Nova hrvatska „domaća” serija, ujedno i prva regionalna u produkciji HBO Europe pod nazivom „Uspjeh”, u potpunosti je opravdala svoj naziv.
Scenario za seriju od šest nastavaka napisao je pobednik konkursa „First Draft” HBO Adria, Marjan Alčevski, a režija je mudro poverena Danisu Tanoviću, reditelju Oskarom nagrađene „Ničije zemlje” iz 2001. godine. Glavne uloge tumače: Toni Gojanović, Iva Mihalić, Tara Taler, Uliks Fehmiu i Marija Škaričić.
Eksplicitno brutalna, serija u prvi plan upravo stavlja nasilje kao ključni problem i posledicu savremenog sveta u kojem živimo. Žanrovski najpribližnija napetom trileru, „Uspeh” je serija o kulminaciji nasilja, korupciji sistema, građevinskoj mafiji i posrnuću društva.
Zanimljive su paralele koje se mogu podvući između današnjeg Zagreba u kom je smeštena radnja serije i Beograda danas, pogotovo Beograda na vodi. Građevinska mafija hrvatske prestonice teži da preuzme primat u kreiranju nekog novog, prividno „boljeg i lepšeg” Zagreba na vodi, čiji plan zapravo vodi jedino običnog čoveka u beznađe i propast, zarad profita „biznismena” u skupim odelima.
Izuzetno dobro dočaran je lik devojke Blanke koju tumači odlična Tara Taler, čija vulgarnost i agresivnost je odbrambeni mehanizam i posledica porodičnog i konstantnog nasilja kojeg doživljava kao žrtva nasilnog oca alkoholičara i nasilnog momka kriminalca.
Četvoro stranaca igrom slučaja biva uvučeno u zajednički zločin kao posledice nasilja nad nedužnom žrtvom. Njihova reakcija, iako i sama čin agresije, zapravo je buđenje običnog čoveka koji ne želi više da bude potčinjen.
Jer, najgore je upravo odsustvo bilo kakve reakcije na svakodnevno nasilje koje živimo i čiji smo svedoci, bilo da je reč o fizičkom, verbalnom, ekonomskom ili nekom drugom nasilju.
Apatija je posledica dugog ubijanja u pojam, u kojoj običan čovek prestaje da reaguje na nepravdu u kojoj živi, a upravo manjak reakcije običnog čoveka doprinosi očuvanju lošeg sistema prepunog nasilja i svakodnevne brutalnosti.
„Uspeh” čak vrlo simbolično uspeva da prikaže tamnu stranu moći, dobitka i „napretka” koji je stečen na tuđoj nesreći i muci, ali je ključno upravo buđenje pojedinca koji više ne pristaje da bude ugnjetavan, niti poput laboratorijskih pacova nad kojima se sprovodi eksperiment, ne pristaje više da bude zamorče.
Već iz pasivnosti i stanja apatije prelazi u akciju, izlazi na ulicu, i menja lošu stvarnost.