Ona je niska i neverovatna. On je visok i pouzdan. Visok kvalitet i niska cena. „Lidlov” savršen par.
Seksistička reklama na kojoj je prikazana niska žena u crvenom sa plavom kosom, pored izrazito visokog muškarca u plavom koji nosi napunjene kese sa oznakom „Lidla”, ukrašavala je brojna reklamna mesta u danima koji su najavljivali šokantnu i neverovatnu vest! Konačno će se famozni lanac prodavnica kompanije „Lidl”, otvoriti i kod nas! Jer seksizam i kapitalizam uvek idu ruku-podruku.
Visok kvalitet rezervisan je za muškarca, niska cena – za ženu, pratilju, ukras, trofej, lutku koja trepće. Bukvalnije i jadnije reklame skoro nismo videli, a nažalost, niti je prva, niti poslednja u nizu obaveznog seksističkog narativa koji prati većinu reklama. Dajte barem jednu reklamu, u kojoj umesto žene što čisti/pere/pegla (a da nije nabildovani Mr. Proper, uz to animirani), možemo da vidimo muškarca nekog, koji ume pored podizanja pivske flaše, da i čisti/pere/pegla.
Zanimljivo je da se lanac prodavnica „Lidl”, otvorio baš juče, na Međunarodni dan devojčica. „Zgodna” je prilika bila da je lanac prodavnica iskoristio ovaj dan u konzumerističke svrhe poput osmomartovskih sniženja cveća i parfema, pa napravio ružičasto-ciklamast odeljak na akciji na kojoj će se prodavati nezaobilazni setovi za devojčice, poput šminkica, peglica i bebica.
Ali nažalost, u zemlji u kojoj je siromaštvo u stalnom porastu i u kojoj mnogi bukvalno gladuju, naravno da će se sniziti cena ne nutela, već običnog pileta, i da će se ljudi otimati za to isto pile (po sniženoj ceni). Ti ljudi će se ismevati što čekaju u redu satima, guraju se i otimaju, društvene mreže će eksplodirati od duhovitih montaža i komentara, poput scene iz jedinog čestitog filma S. Dragojevića „Mi nismo anđeli”, prvi deo, i kadra u kome Ljubinkin tata pozdravlja ćerku Ljubinku, u kojoj je čuvena replika: „Ljubinka, sine, ide tata u rat”, zamenjena sa: „ide tata u Lidl”, uz brojne fotografije redova ispred prodavnica.
I da, toga ima svuda, nismo mi najgori, i Francuzi su se potukli zbog tegli nutele. Ipak, upravo to je suštinska razlika, nutela nije osnovna hrana, poput mesa i krompira, na primer, (za mene nije ni meso), ali većini ipak jeste.
Ti redovi su tužni i ružni, jer se ljudi otimaju za meso i banane na sniženju, jer je svakodnevna potreba, poput jedenja i najobičnije hrane (ne nutele, ne brie sira i sl.) za većinu luksuz. Standard nam je prosto neviđen. Skoro pa nevidljiv.
Što bi „rekao” jedan beogradski grafit: „Ne jebu vas pederi, već kapitalizam”.
Visok kvalitet i niska cena. „Lidlov” savršen par.