Bangladeš voli poslušne žene. One koje se usude da reaguju na seksualno nasilje koje trpe, kazniće spalivši ih na živo, kao što su uradili devetnaestogodišnjoj Nusrat Jahan Rafi.
Tek nakon njene smrti uhapšeno je petnaestak ljudi umešanih u zločin. Nusrat se drznula da u zemlji koja voli poslušne žene, prijavi nasilnika u školi koju je pohađala.
Nusrat je od strane nekih drugih poslušnih žena dovedena na krov na kom su je kolege polile kerozinom i spalile, želeći da isceniraju lažno samoubistvo. Nusrat je poživela dovoljno dugo i svojom snimljenom izjavom osporila je isceniranu laž.
Bangladeš voli poslušne žene, one koje to nisu postaju mrtve.
Vijetnam voli poslušne radnice. Tekstilne radnice koje proizvode odeću u Vijetnamu, suočene su sa konstantnim seksualnim zlostavljanjem i uznemiravanjem na radnom mestu.
Uz neplaćeni prekovremeni rad, niska primanja i loše uslove za rad, tekstilne radnice izložene su i sistematskom seksualnom nasilju o čemu iz straha ne govore skoro nikom. Vijetnam voli poslušne radnice, one koje ćute i trpe, one koje mogu da ucenjuju, da siluju i ponižavaju.
Indonezija voli poslušne žene. Šerijatski zakon onu koja se usudi da se ogreši o isti, kazniće javnim šibanjem i posramljivanjem, uz brojnu razdraganu mušku publiku koja će posramljenu ženu snimati svojim telefonima. Ženu koja se usudila da ima predbračni seks, išibaće javno poput robova. Jer žene i jesu roblje i roba.
Srbija voli poslušne žene. One koje ne prijavljuju seksualne nasilnike, a one koje se usude da to ipak učine, kao što je slučaj sa Marijom Lukić, izviždaće neke druge poslušne, ucenjene, primorane i uplašene žene, jer vlast je vlast, a Jutka je vlast.
U poređenju sa zemljama poput Bangladeša, Vijetnama i Indonezije, jako smo napredni.
Nema javnog spaljivanja i javnog šibanja (još uvek), samo javnog verbalnog okršaja i zviždanja. Srbija uglavnom više voli da u svoja četiri zida isprebija i ponizi ženu, siluje je i ubije.
Civilizovano, evropski, mi nismo nazadni kao neki tamo Bangladežani ili Indonežani. Pipkanje i štipkanje je tako benigno. SMS uznemiravanje je skroz prihvatljivo, kome ono pa i može da smeta? Srbija voli poslušnu ženu, onu koja ne prijavljuje nasilnika.
Patrijarhat voli poslušnu ženu, a onu koja se usudi da progovori, odupre se nasilju, disciplinski kazni, ukori, ponizi ili ubije.
Cilj je zastrašiti ženu. Da nijedna druga više se ne usudi da progovori, prigovori i kaže ne.
Patrijarhat voli poslušne žene.
Poslušne.
Fine.
Ili mrtve.