Moja tajlandska avantura sa posetom Kambodži trajala je 15 dana, dovoljno da steknete uvid u divote jugoistočne Azije, nedovoljno za opuštanje i uživanje u istim.
Na ovakvo putovanje možete otići u sopstvenoj režiji, ali je, čini mi se, jednostavnije da putovanje realizujete preko neke proverene agencije. Finansijski nećete nešto naročito uštedeti ukoliko se odlučite za prvu varijantu, a definitivno ćete biti samo na dobitku ukoliko nađete dobru, profesionalnu turističku agenciju sa iskustvom.
Upravo takva jeste „Manga Trip”, organizovana, pouzdana, opuštena i profesionalna. Retke su agencije u kojima su vodiči i vodičice nenametljivi a informisani i zanimljivi, prijateljski nastrojeni i mnogo vole posao kojim se bave.
Prvi susret sa Tajlandom doživeli smo u Bangkoku, u koji smo stigli direktnim letom iz Istanbula. Očekivana gužva, budući da Bangkok spada u gradove sa najviše godišnjih poseta, nije mi bila začuđujuća, niti čak prevelika, jer ko preživi čekanje u redovima na njujorškom JFK-u ni pakao mu neće teško pasti.
Prvi šok koji sletevši u Bangkok doživite jeste klimatski, jer je vlaga velika, pa vam je potrebno neko vreme da prodišete normalno. Ako zanemarite nezaobilazne gužve od aerodroma do smeštaja (što jeste uobičajeno budući da je Bangkok grad od preko osam miliona stanovnika), put do Bangkoka i nije preterano naporan.
Naš Guest House je bio smešten na dobroj lokaciji, u blizini Khao San Road-a, odakle vam je skoro sve na dohvatu ruke, turistička atrakcija Khao San ulice-ludnice, obala reke Chao Phraye (ujedno i najbržeg i najboljeg načina da obiđete i doživite Bangkok), a staro gradsko jezgro (ukoliko bi se tako mogao nazvati deo oko Grand Palace i znamenitih hramova) vam je takođe vrlo blizu.
Khao San Road (ona ulica u kojoj su Leonardu Dikapriju u „Plaži” nudili da proba zmijsku krv) je najgore u Bangkoku i malo kvari prvi utisak, ukoliko vam je jedna od prvih stvari koju vidite u Bangkoku. Ne toliko zbog neviđene gužve, gomile razularenih turista, koliko zbog mirisa i smradova koji su sjedinjeni u opštem ludilu konzumerističko-hedonističkih sadržaja, u prevodu: ima svega od igle do lokomotive ili na tajlandski način: od škorpija na ražnjiću preko prženih skakavaca i crvića do tradicionalnih pad-tai-ja, gomile štandova, kafića i pabova.
Dovoljno je samo jednom videti ovu ulicu, jer toliko ima zanimljivijih i lepših mesta u Bankoku.
Budistički hramovi su takva mesta. Nestvarne lepote, uzvišenog sklada i harmonije boja sa impozantnim statuama Buda (poput Ležećeg Bude u hramu Wat Pho. Wat inače na tai jeziku znači upravo hram. Ovaj Ležeći Buda dugačak je 46 metara, i optočen je zlatom. Njegova pojava bukvalno opčinjava, a običaj je kao i u svim budističkim hramovima, da budete bosi, pokrivenih kolena i ramena, i ne smete okretati leđa Budi jer se ovakvo ponašanje tumači kao veliko nepoštovanje.
Još jedan vid nepoštovanja zbog kojeg čak možete dospeti u zatvor (a zatvori nisu ušminkana verzija Bridžet Džouns drugog dela, već pre Nikol Kidman u Bangkok-Hilton serijalu), vezano je za pominjanje kralja i kraljevske porodice u negativnom kontekstu. U Tajlandu, kao kraljevini, trenutno je na vlasti Rama X, čiji se predak Rama IX (vladao sedamdeset godina) smatra božanstvom. Čak ne bi bilo poželjno ni da novčanice na kojima je lik kralja, ukoliko vam padnu na pločnik, pokušate da zaustavite nogom (ovo bi se takođe tumačilo kao vid naročitog nepoštovanja).
Za mene najdivniji hram jeste Wat Arun (Hram zore), nazvan po boginji Arun-Zori, koji prvo iz daljine sa brodića ugledate kako nestvarno blešti svojom belinom. Satkan od ukrasne keramike, obrađene tako da deluje kao svojevrsni filigran, zapljusnuće vas svojom impozantnom lepotom. Hram je izgrađen za vreme vladavine Rame I (1782–1809) i Rame II (1809–1824), a dekorisan je od recikliranih komadića porcelana mahom iz Kine. Arhitektonski stil se najviše oslanja na kmersku tradiciju u arhitekturi i jedinstven je u Tajlandu.
Pored brojnih hramova koje možete obići u Bangkoku i uopšte u celom Tajlandu, ono što predstavlja zaštitni znak Tajlanda jeste njegova izvanredna kuhinja i još izvanrednije tajlandska masaža. Za nas koji osim ribe ne jedemo drugo meso, tajlandska kuhinja je raj, mešavina ljuto-slatkih ukusa, pri čemu vam se vaš prag tolerancije na ljuto, postepeno povećava, budući da je hrana neviđeno ukusna. Njihovo voće je izvanredno, i možete bukvalno živeti na njemu i ceđenim sokovima koji su poput eliksira. Nemojte preterivati sa marakujom, jer se od nje stvara zavisnost (ovo sam saznala od divne vodičice Sonje). A masaže! Neopisiv ugođaj!
