Čudne stvari se dešavaju. „Stranger Things” – još čudnije. Serija koja se gleda u dahu, maratonski, bez prekida. Planetarni fenomen: „Game of Thrones” dobio je jaku konkurenciju koja preti da poljulja njegov slavni tron, jer „Stranger Things” poseduje tajno oružje oličeno u nostalgiji. A svi mi koji smo bili deca osamdesetih veoma brzo se navučemo na pokloničko gledanje ove serije koja će definitivno dobiti uskoro epitet – kultna. Za sada su snimljene dve sezone, prva prošle godine, druga ove, i u planu su i treća i četvrta sezona koja će ujedno biti i poslednja. Tvorci „Stranger Things” su braća Duffer (rođeni 1984. godine, inače godina u kojoj se dešava druga sezona), a glumačka podela je neverovatno dobro izabrana pogotovo kada su u pitanju glavni likovi koje tumače deca sa brilijantnom Millie Bobby Brown, koja će garantovano u budućnosti biti velika zvezda. Serija svakim svojim kadrom odiše nostalgijom, ona je vešto promišljeni miks najboljih sf-tinejdžerskih filmova osamdesetih, omaž Spilbergu i Stivenu Kingu i mnogim kultnim ostvarenjima iz pretposlednje decenije prošlog veka. „Stranger Things” jasno se ugledaju na filmove: ET, Poltergeist, Gunisi, Bliski susret treće vrste, Alien, Indijana Džons, Terminator, Isterivači duhova, Isijanje, Slobodan dan Ferisa Bulera, Beetlejuice i druge. Ne samo što se serija neopozivo ugleda na ove filmove već sam izbor Vinone Rajder-tinejdžerske zvezde osamdesetih, koja tumači jednu od glavno-sporednih uloga – daje „Stranger Things” specijalnu draž i verodostojnost. U prilog tome ide i izbor Šona Ostina za lik Boba u drugoj sezoni serije, inače poznatog kao glavnog junaka čuvenih Gunisa na koje se serija non-stop poziva. Ono najdivnije i ujedno i najveći „krivac” za nostalgične trzaje koji vas prožimaju pri gledanju iste je izvanredan odabir muzike koja uspeva da oboji u pravu nijansu sete, svaku scenu. A glavni adut serije je broj 11 – devojčica Eleven koju tumači već pomenuta Millie. Ovo čudo od deteta koje na momente samo delimično podseća na mlađanu Natali Portman iz filma „Leon profesionalac” nosi obe sezone, a prvu pogotovo. Njena snaga izraza, glumački talenat toliko vanredno izvanredan osiguraće joj minimum dva Oskara u daljoj karijeri. Millie Bobby Brown je tolliko upečatljiva i toliko divno ume da mimikom dočara bol i snagu koju ta bol stvara da to prosto boli dok se gleda, jer Millie je devojčica od 13 godina (12 je imala u prvoj sezoni). Neverovatno je imati toliku ozbiljnost i odgovornost prema svome daru koju ima ovo divno i čudesno stvorenje, jer „Stranger Things” serija ne bi ni upola toliko dobra bila da nije Millie.
Serija donekle vraća nadu i u ljudskost, prijateljstvo i ljubav. Protkana je finom jezom, i horor elementi su vešto spojeni sa elementima romantičnog odrastanja tokom osamdesetih godina prošlog veka, u svetu gde caruje drugarstvo. Postoje brojni detalji u seriji koji su takođe reference na slavne filmske preteče iz osamdesetih. Sam grad u kojem se dešava radnja nosi ime Hawkins što je zapravo pozivanje na film „Predator” u kome neman iz filma može da parira toj „čudnijoj stvari” u seriji. Potom, uniforme koje nose predstavnici zakona u seriji namerno su kopije identičnih uniformi koje se prikazuju u Spilbergovom filmu „Ajkula”. Popularnost serije je upravo u ovom pozivanju na „dobra, stara vremena” koja iz perspektive sadašnjeg trenutka deluju tako neiskvareno jer su pružala nadu.