Osramoćivanje tuđeg i vlastitog tela, poznatijeg pod terminom body shaming svakodnevna je pojava što putem medija, društvenih mreža, što u realnosti u kojoj obitavamo. Jer, kako bolje prodati sve te aparate/preparate za raznovrsne dijete, kreme, korektore, steznike, podupirače, nego fino, suptilno, ali učestalo ponavljati: „Ti nisi savršena, pokrij, prekrij, ukloni, skloni”, dakle i jedino: troši, kupuj i ne tuguj!
Devojčice su nekada jadikovale uz razne modne časopise, izgladnjivale se, dovodile sopstveno zdravlje u opasnost, dobijale anoreksije i bulimije, opterećene estetskim diktatima koji su im se nudili sa šarenih strana.
Danas pored tinejdžerskih magazina, „najčitaniji” je Instagram koji em što plasira uniformnost izgleda, čiji je „must have” docrtati, iscrtati, dofarbati u debelo obrve i docrtati, ispućiti, dopumpati u debelo usta), ujedno je skoro pa i jedina „debljina” koja se toleriše (pored predimenzioniranih grudi koje su IN svake sezone)
Adolescencija je najranjiviji period, u kom je tako lako poljuljati samopouzdanje mladih koje još uvek nije izgrađeno i kada jedino što želite je da budete prihvaćeni/e. Jer unikatnost je hrabrost, a uvek je lakše biti u grupi nego sasvim sam.
Pored serviranih i nametnutih modnih trendova, uvek se sa velikim neodobravanjem gleda na „punačko” telo (pogotovo žensko) koje nije „idealnih” dimenzija. Postavlja se onda pitanje koje su to „idealne dimenzije” i kako one mogu biti univerzalne kada je toliko različitih konstitucija.
Ako pogledamo popularne sitkome „debeljuce” će uvek biti meta humora, uvek će se njihov izgled ismevati i uvek će biti u manjini. Zanimljiv i jako dobar izuzetak je HBO serija od šest sezona „Girls” Lene Denam u kojoj glavna junakinja Hana Horvat (koju tumači autorka serije Lena Denam) namerno insistira na nagosti svog „nesavršenog” tela, i upravo ta eksplicitnost koja daje, sa jedne strane prizvuk komičnosti, pokazuje sa druge strane jasan stav i kritiku na račun društveno prihvaćene „golotinje”.
Mnogima je upravo iz razloga nagosti protagonistkinje koja je „buckasta” serija „Devojke” bila odbojna, jer smo naučeni da uvek očekujemo savršeno i zategnuto, privlačno i (ne zaboravimo) mlado telo. Jer ono treba da kod nas izazove finu prijatnost i vlastitu želju da i mi zaličimo na to idealno telo, da svi težimo tim idealnim proporcijama, i da, ukoliko nam to ne pođe za rukom, odlučno konzumiramo one razne aparate/preparate, dijetice, kremice ili što da ne – intervencijice.
Mediji nas uče da mrzimo sopstveno telo jer konzumerizam i profit pre svega. Ako mrzimo sopstveno telo, možemo pod a) jesti neumereno, dakle – prehrambena industrija na dobitku; pod b) kupovati estetske drangulije, dakle – kozmetička industrija na dobitku; ili pod c) piti antidepresive i sedative, što je jednako – farmaceutska industrija na dobitku.
Industrija na dobitku, čovek na gubitku.