Skoro svaka od nekoliko poslednjih godina ima turbulentan završetak: ili vam usporavaju i osporavaju zaradu, ili vam crkne bojler, ili vas savlada grip ( opet neke nove vrste ) – bilo kako bilo, kao da neko nevolju drži u vreći pa kad godina počne da odbrojava poslednje dane, otvori je i prospe vam je na glavu. Sve to, međutim, vi rešite da zasenite onim lepim stvarima za sobom i tog poslednjeg dana, 31. decembra, iznesete ih pred sebe i svoje ukućane. E, ako u godini koja vas napušta kojim slučajem nije bilo mnogo lepog i pozitivnog, vi posegnete malo dalje i dublje u prošlost, pa ako treba, i do detinjstva – a kako vas godine sustižu, sve češće se vraćate na svoje početke, sve češće nešto rezimirate i grejete se sećanjima…
Otvorili ste teglu marmelade od šipaka da nafilujete vanilice, zamesili ste medenjake i raspucane čokoladne keksiće, takozvane „crinkles” i kuća vam neodoljivo miriše na kardamom, cimet i vanilu, pa vam se misli pune radošću i sasvim svesno dozvoljavate da i vas ponese čarolija praznika iako znate da će nestati kao fatamorgana. Mislite o tome kako ćete se ponašati „zimski” iako nema željenog novogodišnjeg snega, pa ste pripremili domaće vino za kuvanje, okitili jelku, kupili svećice koje mirišu na „spekulas” i mali crveni fenjer u Jisku za dvesto dinara. Pa radost je u malim stvarima, zar ne? Novogodišnja kičerica mila vam je bez premca!
Danas je dan kada više ne razmišljate o poslu, o računima, o vlasti i bezvlašću, o bahatosti i rugobi društva u kome bitišete, o poniženjima, uvredama i nevoljama. Danas je dan kada ste posvećeni samo sebi i svojim najrođenijima i dovršavate svoje novogodišnje pripreme u miru i tišini… Druga tura medenjaka je u rerni, iz sobe dopiru zvuci Eni Lenoks i za trenutak ste odlutali u doba kada ste sa svojim drugarima vukli sanke po dvorištu i upadali u sneg do struka; kada nije bilo spandeks rukavica i čizama pa bi se ledene grudvice hvatale za vunicu, a prsti trnuli kao i noge; kada bi vas majka, po povratku iz igre, zaronila u toplu kupku i skuvala vam vruću čokoladu sa začinima. Od kad niste popili šolju tople čokolade? Pristavljate lonče…
Odvojili ste nekoliko knjiga koje planirate da pročitate i doneli ste jednu veoma važnu odluku vezanu za čitanje knjiga: iako ste oduvek obožavali da se povremeno „vratite” omiljenim delima, shvatili ste da više nemate dovoljno vremena. U godinama ste, stalno se podsećate, a pred vama je toliko novih zanimljivih dobrih pisaca i njihovih dela da nećete uspeti da ih pročitate budete li stalno uzimali svoje knjge miljenice koje znate skoro napamet. Dakle, nema više čitanja pročitanih knjiga!
Sa filmovima stvari već drugačije stoje. Voleli biste da u prazničnim danima pogledate neke od onih koje mnogo volite: „Poslednji talas”, „Piknik kod Hengig Roka”, a ne bi vam zasmetalo ni da vas „gađaju” ciklusom Pitera Vira. Pa se onda selite do Bunjuela i „Lepotice dana”, do Vitorija de Sike i „Čistača cipela”,pa do nezaobilaznog Mencela i „Strogo kontrolisanih vozova” i „Striženo – skraćeno0 , te „Tri brata” Frančeska Rosija. I osmeh vam preleti licem. Ali onda se setite da Deda Mraz najverovatnije neće čuti vaše misli i da će vam poturiti „Sam u kući” osamstoti deo, pa oduvate prah šećer sa ruku i pojačate radio.
Sve je spremno. Ispekli ste meso, ruska salata se hladi, omiljena pašteta od tunjevine takođe, kiš je u rerni, slane pogačice u plehu, sitni kolači aranžirani. Iz vitrine ste povadili svoje zimske kugle koje ste sakupljali godinama i rasporedili ih po stočićima unaokolo i vaš doček može da počne. Sipate piće u čaše i nazdravljate sa svojim partnerom, nazdravljate svemu dobrom u vašim životima, a toga nije malo kad pažljivo razmislite. I kao maglu oduvate svoje i tuđe gradonačelnike, ministre, predsednike i čitavu kliku ološa i probisveta koji vas hteli- ne hteli okružuju.
U Novogodišnjoj noći postojite samo vi i vaši voljeni i to vam je dovoljno. Dovoljno za čitav život.
Srećna vam Nova godina!