Nedelja, 25. novembar 2018. godine
Dan koji počne tako što popijem kafu i nastavim da spavam u dnevnoj sobi i nije baš obećavajući. Nedelja je dan za babe. Naučena sam da nedeljom, ako ne idemo kod baba na ručak, zovemo telefonom da vidimo kako su i prozborimo koju reč. To je bila neka vrsta obaveze, dok nije preraslo u naviku. Lepu naviku.
Ništa u ovom danu nije bilo ni bitno ni važno, završio se onako kako je i počeo – tupavo uz pokušaj da odgledam sve zaostale epizode novih sezona serija „Ovo smo mi” i „Uvod u anatomiju”.
Ponedeljak, 26. novembar 2018. godine
Neka od četiri bebeće aplikacije koje prate razvojni put bebe Rakinić me je obavestila da je ostalo još tačno 30 dana do porođaja. Odlazim do grada da kupim još koju sitnicu za novogodišnje praznike i novce za kiriju. Obrnutim redosledom jer bih verovatno većinu novca potrošila kod Kineza na ukrase, a čak nisam ni sigurna da li da okitim jelku, tj. kamo ću sa njom. Ali, kakva je to Nova godina bez jelke? Ipak ćemo okititi jelku. Doduše, valjalo bi koliko već ovaj vikend. Aplikacija ume i da pogreši.
Peglajući veš sita sam se ispričala sa „Dnevnikom 2”. Osim aktuelne teme oko Kosovske Mitrovice, vrlo sam učestvovala i u razgovoru povodom povećanja pretplate za RTS na 220 dinara. Zapravo, pretplata se povećava jer mi, gledaoci, eto baš insistiramo na novim serijama, pa još kvalitetno urađenim. Pa to košta. Samo 70 dinara više nego do sada. Kako više nisam imala veša za peglanje, nisam bila adekvatno opremljena da nastavim dalje da pratim program RTS-a, a i verbalno sam se izduvala.
Utorak, 27. novembar 2018. godine
Danas me je beba Rakinić vodila na prvi CTG. Toliko puno žena, toliko malo lekara u Domu zdravlja za žene. Nije bilo nervoze, bar ne neke ekstremne. Vreme čekanja smo prekratile razmenom informacija gde se šta od analiza radi, s obzirom na to da je bolnica u rekonstrukciji pa su brojne službe izmeštene. Na primer, krvna slika, test na žuticu i krvna grupa se rade na tri različita mesta, pa ako to rešite da odradite u jednom danu, malo se osećate k’o igleno jastuče. Miseterija univerzuma nam je ipak ostao datum odlaska na Komisiju ukoliko ste duže od 30 dana na bolovanju. Lekar/Sestra vam kaže da odete dan ranije u odnosu na datum isteka, a Komisija vam kaže da dođete na tačan dan isteka bolovanja. I ovako nemate drugih obaveza.
Omanje stablo potrošismo na upute za bolnicu, doznake za bolovanje, recepte, fotokopije, rešenja o korišćenju porodiljskog odsustva i zahtevu za nadokandu zarade za vreme trajanja porodiljskog odsustva. Zahtev se, po novom Zakonu, uz prateću dokumentaciju, predaje u uslužnom centru Gradske uprave.
Sreda, 28. novembar 2018. godine
U Pančevu i Beogradu sneg je podbacio sa zadatkom koji su mu je dodeljen. Veče pre nacija je obaveštena preko svih kanala informisanja da je u čitavoj Srbiji na snazi žuti metoalaram i da nas očekuju obilne padavine. Dogovorila sam se sa sobom da je vreme da se ključevi od kola okače o klin.
