Ružičaste oblande patrijarhata

Gotovo u svim zemljama Evrope, kaže statistika, žene čine obrazovaniji deo populacije, a slična situacija je i u Srbiji gde u proseku godišnje oko 47.000 žena završi fakultet, skoro duplo više u odnosu na svoje muške kolege. Iako završen fakultet danas nije garancija bržeg zaposlenja, (potrebna je i članska kartica SNS video-kluba), nekako se podrazumeva da će „akademska građanka” težiti zaposlenju „u struci”; ipak, primetan je sve veći retro-trend postajanja savremenih „domaćica” koje svesno biraju ovakvu „profesiju” i pristaju na učešće u mutiranom izdanku „fancy patrijarhata”. To je naravno mali, privilegovan procenat žena koje su u većini slučajeva možda i imale neki profesionalni angažman, bile zaposlene i stvarale određenu karijeru u struci, da bi se udajom u potpunosti posvetile domu i porodici. Prividno uljuljkane u ušuškanu situiranost pristaju na svođenje jednodimenzionalne crte svoje ličnosti, pristajanjem na ulogu supruge i majke kao jedine i „prave” profesije. Ovde se postavlja pitanje da li je onda formalno akademsko obrazovanje samo određena vrsta „pedigrea”, simpatični dodatak, asesoar savremene domaćice? I dok su nekadašnje domaćice uglavnom bile osobe koje nisu imale jednake mogućnosti daljeg školovanja pa je njihova sfera interesovanja i delanja bila svedena na kućnu, uz nimalo lak neplaćeni posao koji su obavljale, savremene domaćice pristaju na status izdržavanog lica svesnim izborom.

Taj fancy patrijarhat će podrazumevati da možete čak priuštiti svu dodatnu pomoć i olakšicu u vidu plaćenog osoblja za čuvanje dece, spremanje i kuvanje, ali se onda postavlja pitanje koja je njihova profesija i da li je biti samo supruga i majka dovoljno ispunjavajuće i da li ih to čini celovitom osobom? Da li ste ostvareni samo kada se udate i rodite dete/decu? Društvene norme će vam nametnuti imperativ majčinstva kao najvažnije uloge žene. A, to isto društvo, manje blagonaklono gleda na ženu koja to majčinstvo nije ostvarila unutar partnerske zajednice, po mogućstvu – bračne. Dakle – recept za „sreću”: na prvom mestu: udaja+deca (idealno ako imate dvoje, i plavog batu i roza seku). Ako same žene svojevoljno pristaju na samovrednovanje isključivo preko bioloških funkcija, šta ćemo sa emancipacijom, društvenim angažmanom, slobodom izbora? Pristajanjem na patrijarhalne okvire ma koliko oni bili umotani u ružičaste cvetiće i srciće i delovali na prvi pogled privlačno i bezbrižno, pristajemo na dekorativnu, pasivnu ulogu i tradicionalnu podelu na muškarca-lovca-skupljača plena i ženu-negovateljicu ognjišta. Konzervativna struktura društva podrazumeva da je žena neko ko je samo zadužen za porodicu i svog supruga i ona je povratak tradicionalnom patrijarhatu u kojem muškarci vode glavnu reč, donose najbitnije odluke i imaju moć.

Pristajanjem na ulogu savremene domaćice šta smo mi u slučaju raspada bračne ili bilo kakve druge zajednice, koja je naša profesija bez staža, sopstvenog dinara i „sopstvene sobe”?