću ispunili su glasovi ljudi koji ćaskaju uz kafu ili limunadu, kao i ljudi koji su ćutke gledali utakmicu na velikom televizoru. Posle navršene smene otišla sam na završnu žurku Turnira 3×3 koji se održavao ovog vikenda. To je turnir u basketu koji organizuju mladi u Alibunaru, i svake godine je sve uspešniji i veći. Drago mi je što se nešto korisno, značajno i zabavno dešava i što će se od zarađenog novca opremiti jedna od učionica u OŠ „Bratstvo i jedinstvo“ u Alibunaru. Ostatak večeri je protekao uz igru i druženje, nakon čega je došao dubok san usled napornog dana.
Ponedeljak, 12. avgust 2019. godine
Šuštanje ulja u tiganju se pojačava dok pripremam ostatak doručka. Ovo jutro teče veoma glatko i bez galame, što nije uvek slučaj u mojoj kući. Šećkam se po kući dok slušam i pevušim „Noćni program” Bojane Vunturišević. Čekam da moja sestra postavi sve što je potrebno kako bismo porodično mogli da gledamo lajv ekšn rimejk Diznijevog klasika, Aladina. Svi su se ušuškali na prostranoj garnituri i diktiraju mom bratu namaze za svoje palačinke. Mislim da je zažalio što se prihvatio ovog posla, ali posle 15 minuta, i namazanih palačinki, film je napokon pušten. Posle dva sata provedenog ispred televizora, nisam sigurna kako se osećam. Nisam oduševljena idejom.
Ovaj dan sam proglasila danom za odmor, te uglavnom ne radim ništa. Provodim vreme dopisujući se sa Anitom i Milanom i slušajući Elemental u svojoj sobi. Posle nekog vremena sam se na brzinu spremila za probu folklora i hitro istrčala iz kuće. Smeh je ispunjavao Dom kulture dok se društvo na folkloru šalilo i zagrevalo. Proba je bila ispunjena igrom i pesmom, nakon čega su svima pojavile graške znoja na čelu. Osetila sam se energično. Veče sam provela u društvu drugarica sa folklora sa kojima sam gledala nebo i zvezde. Videle smo mnogo zvezda padalica usled najavljene kiše meteora te večeri. Ovakve trenutke sa prijateljima izuzetno cenim, te sam vrlo srećna otišla kući te večeri.
Utorak, 13. avgust 2019. godine
Probudila sam se uz lepe vesti da su moji kumovi dobili bebca, malog Filipa. Bila sam ushićena zbog njih! Dan mi je sasvim divno tekao: ofarbala sam kosu u crvenu boju (ovo se dešava jako često, menjam boju kose u zavisnosti od raspoloženja i prilike, uživam u tome, a srećom, imam kratku kosu te je ne štetim mnogo), pravila sam ručak koji obožavam da jedem, čula se sa prijateljima, i čula novu pesmu grupe Buč Kesidi koja mi je stvarno ulepšala dan. Takođe sam sređivala svoju sobu i gledala stare albume sa svojim sestrama. Uveče smo otišli na proslavu porođaja moje kume, bilo je lepo i veselo i videla sam rođake koje dugo nisam videla, između ostalog i svoju sestru od tetke, Anu. Ona je tri godine starija od mene i uglavnom se družila sa mojim sestrama više nego sa mnom. Dugo se nismo videle usled njenog studiranja te mi je bilo jako lepo što sam provela veče sa njom nakon proslave.
Sreda, 14. avgust 2019. godine
Celo prepodne provela sam spremajući se za večerašnji koncert folklora koji će biti održan u Lokvama. Uživala sam u šminkanju za ovaj nastup, šminka mi daje slobodu da se izrazim na koji god način želim, čini me ispunjenom, moćnom i srećnom. Folklorom se bavim od svoje osme godine, i uvek sam uživala u igranju i pevanju! Izuzetno volim da se družim sa ljudima iz svog KUD-a, iako je većina njih značajno stariji od mene, prihvatili su me. Nastup je bio prilično uspešan! Nakon koncerta prisustvovali smo večeri koju su organizovali za nas. KUD „Mladost” je dobio diplomu za uspešno održavanje tradicije, te smo svi srećni otišli svojim kućama.
Žurila sam da stignem kući pošto je napokon moja drugarica iz Novog Sada, Milana, stigla u Alibunar. Provela sam dobar deo noći u Marininoj dnevnoj sobi sa njom i Milanom uživajući u njihovom društvu. Legla sam u krevet uzbuđena zbog sutrašnjeg dana!