Inače, beba Rakinić je danas dobar deo dana slušala o tome kako „Zvezda” igra protiv „Napolija”. Hvata me tuga. Meni su pričali kako je velika „Zvezda” osvojila Kup evropskih šampiona 1991, prepričavali mi utakmice, putovanja po Evropi… Mi ćemo bebi Rakinić da pričamo kako je „Zvezda” posle 26 godina uspela da odigra grupnu fazu Lige šampiona, da su joj roditelji kao sumanuti jurili karte preko interneta na obali Jadrana, da smo pobedili „Liverpul” na domaćem terenu i da su nam zabranili prisustvo navijača na dve od tri gostujuće utakmice. Nije da bismo otišli na Enfild ili Park Prinčeva, ali bilo bi lepo da smo mogli o tome bar sanjati.
Izgubili smo 3:1. Novinar RTS-a, reče da, parafraziram, generalno nema ni veze što smo izgubili, pomrsili smo konce ostatku grupe. Pomislio bi čovek da nam je to bio jedini zadatak.
Četvrtak, 29. novembar 2018. godine
U pančevačkom porodilištu postoji usluga E-beba! Silno sam se obradovala saznanju da rođenje detete možemo prijaviti putem elektronskog servisa dok smo još u porodilištu i da će nam na kućnu adresu stići izvod iz matične knjige rođenih i zdravstvena knjižica. Potrebne su LK oba roditelja i ime deteta. Radovanje je kratko trajalo. Potrebno je i da su oba roditelja na istoj adresi. Ukoliko nisu, obijaj šaltere i to u roku od mesec dana, zajedničkim snagama da dokažemo da je dete naše. Trk u SUP da se stacioniramo na jednoj adresi. Za pet minuta promene adrese u čipovanoj LK država ti uzme 310 dinara na ime takse. Pa mora i država da živi od nečega. Brzo smo rešili ovaj problemčić. Sad još samo da rešimo kako će beba Rakinić da se zove.
Danas sam osvestila i nešto što radimo od kada je počela da se emituje serija „Jutro će promeniti sve”, a kasnije i „Žigosani u reketu”. Čekamo premijeru. Gledamo na sat da na vreme budemo uz TV. Iako imamo opciju da vratimo i gledamo iz početka i sve te blagodeti savremene tehnologije, nešto nas kod ovih serija vuče da ih gledamo u realnom vremenu emitovanja.
Petak, 30. novembar 2018. godine
Spiskovi, spiskovi, spiskovi… svaka bebeća radnja u koju smo u proteklih mesec dana zašli ima svoj spisak neophodnih stvari za novorođenče. Gledam jedan koji mi služi kao orijentir. Od 60 stavki, bar 25 je precrtano u smislu: ne, ne treba mi. Ne treba mi šest flašica, niti termoregulatorna kašičica (od šest meseci) u prvom opremanju bebe. Subjektivni utisak prilikom razmene informacija i saveta sa prodavcima dečje opreme je sledeći: Kada dete dođe na svet, nastupa apokalipsa. Od tog trenutka ne radi više ni jedna radnja, ne postoji niko koga biste poslali do apoteke ili pozvali u pomoć. Apsolutno na planeti Zemlji ostaju samo majka i beba i zato kupuj sve što će ikada, možda, da ti zatreba do detetove osme godine života. Hej vi, prodavci dečje opreme, nije okej igrati se na takav način sa toliko delikatnim osećanjima budućih roditelja.
Misao dana: Zašto se po televiziji još uvek emituje spot-zahvalnica „Vi ste svet” povodom obeležavnja veka od podizanja zastave Srbije na Beloj kući. Pa i „Lidl” je smanjio doživljaj.
Subota, 1. decembar 2018. godine
Decembar je zvanično počeo. Onaj decembar koji nam je krajem marta izgledao tako daleko, sad je opipljiv. Ništa u ovom danu nije bilo toliko posebno ni bitno. Osim jedne stvari: Moram napraviti bajadere, jer kakva je to Nova godina i decembar bez bajedere. Ali i njih moram napraviti ranije. Jer, aplikacija ume da pogreši.
Autorka je diplomirani menadžer za odnose s javnošću i buduća keva