Ne sećam se te radne akcije na plaži, ali sestra mi je pričala da smo kao male na hrvatskom primorju skupljale sa mamom bačeno đubre na plaži i tom našem „akcijašenju” pridružile su se još neke porodice.
Sećam se dobro, bila sam malo starija, da sam jednom prilikom bacila štapić od sladoleda na trotoar i mama me je vratila da ga pokupim. Od tog momenta pa do danas nema šanse da ni papirić niti žvaku bacim van korpe jer mi je mikro ekološka svest usađena od malena. Usudite se da bacite opušak od cigarete, vratiću vas da pokupite isti, kao što je mene mama vraćala za bačeni štapić.
Ne verujem u Boga, ali imam ogromno strahopoštovanje prema prirodi, drvetu, zelenilu i ljudima koji se bore za čisti vazduh, zelene površine, čistu vodu i nezagađenu zemlju i slobodu.
„Domovina se brani rekom… Domovina se brani knjigom… Domovina se brani lepotom i čašću i znanjem, Domovina se brani životom i lepim vaspitanjem.”
Ako bismo samo živeli/e po ovim Ršum-mudrostima, ne bismo pravili ršum u svojim životima. Kada sve ogolimo, dođemo ponovo do onog papirića ili štapića koji ne smemo da bacimo na trotoar, jer to nije lepo vaspitanje. Nije lepo ponašanje. Ne doliči čoveku.
Kada javašluk zavlada i vlada, kada kriminal postaje sinonim za „uspeh”, kada su loši đaci direktori, kada su agresivci predsednici, kada se domovina ne brani knjigom, kada se deca indoktriniraju crkvom, kada se ne neguje tolerancija, kada se žena ubija jer je žena, kada je onaj koji ućari, kraducka i krade samo neko ko se „snašao”, kada te je sramota od tuđeg nemanja stida, nemanja morala, nemanja obraza, nemanja blama, nemanja vaspitanja, ne smeš da ćutiš, ne reaguješ, sediš i mirno posmatraš, ne okreći glavu, ne zatupljuj mozak nebitnostima, budi lepo vaspitan i vaspitana i izađi na ulicu.
Domovina se brani tobom, tvojom savešću, tvojim NE. Tvojim nepristajanjem da budeš pasivni posmatrač i posmatračica, tvojim nepristajanjem da budeš poslušan i poslušna jer poslušnost zahteva predaju i duše i časti, poslušnost zahteva nedostatak lepog ponašanja, poslušnost ti krade slobodu pretvarajući te u beskičmenjačku sluz koja meandrira kako vetar duva, raznoseći je na deponiju sopstvene savesti i časti.
Ako se svetionici lepog ponašanja, časti i kulture, najbolji reditelji legitimišu i prozivaju za nedolično ponašanje, ponašajmo se svi nedolično. Jer sistem koji neguje parazitizam, kriminal, uništavanjem i reke i ribe u vodi i visoke tanke smreke što raste u slobodi, uništava slobodu samu i dobrotu i ljudskost i život sam, jer taj sistem nije čitao Ršuma i možda je jedini način ostati lepo vaspitan.
I recimo subotom oko 14 sati otići na burek kod Grge.
Jer,
Pančevo, to je kada na burek svratiš.