Još jedna vrlo bitna stavka jeste novac, budući da je hrana, ali i ostali hedonizmi poput masaže, vrlo povoljna. Možete savršeno jesti, i to kompletni obrok za manje od sto dinara. Najbolje i najukusnije je jesti na ulici ili noćnim marketima (poput onih na Puketu), gde pred vama spremaju hranu, izbor je savršen, a ukus neponovljiv.
Ljudi u Tajlandu opravdavaju svoju reputaciju da su jako srdačni i ljubazni (osim one nadrndane žene na recepciji hotela na Puketu). Beskrajno će vam zahvaljivati rukama sklopljenim ispod brade i frazom: korp-kOOn (što u prevodu znači hvala). Mada, još ljubazniji i srdačniji (ako je to moguće) jesu stanovnici Kambodže u koju smo otišli posle dva dana provedena u Bangkoku.
Kambodža je na mene ostavila neverovatan utisak. Jedna divna smirenost, lepota koja zaista jeste neopisiva, ali i siromaštvo koje ne možete da ne primetite, pogotovo ukoliko odete u obilazak jezera Tonle Sap, u blizini Siem Reap, grada, čiji stanovnici bukvalno žive na vodi i u sojenicama. Deca čamcima odlaze u obližnju školu na vodi, meštani se hrane onim što uhvate u njoj (bilo da je to riba, zmije, vodeni pacovi ili krokodili). Ne možete ostati ravnodušni, iako obilazak ovog „vodenog sela” jeste autentični uvid u tipični ruralni život u Kambodži. Inače svojevrsni specijalitet u Kambodži jeste burger od krokodila i zmijsko meso.
Najdivnije mesto koje sam obišla u Kambodži jeste najveći religijski kompleks Anghor Wat, takođe u blizini gradića Siem Reap. Ovo arhitektonsko čudo nemoguće je sagledati za jedan dan, koliko smo mi bili ovde, mada smo (zahvaljujući izuzetnom vodiču Milošu) obišli najznačanije hramove kompleksa.
Imali smo takođe priliku da se zahvaljujući lokalnom vodiču po imenu La (i njegovoj čuvenoj rečenici: Ven ju sing la la la, ju vij tink of mi) upoznamo i sa kmerskom tradicijom koja je obrnuto srazmerna balkanskoj, ovde je muškarac taj koji priprema miraz i koji godinu dana mora da se dokaže porodici svoje izabranice, njima će tako godinu dana kuvati, spremati i dokazivati da je vredan i požrtvovan. A po kmerskom zakonu, što je još jedna zanimljivost, muškarac koji poljubi ženu u obraz, mora njome da se i oženi, i ukoliko to odbije, može da ode u zatvor.
Anghor Wat je inače takva lepota da vi samo idete i uzdišete (što od visokih temperatura, što od lepote) i samo vam je krivo što nemate dovoljno vremena da obiđete čitav kompleks. Ovo je inače i nekadašnja filmska lokacija „Tomb Raidera” sa Anđelinom Džoli, a film je dosta učinio za promociju Kambodže kao turističke atrakcije (s razlogom).
Nešto slično poput Anđeline, učinio je svojevremeno Rodžer Mur, koga obožavaju na Puketu u Tajlandu, jer je zahvaljujući filmu „Čovek sa zlatnim pištoljem” snimljenim na ostrvu Ko Khao Phing Kan (danas poznatijem kao James Bond ostrvo) učinio mnogo za popularisanje Tajlanda, pa Mura Tajlanđani nazivaju ambasadorem Tajlanda.
Anghor Wat je prvenstveno izgrađen kao kompleks hinduističkih hramova, posvećenih bogu Višnu i Kmerskom carstvu, vremenom preobraćenom u budistički hram (krajem 12. veka). Izgrađen za vreme kmerskog kralja Suryavarmana II početkom 12. veka kao njegove zadužbine i potencijalnog mauzoleja.
Danas je Anghor Wat simbol Kambodže i nalazi se čak i na njihovoj zastavi. On je idealna lokacija za ljubitelje i ljubiteljke fotografije, jer je ambijent prosto nestvaran, a predivno je kada naiđete na turiste u jarkoj odeći kao divnom kontrastu naspram viševekovnog kamena. A pogotovo je divan doživljaj videti Anghor iz balona. ☺
Posle predivne Kambodže otišli smo na Puket, popularno ostrvo u Tajlandu. Prelepe plaže, ostrva u blizini Puketa (Phi Phi ostrva i pomenuto James bond ostrvo, zapravo Phang Nga Bay) jedna su neviđena divota. Oni veliki srećnici možda će naići na Plaži majmuna i na gomilu istih (ja sam videla samo jednu bebu majmunče i dva velika) i rečeno mi je dobronamerno da je bolje da ih ne diram jer su prilično divlji i vole da ukradu stvari.
(Realno nisam ni imala priliku.) ☹
Ali sam zato roneći pronašla ribicu Nemo. ☺
Pored Bangkoka i Puketa u Tajlandu, imala sam priliku da vidim i veličanstvenu Ayutthayu, nekadašnju prestonicu Tajlanda. Predivni hramovi, još jedna ležeća statua Bude, legenda o glavi Bude u drvetu, ukusna lokalna hrana i najeftiniji suveniri na obližnjoj pijaci.
Ono sve što znam o tebi u dve reči sve bi stalo.
Tajland i Kambodža.
Radost (i) lepota.