Euforija nakon tek završenog Festivala slogana za porast nataliteta, poznatijeg kao (FSZPN) još uvek ne jenjava, a već nam se smeši FPP (Festival populacione politike) poznatiji kao „Vučićevi dani”. Izabrani pobednički slogani koji prožimaju i sažimaju svu krepkost kreativnosti i esenciju originalnosti poput: „Dosta reči, nek zakmeči!” i „Rađaj, ne odgađaj!” ipak nisu toliko stimulativni poput predviđenih mera za porast nataliteta u okviru populacione politike „Vučićevih dana”.
Jer, verovali ili ne, ukoliko se odlučite da državi rodite jedno dete, ona će vas nagraditi sa neverovatnih 100.000 dinara, za drugo dete dobijaćete nepotrošivih 10.000 dinara čak dve godine, za treće dete ovaj iznos će se povećati na nepotrošivih 12.000 dinara, dok će se za četvrto dete izdvojiti astronomska cifra od 18.000 evra za prvih deset godina! Kakav stimulans, kakvo genijalno rešenje i kakav veliki odziv će sto posto ove mere pokrenuti. Totalno ludilo!
Gradovi su već danima pusti, kafići prazni, kafane se ranije zatvaraju, serije se ne gledaju, jer svi predano u toplini svojih domova rade na populacionom programu, ipak red je, predsednik je lepo zamolio sve žene da imaju razumevanja, i one naviknute na poslušnost i mušku viševekovnu dominaciju, pristaće opet, pa naravno! Plus toliki novac je u igri, nije šala, nije predsednik budala!
Svim ženama cilj je jedino roditi dete, jer koja je uostalom funkcija žene? Biti majka jednako je biti poštovana i omiljena u društvu, svi ti fakulteti, svo to obrazovanje, karijere, pa to nije toliko važno i bitno. Mora se roditi, podojiti, kuvati, prati, sve su to te divne ženske dužnosti, koje samo žena onako toplo, nežno i predano može ispunjavati, a biti majka najvažniji je imperativ prirode.
I zašto da ne!? Naša zemlja jeste rascvetana bašta, gde svi ljudi žive u miru i slozi, sve je lepo i radosno. Svi imamo posao i krov nad glavom, svi odlično zarađujemo i možemo sjajno živeti od svojih plata. Zdravstvo nam funkcioniše besprekorno, ne postoje redovi, lekara i lekarki ima na pretek, bolnice su divne, mirisne, nove zgrade sa najmodernijim uređenjem i opremom i sve postoji u njima, lekova je takođe na pretek, sve je besplatno i svakom dostupno. Siromaštva nema, nasilja takođe. Žene se ne zlostavljaju, ne diskriminišu, ne ubijaju, seksualno se ne iskorišćavaju. Žene se poštuju i uvažavaju, njihov glas se uvek čuje, ne samo kao vrisak.
Pogotovo trudnice, one su omiljene svuda. Poslodavci najviše vole da zapošljavaju trudnice i uvek im izlaze u susret, one naravno nikada neće dobiti otkaz, jer to je no-no nije lepo i to se kod nas u našoj divnoj zemlji-bašti nikada ne dešava. Odgajati dete je jako lako, odmah po rođenju dobijete sve! Pelene rastu na Pampers drveću i ima ih u veeeeeelikim količinama. U našoj bašti ima svega i svima je dobro. Svako dete će ići u besplatni vrtić i u vrtićima će biti mesta za sve.
I ne samo to. I vojska se javila da će i ona da pripomogne u natalitetu. To je baš divno od vojske. Ona će obilaziti kuće i proveravati da li se praktikuje ova populaciona politika.
I moramo imati razumevanja, jer našem predsedniku je najteže. Da može on bi sigurno rodio i to ne jedno dete već minimum deset. Deset malih vučića. Mali puk i mali bataljon, za ne daj bože.
Da se rodi – to je sad u modi
Jer, ko će onda ratove da vodi, ako ona ne rodi? *
*(slogani koji nisu pobedili na konkursu, možda dogodine…)