„Zar je važno što nisi bio prvi” pita se auto centar „Autoland” sa čijih nam se neoriginalnih i seksističkih bilborda obraća poprsje mlade devojke u čipkastom brushalteru koja „očijuka” sa nekim „besnim” crvenim automobilom, ispod čijih guma stoji natpis „Autoland, Dorćol, polovni automobili”. Ona polu-gola, reklamira polovne automobile, brilijantnost osmišljena sa pola mozga.
Obnaženo, mlado i atraktivno žensko telo i automobili, sveto dvojstvo automobilskog marketinga uz nezaobilazni seksizam koji je garancija stopostotnog uspešnog biznisa, jer seks prodaje.
Najviše kritika upućenih problematičnom bilbordu naravno da nije na račun seksizma koji vrišti sa bilborda, već plagiranje stare reklame automobila marke Aston Martin. „Duhovitost i inovacija” „Autolenda” sastoji se u precrtanoj tetovaži na ramenu obnažene devojke, gde je ime Sloba (prvi vlasnik) precrtano, a dopisano ime novog, Radovan.
Duhovitost i seksizam priliče jedno drugom kao oružje i budizam. Zloupotreba ženskog tela je nešto na šta smo navikli u tolikoj meri, da nam prizori poput pomenutog bilborda postaju sasvim uobičajeni i „normalni”.
Svojevremeno je postojao i bilbord, još jedan biser iz domena „duhovitih automobilskih reklama” na kom je u pozi špage obnažena balerina reklamirala automobilske gume uz natpis: „prilagodljiva svakoj podlozi”.
„Zar je važno biti prvi” obraća se muškarcu, budućem novom vlasniku i automobila i mlade žene, koja će se sto posto „primiti” na njegov polovni, ali „kao nov” automobil, u kom će se ona isto tako „polovna” položiti vlasniku na korišćenje.
Čemu služi žensko telo? Da se proda, kupi, koristi, iskoristi, da rodi, doji, zadovolji, neguje, udari i ubije.
Žensko telo kao štit u „odbrani institucija”. Žensko telo kao inkubator kada o njemu crkva odlučuje.
Žensko telo kao jeftina radna snaga, žensko telo kao ,,prilagodljivo svakoj podlozi”, žensko telo kao poslušno i lako promenjivo.
Žensko telo nije bitno jer pripada ženi.