Četvrtak, 15. avgust 2019. godine
Neočekivano sam se probudila ranije nego obično. Pila sam kafu sa mamom i tatom i pričala o uobičajenoj situaciji u kući. Danas je Velika Gospojina po novom julijanskom kalendaru, a naše selo ovo proslavlja kao jednu od dve seoske slave. Večeras će se odvijati kulturni program, kafići će biti puni, parkovi ispunjeni decom. Danas takođe počinju Letnji dani Alibunara, sportska nadmetanja i manifestacije koje se održavaju svako veče do druge seoske slave 28. avgusta. Uzbuđena sam zbog nastupa večeras, kao i zbog dugo planiranog izlaska. Opet rutina slična jučerašnjoj, pravim frizuru, šminkam se, žurim u Kulturni centar. Uživala sam dok su me ljubazne žene iz Udrženja žena „Etno Art Brakos” oblačile u autentičnu banatsku rumunsku nošnju. Osećala sam se srećno nakon izlaska sa scene znajući da smo bili izuzetni.
Nakon koncerta sam se užurbano spemala za čuveni izlazak sa svojim društvom. Dočekali su me uz piskave pozdrave nakon što su me ugledali u kafiću! Celo veče je teklo izuzetno zanimljivo. Nakon izlaska, naše umorne noge nisu mogle da izdrže put do kuće te smo se u parku na klupi šalili i odmarali sve dok nije došlo vreme da svako krene svojoj kući.
Petak, 16. avgust 2019. godine
Otvaram oči i shvatam da sam ponovo spavala više nego što je poželjno. Ustajem i odmah izlazim u dvorište da vidim svoje mačke. One me uvek oraspolože. Napolju napokon nije pakleno toplo, te uživam na travi prateći svaki korak malih krznenih lopti. Pridružuje mi se sestra koja mi priča o svom izlasku i svemu što se izdešavalo. Ubrzo smo otišle kod bake na ručak. Silno se obradovala kada nas je videla i odmah nas poslužila svim poslasticama koje je napravila. Uživale smo u razgovoru sa njom, nakon čega smo se uputile kući. Popodne sam provela pevajući pesme Sergeja Ćetkovića dok sam pravila red u svojoj sobi. Kuća se sijala nakon sat vremena čišćenja.
Naravno da opet kasnim, loša navika. Telefon zuji u mom džepu dok nanosim maskaru na oči pokušavajući da ne umažem ceo kapak. Istrčavam iz kuće i iza sebe ostavljam mamu koja opet gunđa o mom kašnjenju, ali u pravu je. Dogovor je bio da na vreme stignemo na večerašnju utakmicu, ali zbog mene se to nije desilo. Iz svoje duboke misli me je izvuka Sofija koja me nudi suncokretom. Shvatila sam da uopšte ne znam ko pobeđuje niti ko igra ovu utakmicu. Osećam veliki umor iz nekog razloga, Milana me golica u nadi da će da me razbudi i to joj uspeva. Ostatak večeri smo provele u „ljubavnom gnezdu”, interesantnoj konstrukciji u parku koju ljudi ne posećuju često. Sofija, Milana i ja smo pričale o svojim problemima, simpatijama, prijateljstvu, i raznim interesantnim temama. Nakon što smo Sofiju ispratile kući, Milana i ja smo pričale o budućnosti, studijama, inostranstvu, vaspitanju dece i stigle do raznih zaključaka. Razumemo se međusobno zato što nijedna od nas nije nikad dobijala sve na tacni, uvek smo morale da se trudimo za ono što želimo. Takođe smo pričale o neozbiljnosti naših vršnjaka i koliko sve uzimaju zdravo za gotovo. Nakon našeg rastanka razmišljala sam o svetu i sa tim na umu utonula u san.
Subota, 17. avgust 2019. godine
Čim sam otvorila oči uzela sam telefon kako bih se dogovorila sa Anitom kada ćemo krenuti u Beograd na Birfest, pošto večeras nastupaju izvođači koji nas interesuju. Uporedo se dogovaram sa sestrom koja je u Beogradu pošto ćemo zajedno ići i prespavaćemo u njihovom stanu. Nakon što sam ustala počela sam da se pakujem za planiran odlazak. Trčala sam na voz pošto opet kasnim. U Pančevu mi se pridružila Anita koju sam jedva čekala da vidim! Na putu do Beograda smo se ispričale zato što se nismo videle dve nedelje. Šetale smo do stana moje sestre i komentarisale izvođače koji će nastupati večeras. Sada teku pripreme za večeras dok slušamo Buč Kesidi, Niplpipl i Bili Ajliš. Radujem se večerašnjem provodu!
Autorka je devojka kratke kose koja se trudi da ne ugrozi druge svojim citiranjem vajnova i Rik i Mortija