Prethodnog dana, društvene mreže preplavio je snimak sa FB stranice „Uživo iz beogradskih tramvaja i buseva” na kom je prikazan muškarac koji nasrće i uznemirava tinejdžerku. Saznalo se ubrzo, da devojčica nije tinejdžerka, već ima 12 godina, a snimak je poslužio da dotični napadač bude prijavljen. Sve je ipak, najviše šokirala činjenica, lepo vidljiva na snimku, da ljudi prisutni u tramvaju, sve mirno posmatraju i ignorišu ono što im se dešava pred nosem.
Da li je u pitanju strah od napasnika ili još gore, nezainteresovanost i totalna apatija, jer se uznemiravanje dešava nekom drugom? A možda je to uznemiravanje/napastvovanje žena, devojaka i devojčica toliko „uobičajena” pojava da smo svi kao društvo odavno oguglali.
Ako pitate bilo koju žensku osobu, reći će vam da je sto posto i sama doživela neprijatno „trljanje” i dodirivanje u javnom prevozu, gde je baš „zgodno” iskoristiti trenutak gužve i pod izgovorom iste, nepristojno se nasloniti, protrljati i zloupotrebiti trenutak. Apsolutno je svaka ženska osoba, i to garantovano svaka, doživela neki vid seksualnog uznemiravanja.
Oni dečaci što vas vuku za kosu uz pogrešno čitanje „ko se bije taj se voli”, ili dečaci što vas „s punim pravom” hvataju za grudi i zadnjice čim zakoračite u pubertet, nisu proglašeni manijacima, već je njihovo ponašanje „nestašluk” i to su „muška posla” , jer društvo takvo ponašanje toleriše. Njima se od starta šalje pogrešna poruka da je ok žensku osobu uznemiravati, pogotovo ako je ona fizički slabija od vas, a vi se osetite barem tako „superiorniji”, iako ste zapravo karakterna gnjida i kukavica. Tako da „tramvajski manijak” nije neki izuzetak, retka vrsta, već svakodnevna pojava.
Žene/devojke/devojčice, svakodnevno strahuju od nasrtaja, one nikada nisu bezbedne nigde, ne samo u javnim prostorima već i na „svom” terenu i u „toplini svoga doma”, jer su najčešće upravo ti privatni prostori mesta zločina, budući da su u većini slučajeva nasilnici osobe od poverenja, bliske osobe koje je poznavala žrtva.
A ove druge osobe na pomenutom snimku koje ignorišu uznemiravanje devojčice, sigurno su i same nekada bile žrtve „pipača”, „manijaka”, napasnika, i da, jeste više nego problematično što niko od njih nije odreagovao i suprotstavio se napasniku.
Ali takva reakcija, u društvu koje neguje i podržava nasilje (pogotovo nasilje prema ženskim osobama) je više nego očekivana.